Otac koji je svestan svih mana i nedostataka svog sina i ne upada u zamku emotivnosti i poricanja istih, već svog sina savesno priprema na sve moguće probleme u vezi s tim manama i nedostacima.
Sin: Ćale, daj mi pare za šišanje.
Otac: Ako, sine, evo ti. (pruža mu 1000 dinara)
Sin: Ne treba, ćale, toliko, šišanje mi je 300 dinara.
Otac: Neka ,sine, meni su prošli put tražili 500, kažu da mi je velika glava, uzmi ti 1000 za svaki slučaj.
