Bezosećajni idioti.
Za razliku od psihologa koji dele savete u tinejdžerskim časopisima i koji sa punim pravom mogu da se izdrkavaju, jer ih pitaju potpune gluposti, ovi što rade u fensi nedeljnicima sa masnim papirima u punom koloru se izdrkavaju nad čitaocima bez ikakvog razloga.
Poenta je valjda da bude sramota i onoga ko je poslao pitanje i tražio savet (ako pitanje nije izmisljeno) i sve vas što čitate i što ste ikada pomislili da potražite savet psihologa na bilo koju temu.
Pitanje : Moj brat ima 39 godina, mnogo je dobar ali je stidljiv, nikada nije imao devojku da mi znamo, nije se oženio, zatvoren je u sebe i slabo se druži sa ljudima. Njegova situacija donekle opterećuje mene i moju porodicu. Kako da mu pomognemo ili da mu na fin način skrenemo pažnju da ne može biti toliko zavistan od nas?
Odgovor : Poštovana, Vi već znate odgovor na Vaše pitanje tako da niste ni morali da mi pišete. Vas brat je dovoljno odrastao da brine sam o sebi i sramota je što gurate nos u njegov život. Možda je Vaš brat homoseksualac, možda voli da apstinira a možda ima tajne seksualne odnose. Ko Vama daje pravo da u njegovo ime odlučujete da treba da ima heteroseksualnu vezu? Da li na taj način potiskujete svoje probleme? Mislim da Vam je odgovor jasan a da od mene očekujete da vas zavaravam i kažem kako je sa Vama sve u redu. Zbog čega vaš brat predstavlja opterećenje za Vas? Iza Vaše navodne želje da mu pomognete krije se strah od bliskih porodičnih kontakata. Zbog čega zazirete od svojih najbližih, poštovana čitateljko? Sigurna sam da Vam je jasno da problem imate Vi a ne Vaš brat i želim Vam da što brže prevaziđete to što Vas opterećuje.
