Još jedan suptilni izraz za gejpedere, posebno primenjiv kod one sumnjive plejade kantautora, tj. raznih Sergejeva i Željkova što plačljivom intonacijom pevuše svoje cmizdropičkaste tekstove uz neku usporenu istikuracsvakapesma melodiju.
Podatak o primanju pripadnika jačeg pola u prostorije iza bine često se događa uz ogromnu dozu neverice, s posebnim osvrtom na Džordža Majkla i Rikija Martina, čiji je bekstejdž svako normalan zamišljao kao festival prepički u minijaturnim kupaćim kostimima koje se kupaju u najskupljem šampanjcu sa bahate rajder liste, a ne kao mesto gde se derpići sevaju u rč.
Nećemo ovom prilikom praviti nepristojne paralele između bekstejdža i zadnjeg ulaza.
- Dobar dan, Sergej, hvala na vremenu. Milan, magazin Story. Svodite račune nakon, rekli bismo, za vas uspešne godine, da li ste vi zadovoljni kako je protekla?
- Naravno da jesam. Proslavio sam deset godina rada i počeo veliku turneju koja će trajati dokle god ova emotivna iskra u meni bude izvor svih ovih divnih tekstova koje čujete. Mnogo sam srećan. Možemo ovaj razgovor nastaviti u bekstejdžu, ukoliko želite?
- Imate li nekih neostvarenih želja?
- Naravno, Milane! Ja, evo, neprestano želim i sanjam. Inače, mnogo maštam i sanjarim, valjda dečak u meni nikad neće odrasti, a ja se i ne trudim da bude tako. Ipak, nastojim da budem što realniji, vodim računa i pazim šta ću poželeti jer ništa nije nemoguće ako se dovoljno želi. Sigurni ste da nećete u bekstejdž?
- Neka, neka, možemo i ovde.
- A piće?
- To može... da nastavimo. Dakle, kako dobijate inspiraciju?
- Čujem priče, a ovako emotivnog, neke me stvarno dirnu i pokažu mi da prava ljubav zaista postoji i da nije prisutna samo na filmu. Prava ljubav ne poznaje ni vreme ni granice. A ni mesto. Bekstejdž?
- Šta najbrže može da vas razbesni i kakvi ste kada ste ljuti?
- Ja se nikada ne ljutim, Milane. Ukoliko sam pod stresom, u okovima koje nameće okruženje, mir i oslobađanje pronađem u bekstejdžu.
- Kome se u životu poveravate, a da to nisu stihovi?
- Bogu hvala pa imam dobre prijatelje na koje mogu da računam i kojima mogu da se poverim. U bekstejdžu posebno...
- Kakvi trenuci vam iznova okrepe dušu?
- Sve opuštene varijante uz čašu vina i razgovore sa prijateljima učine da se osećam srećnim. Uživam u dobroj šali, kako na svoj tako i na tuđi račun. Svoju kreativnost pored muzike iskoristim sa prijateljima tako što ih pozovem u bekstejdž.
- Poznato je da volite da se bavite humanitarnim radom. Koji je to trenutak kada prepoznate da je nekome neophodna vaša pomoć?
- Ne želim da svoj humanitarni rad koristim kao svoj lični marketing. Ima i onih koji koriste i zloupotrebljavaju dobru volju i ljude koji još misle o drugima. Dobro čini, dobru se nadaj, to je jedini ispravan način. I vama je pomoć potrebna, ali sačekajte još par minuta da počne da deluje La Roha u vašem piću, pre nego što vas opet pitam za bekstejdž.
