Prvo slanje u radnju

Изгледало је као уобичајна породична куповина у оближњој радњи, списак направљен, али они се нису још увек обукли. ''Зашто?'' пита малишан. ''Имамо обавеза, а ти си довољно стар да идеш сам у радњу, није далеко.'' каже мајка тиме подстичући његову храброст, мали узима све и излази, први осећај самоће и хладноће али њега су послали да оде у радњу и ма шта год да се деси он ће отићи и вратити се, излази из зграде и види разноразне зомбије, мало се плаши али наставља храбро, зомбији га не дирају нити он њих дира, иде улицама, сад се појављују још и многе друге живуљке што је ближи свом циљу али ништа се не дешава, он је невидљив за њих, улази у радњу и узима корпу са мало мучења јер је она већа од њега, следи лавиринт са гомилом минотаура и он пролази поред њих успешно и узима ствари са списка, иде на касу још увек дрхтећи од страха сад, први окршај са живуљкама, наиме неко биће са огромним очима заобљена са свих страна и оседелом косом се гура испред њега, настаје туча у којој уз помоћ осталих живуљки мали добија, прилази вилењаку са којим размењује папир и метал, трчи до куће што брже може, долази на врата, ставља ствари на сто и чека јуначки дочек али добија курац од овце и његови га потпуно игноришу...