Rečenični vezivni materijal u srpskom jeziku. Takoreći malter ili armatura za reči u rečenici. Sa psovkama srpska rečenica je mnogo čvršća, izdržljivija a opet jeftinija. Strani jezici kao vezivni materijal još uvek koriste zastarelu, slabu i skupu oplatu od Lepog Ponašanja.
Zahvaljujući psovkama srpska rečenica može bez problema da premosti i najdublje generacijske jazove bez potrebe za dodatnim potporama.
- Sine, bem ti mater, opet zvala tvoja razredna da kenja kako praviš sranja po školi!
- Ma cvile mi jaja, sutra ću matoru ravu da napušim kurcem!
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.