Ukoliko se zateknete u Čačku i ukoliko povedete jednu od onih muzičkih diskusija ili debata, kojima se obično ni ne nazire kraj, bolje je da upamtite ovo ime. Pre svega zato, što ga sami Čačani kotiraju bolje od Čorbe i Točka, a svakako ne treba smetnuti ni da je lik prejebeni genije, te da vam svako pozivanje na njega dodatno povećava i učvršćuje kredibilitet.
Elem, Raško je pokojni vođa i lider, sada već nepostojeće garniture Za jednu noć. Sam naziv je simbolično oslikavao predviđanja samih članova benda o perspektivi i trajanju novoosnovane grupe. Ukoliko se pitate zašto je Raško Jovičić, zaslužio oreol besmrtnosti u južnom kraju Srbije, ne bi bilo zgoreg da se upoznate sa nekoliko činjenica. Raško je riknuo u četrdesetoj. Od alkohola, a ne kao one tinejdž sise iz EKV-a. Raško nikada nije izigravao zvezdu, niti patio od kompleksa popularnosti, a moglo mu se. O svom stvaralaštvu je uglavnom ćutao i ostavio ukupno pet studijskih snimaka. Ali pet studijskih snimaka, čiji je kvalitet apsurdno proveravati. Raško je napisao Melanholiju i Ljubavnu poruku.
:Čačani na lokalnoj klupici:
Lik 1: Brate, izluđuje me ona klinka, ne znam šta da radim sa njom.
Lik 2: Sećaš se šta je rekao pokojni Raško? Reci mu Igore.
Lik 3 ili Igor: A put do srca svake devojčice, počinje ispod njene suknjice.
Lik 1: Raško.
