Pukovnik il' pokojnik

Nakon dugo prenemaganja i 'oće kaki-neće kaki premišljanja gledajući u simpatičnu koleginicu sa kikicama kako marljivo uči u čitaonici, momak odlučuje da joj priđe.
Pre ulaska u boj proverava borbenu gotovost tj. da li su sve dlake na glavi uredno postavljene, kragna u redu, sva dugmad + šlic zakopčani, priprema tešku artiljeriju za obaranje s nogu ( namešta svoj švalerski pogled broj 6. i neprimetno se špricne Rexona for men-om ), duboko uzima dah i u glavi svira trubni znak za juriš rešen da dobije čin pukovnika nakon ovoga ljutoga boja.
Prilazi neprijatelju, oštro ga pogleda u oči procenjujući njegovu spremnost za odbranu u slučaju opsade i polu-grubim glasom broj 12. za odvajanje devojaka iz čitaone pita:
-Koleginice, imam dva bona za ručak pa ako biste bili radi da delimo bečku danas..

Neprijatelj, iako vidno iznenađen ovim manevrom, vešto eskivira prvi udarac izbacujući svoje umilne i nežne okice u prvi plan i razoružava njegov prvi red strelaca, a zatim kreće u protivnapad:
- misliš li da je Bodlerov Albatros sinonim ljudskog stradanja i nemogućnosti da ljudski rod do kraja sagleda svoje velikane i njihove velike mogućnosti?

Panika! On je totalno razoružan. Njegove snage su se razbežale. On je za Bodlera nekada davno čuo, a sada umalo nije odgovorio da je taj desni bek u Olimpiku...trubni znak poziva na povlačenje i na sahranjivanje herojski poginulih. Od pukovnika i budućeg ministra vojnog, postaje pokojnik, neznani junak.
- Uh, ovaj setio sam se, imam dva bona, ali nemam dva žetona. Ćao!