 
            Омиљени кошаркаш у Србији, са свима се дружи, никад није испалио, неколицина људи проводи са њим и по цео дан док се неки виде са њим само ујутру и увече. Никад није пропустио ниједну добру журку. Није много причљив, али може да те натера да причаш неке ствари које никад не би изговорио да ниси са њим. Углавном је много љут (тако је направљен), али то крије као змија ноге.
- Шта би за вечерас, јел идемо код тебе?
- Да, да, Маре, Аца ти и ја и зваћу Раџу.
- Мислиш да ће доћи?
- Хоће сигурно, мислим да ми је у шпајзу.
- Јел много љут?
- Таман кол'ко треба.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.