Неки пси, обично луталице, кад наиђеш колима и видиш их како дремају на путу одједном поблесаве када им се приближиш. Залају на точкове из свег гласа. Јуре за аутомобилом непрестално лајући. Посматраш их из кола и није ти јасно о чему се ради. А он лаје ли лаје... и поломи од трчања...
Па онда лепо повежеш да комшијски кучићи сваки други дан "обележавају територију" по точковима твог аутомобила...
Помислиш "мора да су они који трче и лају бесни што им се угрожава територија"...
Па ми тако дођемо као средства за обрачунавања међу "псећим генговима"...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Hmmm... zanimljiva teorija ;)
Odlično povezano :)
Gadno je kad se bernandinci navade da jure automobile...ako ih stignu i uhvate,hoće posle da ih zakopavaju u dvorištu! :-))
hahahahhahaha, kurd pa ti nisi normalan