Možda su Petparačke priče zvučnije ime, ali ratari su Bogovi u ljudskom telu, savremeni Radeti Lackovići. Svi zavisite od ratara ko konjevi. Dijalozi između ratara su posebna podvrsta u izražavanju, za njih se može reći da pričaju ratarskim slengom. Dva random ratara:
Dopija: Es pokosijo šenicu bjelicu? Nije valjda grad sve ubijo, Rade ga ne ubijo?
Frenki: Đe da nisam, pokosijo i balirao odmah. Sad ću za koji dan i kuruze okopati.
Dopija: Ah, kakav si ti ratar. Prosto iz tebe izbija ratarski duh.
Frenki: Oćemo do mene da prebiramo pasulj? :namig:
