
Можда су Петпарачке приче звучније име, али ратари су Богови у људском телу, савремени Радети Лацковићи. Сви зависите од ратара ко коњеви. Дијалози између ратара су посебна подврста у изражавању, за њих се може рећи да причају ратарским сленгом. Два рандом ратара:
Допија: Ес покосијо шеницу бјелицу? Није ваљда град све убијо, Раде га не убијо?
Френки: Ђе да нисам, покосијо и балирао одмах. Сад ћу за који дан и курузе окопати.
Допија: Ах, какав си ти ратар. Просто из тебе избија ратарски дух.
Френки: Оћемо до мене да пребирамо пасуљ? :намиг:
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Olololo pičić u žitu.
nije ubio nego ubijo..sa j, sa j...
hehehehe +
too
Исправљено друже јавијо. Иначе дефка је за спрдњу, а и да би ме Допија још више заволела лололо
КО ТЕ ЗОРОМ БУДИ??? КАДА МЕНЕ НЕМА
MWAH MWAH xD +
nemoj tako druže Frenki..vako remeg delo poklanjati nekoj ženi.....
Није то било каква жена јавијо. :Д
po čem pa nije?
Не знам је уживо лололо
to nijhe razlog da je ne nahvališ malo...:))
Тако је брате јавијо, конташ ме. :Д
a jebote, pobedio si u Proleću...:)