Део школског прибора који,неправедно,никад неће бити званично признат као обавезан.
Али јесте обавезан. Бар је био у мом случају.
Puškice, snajperi, ručni topovi... vatreno naoružanje, neophodno za izvojevanje pobeda u sudbonosnim ispitnim bitakama i kontrolnim zadacima. Medjutim, iako časno, sa razvojem tehnologije, ovo konvencionalno naoružanje sve više i više biva napušteno kao zastarelo.
Danas se sa konvencionalnih polako prelazi na biološka oružja- bubice. Zahvaljujući neograničenim novčanim sredstvima i kretanju izvan morala i etičkog ratovanja, svako sa dubljim džepom je u stanju da iskoristi ovaj (bio)tehnoloski izum u ilegalne svrhe.
U poredjenju sa puškicama, za koje ti je potrebna doza snalažljivosti, spretnosti, brzine, ali i lukavstvo, tajming, oštar vid, pa čak i priprema i taktika da bi pobedio protivnika, sa bubicama jednostavno vaš protivnik nema šanse. Danas svako može položiti preko bubice i da se posle hvali da je opasan baja. Više ne moraš da budeš bolji da bi pobedio.
Gde je nestala ona čast, časna borba, heroji?
Ali to isto smo pričali i kada se sa mačeva prešlo na vatrena oružja... Zar ne?
... a sada, odoh ja na ispit.
Skup informacija zabelezenih na papiric koji ti nikada nece zatrebati,jer ce pitanja uvek biti drugacija od onih koje si stavio u puskicu.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.