Prva žica

Nedeljno popodne u lokalnom klubu boćara. Drugi krug kvalifikacija za Makedonija Juniors Open. Pomeranje ejdž limita sa 68 na 63 godine kao maksimalnu starosnu dob učesnika, izazvalo je proteste izopštene grupe sportista koji su transparentima i dobacivanjem na račun čelnika saveza ometali nadmetanje i doveli do privremenog prekida istog. U iščekivanju odluke zaživeo je razgovor u podeljenim grupicama ljubitelja ovoga sporta. U jednoj od njih, među 5-6 demonstranata, Raša replicira...

- E moj Cile, da je on živ... (dramska pauza) Znaš ti kad bi bilo kome od ovih priguza palo na pamet da oni nama menjaju...
- Da je on živ... Da baba ima muda, ne bi bila baba... Je l' ti znaš koja je ovo godina uopšte, hiljadudevestoosamdesete je on umro, dobri moj Rale...
- Ma znaaaam nego...
- A da te pitam ja nešto kad smo kod toga, koje ti ono beše godište?
- Aaa...
- Godište, tvoje, kad si rođen?
- Davno Boga mi...
- Ti si generacija pokojnog Milutina, to se sećam, a Milutin je pamtio oslobođenje, kad smo Švabe isterali... Pa ti čoveče imaš preko 80 godina... Šta kog vraga ti protestuješ???
- Ja sam uvek bio solidaran... Evo još kad sam plovio, pa smo bili u Brazilu...
- Kad si ti plovio?
- Ja!? Eeee... Pet puta sam Atlantik preplovio... I tako mi se usidrili... (za vreme Rašine priče Cile sa zamišljenim izrazom lica deluje isključeno)... To su najlepše žene na plane...
- Stani Rale, stani... Pet puta kažeš... (počinje sa prebrojavanjem prstiju od palca) Tamo, ovamo, tamo, ovamo, tamo... Uuu čoveče !
- Šta je?
- Pa ti si tamo.