Gomila idiJota, mahom penzioneri i naložena klinčadija, željna da bude viđena na malim ekranima. Aplaudiraju u proseku svakih 10 sekundi, verovatno zato što za svaki aplauz dobijaju čak 15 dinara.
Nedeljno popodne sa mr. Leom Kiš:
mr. Lea Kiš: Kebo, kako si se ti proveo na godišnjem odmoru?
Keba: Pa, ja sam odmor proveo veoma radno...
(PUBLIKA APLAUZ)
Keba: Hvala publici, kao što rekoh, proveo sam ga veoma radno...
(PUBLIKA APLAUZ)
mr. Lea Kiš: Odlično, odlično, Džej, reci mi kako je na Dorćolu?
Džej: Pa vidi, devojčice, na Dorćolu je svaki dan neko sranje...
(PUBLIKA APLAUZ)
Džej: Evo juče sam morao da bežim od dva skinsa koja su me jurila metalnim šipkama...
(PUBLIKA APLAUZ)
mr. Lea Kiš: To je impresivno, Džej, mi idemo na reklame, kada se vratimo, restoran "Kod Srećka" je spremio odličnu hranu za goste! Publiko, molim jedan aplauz za naše reklame!
(PUBLIKA APLAUZ)
