Ratnik pravoslavlja

Блејали ти тако ја, Ђока, Пики и Горанче. И причамо ти ми о свакаким стварима тако, те о текми задњој, те о женама, кад неко помену педере. Маику им њихову, реко ја! Каже тад Ђока да ће да се шетају дваеседмог. Е, нећете вала док смо ми живи! Ви да ми каљате маику Србиу и православље! Свети Сава и Свети Немања бре, каква бре Европа, маику вам америчку свима!

И спремили ти се ми да се тад и ми мало прошетамо, ако ме разумеш. Стандардно, ко за текму: спремили боксеве, штангле, купили бензина шта смо накрпили и сипали у флаше. Отишли онда код Гагија Ганџе, на лер узели робу. Он кад је чуо де ћемо, избацио нам и преко. За Србиу!

И уштекали се у стан код Горанчетове кеве да нас не покупи мурија. Седимо ти ми, циркамо, варимо, гледамо вести и чекамо ујутро да одемо тамо да их поломимо све. Кад око пола осам кажу отказано. Шта отказано, маику вам! Изађе онај дебели на те ве и кења нешто о неким хулиганима.

Кућемо, шта ћемо, преспемо ти ми ону чорбу из флаша у Пикијевог кеца и кренемо по граду да се возамо и мало варимо у колима, ко по слободној територији. И стали успут пар пута да шорамо. Јебига, попило се доста. И ту ти се негде ја изгубим, они кренули без мене, заборавили ме, сисе. А моб ми у колима остао, ко зинат.

И кренем ја да ватам превоз неки, а пукло ме жешће. И таман ја крено да ватам превоз, видим браћу како протестују, а пандури их скроз окружили. Чекају само наредбу на кеца да их изломе! Сконтам ја, то браћа славе што отказана парада! Промувам се ја кроз оне пандуре и међу њих. Ту ме већ ваздух онај ладан добро пресеко, и још све неке јаке парфеме осећо, само су ме ноге служиле, нисам мого ни да причам ни да сконтам ништа. Само видим неке цаве и неке веселе боје, контам то су ови Двери што се боре за децу и породицу и Србиу и наталитет. Ту је Сава ако керови крену, браћо!

И одемо ти ми до Владе, и ту стојимо, а керови нас онако бесно гледају. И ту ти се ја накурчим и каем "Ша е било керови, шта гледате!", и они ме само бесно гледају, ништа не смеју да ми кажу. Да видите керови кад прави Срби изађу на улице! Устанак бре! Ту већ сконтам да ми је Ганџа опет увалио Албанца, мајке му га, сав сам пао.

И таман се заврши протест и ја да кренем на превоз неки и после гајби, кад ме позваше нека браћа додемо у стан код једног да циркамо нешто, да прославимо. Ја каем неам кинте за чип, ал кажу они није фрка, сви неки лекари, има један уметник, имају лове. И одемо ти ми у стан код овог једног, огроман стан.

Пусте они музику на оном хај фај, мени сипају Џонија. Ја искапим оног Џонија, ал ту већ сконтам чудно нешто. Ови сви почели диграју један с другим и да се увијају. И ја дустанем дидем, ал се одузео скроз! Руке и ноге ми утрнуле и само ми се спава. Онај уметник крено да ме мази, ја да га завалим, ал нисам мого, не слушају руке! И ту сам само заспао и не сећам се више.

Ујутро се пробудио у Ургентном. Кажу оставили ме неким колима испред. Зашивали ме позади целу ноћ и рекли ми да сам добро прошо, да остали педери који им дођу после толке редаљке не могу цео живот да се саставе. Ја им каем да нисам педер, да сам тео да идем да бијем педере, ал ко да ми веруе. Један доктор тамо офарбани звао ме на пиће и набациво ми се, и пустио ме из болнице иако неам оверену здравствену, ал ту сам већ моро да ћутим, ко има двеста иљада да плати.

Кацам стиго кући, уштеко се гајби. Видели ми слике са оног педерског протеста на саитовима, и чули што сам био у болници. Шта ћу, кућу, пријавим се ја у једну организацију њиову и дам папире за азил. Кацу видели папире из болнице, кажу нема проблема, за метар ће Холандија да ми да азил.

И погибох ти ја рођени тако за маику Србиу и православље. Ма није ми жао ни мука ни ничега, прошло то већ, ал де међу оне изопачене да ме баце!