Prvi sused

Такозвани комшија. Смор над сморовима. Нит' ведри, нит' облачи. Нит' мирише, нит' смрди. Увек је ту кад му требате. Не мари за време позива, да л' је 5ч ујутру или 23ч увече. У сваком тренутку је спреман да вас позове на фиксни телефон ако има неки проблем, ил' начуо нешто што се трачари па да провери. Нестанак струје је главни разлог за позивање истог у рану зору како би наш народ рек'о (глуво доба) да провери да л' је и код нас нестала струја (пошто ми живимо у ДР Конго а он у Србију) ил' му је изгорео осигурач. Па за џ да не силази доле на спрату до струјомера. У 7ч изјутра ето њега на звону виси и ради комбинацију звоно-повик, повик-звоно. Најчешће позива са "Оооо Комшијооо", па легне на звоно. И тако пар десетина пута. Док се комшија не расвести јер је прошло само 2ч од разговора са њим. Долази углавном на по једну а за оде са испијених 5-6 чашица. А и кафу, ако буде понуђен, ако не ништа, не мари. Насамарује комшију својим искусним изразима за домаћу. Кад га комшија упита да л' жели да попије по једну он одговара "па болестан се пита", за другу "Па дош'о сам на две ноге", за трећу "до прек'сутра два дана како не пијем". Временски интервал седења истог је негде око 6-7ч благо речено. Ипак је то само наш сусед, и не треба га мрзети толико колико га заправо мрзимо.