Publika na američkim utakmicama

У првим редовима нимало занимљиве познате личности. Иза њих два клинца гађају маскоту домаћина кокицама. Неколико редова изнад пар полупијаних студената који не јебу стоје, са стомачинама офарбаним у боје клуба и припадајућим словом исписаним око пупка формирају надимак екипе за коју навијају. Углавном погрешно распоређени па та реч и нема неко значење. Леви кадар окупирао локални ћале испичутура, двестотинак кила чисте машчуре, го до појаса који му се не види од сала, кратак фитиљ и латекс доњи део, употпуњен чизмама, зајебаним ратничким бојама по лицу и још зајебанијим надимком, Звер, Маса или штагод слично. Стиска песнице и гужва Бад лајт или неку сличну водурину. Недалеко одатле две џаруље се кезече јер их је камера на џамбо скрину ухватила. У кадар се гура пајван који хоће да запроси своју девојку у полувремену, јадница не мож да се фемка јер ће у супротном завршити у Оприном специјалу. Штребер шута са пола терена на гол или кош, погађа и мења еколошки настројен ауто добијен као награду за микроскоп и нову графичку да може несметано да пичи воркрафт и нолајферише немило. Насумично расподељени Азијати, као маст хев сваке утакмице, сликају около ко нездрави, подељени у две групе: на једној страни мушкарци у дресовима, упиру прстом широм разјапљених уста у контроверзне ситуације на терену, на другој зиљаве џаруље цупкају на столици и луче влагу око свог непоткресаног џбуна. Горе у ћошку дерња се пијани Србин, псује за време тајмаута, огрнут заставом показује курац и отворено позива обезбеђење на тучу.