Potresna izjava i životni moto profesora koji obično misle da je njihov predmet najvažniji u galaksiji. Može da bude rat, mogu da streljaju Nemci, ali on ne jebe živu silu!
- De ćeš?! De si krenuo?!
- Pa profesore, 11.45...
- I?! Šta onda?! Moraš da budeš kod O.K. korala tačno u podne?!
JA određuejm kad je kraj časa!
Добро позната реченица из крагујевачких "Шумарица" која је попримила и шаљив облик када се нађете у ситуацији да сте суочени са неком неминовношћу од стране признатог ауторитета.
(на малом фудбалу)
Гокси: "Алооо, бре, синак, јеси глув... јеси чуо "сирену" за крај термина, што не станеш?"
Мики (занесен): "Ухх... пуцајте, ја и даље држим час!"
-----------------------------------------------------------
("рано" поподне)
Мајка (буди сина): "'Ајде устај више, ленштино једна... нормални ће се људи још мало вратити са посла!"
Син (бунован): "Мхммхм... пуцајте, ја и даље држим час!"
Herojska rečenica Miloja Pavlovića, direktora Prve kragujevačke gimnazije sa kojom je u smrt pošao zajedno sa 300 đaka koje su fašisti umorili.
U delimično izmenjenom obliku danas se koristi u znak protesta protiv nepravde i tiranije.
2010. godine učenici Sportske gimnazije uopšte nisu mogli da idu u školu zbog lažnih dojava o postavljenim bombama. Zato bi, zajedno sa profesorima, otišli do Vlade gde bi protestvovali.
Profesor: "Želimo da poručimo onima što nam dojavljuju bombe da i dalje držimo čas!"
Moto novog zakona o obrazovanju. Nekada moćni profesor, gospodr učionice katedre i table, čovek kojem su se klanjali na ulici i poštovali ga i oni kojui su odavno završili školu ostao je bez supermoći izbacivanja sa časa, podvikivanja na učenika ,smanjenja ocene iz vladanja, pisanja neopravdanih i napomena, i drakonskog čupanja za zulufe . Ostaje mu samo to famozno pisanje jedinica koje će i onako ispraviti nastavničko veće na kraju godine da bi se "problem" što pre otškolovao i otišao iz iste...
I naravno psihološke metode kojima će motivisati učenike da uče...
Dakle deco, dans možete sve, zakon je na vašoj strani!
Šta rekoste profesore!?!
PUCAJTE, ja i dalje držim čas!
Суперлатив од Звонило је кад ја кажем.
Svakodnevica prosečnog srpskog nastavnika.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.