Pusti budalu, budala ode napred

- О, бураз, где си 300 године, хехехе?! Шта радиш то? Ексираш па ексираш. Па ништа горе од кућне пијанице. Који ти је?
- Који ми је?! Сики, наш школски друг. Тај ми је.
- Опет ти са том будалом што је пола испита положио на бубицу, а пола преписујући од мене и опет је остао вечити апсолвент јер не може да положи један јебени испит.
- Будала је постала директор пореске управе.
- А?!
- А'а! Је л' се сећаш кад је тражио па није добио посао код мене, јер није био дипломирао па је онда почео да прича по граду како код мене само раде паре за посао, како сам лопов, да само мућкам, да не познајем старе другове, да волим да пишам по сиротињи. Кад сам хтео да га тужим због клевете, да га испрепуцам, ти си ми говорио: пусти будалу, пусти будалу, има комплексе, не може ти ништа.
- Али како је павијан постао директор без дипломе?! Па ја сам три пута извисио тамо за посао обичног службеника, нашао посао тек на петом крају земље, а он се увалио у директорску фотељу.
- Ееее... Прво је постао друг члан, па напредовао у веома уваженог друга члана, а успут је и дипломирао. Све за пар месеци. Нисам ни знао да се набио у политику све док га нисам видео једном на ТВ-у поред председника. А онда је добио и функцију. Није још ни сео у фотељу, а већ ми је послао инспекцију због анонимне дојаве о прању пара. Бог ме убио, ако он није сам поднео ту пријаву. Брже-боље је формирао записник на основу гомила неких рекла-казала претпоставки и блокирао ми рачун. Ја сад док докажем на суду да нисам крив, пропаде ми посао, не могу сад плате да поделим радницима. Пусти будалу, пусти будалу, будала оде напред и завуче ми га до балчака.