Raskoljnikovština

Појава која је овај свој стручни назив у правним наукама добила захваљујући Достојевском и његовом роману "Злочин и казна", где се та појава први пут и појавила као реална животна појава. Раскољников је, ради подсећања, убио бабу зеленаша, опљачкао је, и мислио је да је свет ослободио напасти, и да је учинио веома вредно дело.

Раскољниковштина је појава да, попут Раскољникова, млади и недовољно искусни јуноша узима на себе остваривање белосветске правде и чини злочин са потпуном свешћу да ће учинити добро дело, да то чини из алтруистичких мотива, и да ће га свет славити након тога.

Наравно, млади и неискусни Раскољников тек пред милицијом сконта да се по њему никад ништа неће звати, нити је учинио било шта вредно похвале, ма колико себе у то убеђивао. Вероватно да у миру истражног затвора ипак сви укапирају да су само титрали својој сујети и да нису никакви несебични хероји, али тад буде већ касно.