- Ћао, маман, одох.
- Кћери, куда ходиш, пор фавор?
- Имам рандеву са Милисавом.
- Него... Није ваљда да си имала односе са њим, а?
- Не... Само у двојку, то се не рачуна.
- Како бре не рачуна? Јесам ти рекла, ми смо ноблес, не може то тако. Ееех, таман се решисмо оног Славка, погребника...
- Знам, маман, али нисам се снашла. Он га извади и каже "Дај двојку од девојку" и ја, онако констернирана кажем "Пардон", а он мени "Само изволите". И нисам се снашла, ето.

PK

-E Slavko kućo.Gde si nema te ko mršavog popa.
-E'o krenuo do grada na radnevu sa nekom malom, šarmantnom crnkom, otvorenih shvatanja i jačih grudi. He, he.
-A taj rad. Pa vidim ja spremio si se ko za onaj svet.
-Ma to mi je gotovo postala uniforma, provalio sam neki čet na Košavi i sad sam uleteo u žešću priču sa svakojakim cupikama. Znači jurim sa sastanka na sastanak. Ne pitaj.
-A, pa kako ide?
-Pa krenuo sam fazon pre tri dana, do sad još ništa nisam uradio, al javiće mi se, valjda. Od juče sam krenuo da furam ovo dedino odelo sa mature, nema da omane, mada, ispušio sam ga juče, al danas je sudnji randevu!
-Kapiram da ćeš tako obučen doživeti dežavu.