Nekad davno predstavljao je sinonim za poštenog čoveka. Danas, u vreme kapitalizma i latentnog socijalizma u DNK prosečnog Srbina, on predstavlja sinonim bede, jada, čemera i svega crnog da crnje ne može biti.
Radnik u fabrici postaje predmet fabule kada se priča o tome kako postoje ljudi koji ne mogu sebi priuštiti da idu na letovanje, pileće belo deci za ručak, fensi cipele deci za malu maturu ili crnogorski "Vranac" za slavu. Oni koji ga pominju u najvećem broju nisu ni videli fabriku, možda samo sa auto-puta. Prema verovanju, radnik u fabrici nikad nije išao dalje od svoje rodne grude i radi samo za puku egzistenciju.
(Dnevnik) Danas u 13 časova policija je privela Miroslava Miškovića i još 9 osoba zbog sumnje da su oštetili državni budžet za preko 17 miliona evra...
Pa, mamu im jebem, gde će im duša! Oni kradu milione, a prosečan radnik u fabrici jedva sastavlja kraj sa krajem!
- Dragi...
Reci, draga...
- Gde su nam slike sa Maldiva, dolazi mi sestra, pa hoću da joj pokažem!
Eno ih u regalu!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
*