Raša je seoski šmele koji od škole ima samo zanat. Ipak, nedugo nakon što je postao metalostrugar sa srednjom stručnom spremom odlučuje da traži neki posao koji nema nikakve veze sa njegovom strukom. Pošto je u mladosti šurio klavijature po igrankama i pomalo pevušio tamo kad svi budu pijani i nesposobni da razlikuju Meri Džej Blajdž od Bobana Rajovića, onako nečujno postaje prvi vokal u selu koji radi svadbe, punoletstva i proševine.
Kad ne nastupa, Raša se bavi poljoprivredom. Hiljade i hiljade bala sena doprineli su da izgleda kao da ga je obad izujedao. Inače, Radovan je sinonim za drvoseču od dva metra preko leđa a Raša je isto to, samo u malo manjoj meri. Komparativ, ako me razumeš.
Raša ima onaj jebački pogled kojim je u mladosti obarao bukve a kamoli seljančice koje su jedva čekale da se u njegovom mozgu desi fuzija pivčuge i vina pa da komotno nasrnu k'o osnovci na kladionicu. Bio je glavni bajomir i nije se obazirao na priče ljubomornih likova koji su mu bušili gume na kamiončetu kojim je vozio papriku na kvantaš. Bilo ga je briga za sve.
Rašu boli kurac za mene i moju definiciju.
-Brate, brate? Jebote, zovem lika i nikako da mi se javi.
-Ma on ti je takav. Da mu gori kuća, rekao bi: "Vidi, ladno mi gori kuća?".
-Koji je on Raša?
