Трауме које свако дете носи још из доба када су вукли шерпице по песку. Главни кривац за ноћно мокрење у кревет, падање у плач на сред улице и остале многобројне дечије испаде криви су првенствено родитељи, затим баке и деке, рођаци, и на крају комшије. Шта се заправо дешава. Родитељи покушају да смире децу тако што их на смрт преплаше. После тога та траума остаје до краја живота и јавља се као фобија нпр. пауци, висина, затворен простор итд...
-Сине не улази у плакар ту живи бабарога....
-Душо моја јесам ли ти сто пута рекла да не дираш рерну опећићеш се, а и сам знаш да у том шпорету живи паук који једе малу децу!
-Ако не будеш добра зваћу ону тету да те стави у кесу и прода циганима....
И после што деца пишке у кревет???
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Ako ne budeš dobra doći će teta da ti da bocu...
Zvaću miliciju da te odvedu...
A ja se pomalo plasim klovnova i crnobelih filmova Odakle mi to ? +