Možete ih sresti u ranim jutarnjim časovima kada idete po hleb, u školu, na posao. Odlikuju se veoma živopisnom odeždom, neretko sa čudnim kapama za koje verujem da su nosili domoroci južnoameričkih predela. Na njihovim uplašenim licima ugaravljenim od višečasovnog rintanja medj metalnim otpadom, nazire se fizički umor, tuga ali i neka prirodna veselost i volja za životom. Poneki u ruci nosi mobilni, spravu 21og veka pomoću koje prolaznicima približava zvuke teheranske sahrane. Deco, nemojte da vam ih bude žao, nisu učili školu!
