Дивергентни страбизам, симпатичну очну ману кад вас саговорник једним оком гледа, а другим замишљено одлута у даљину, у политици показују велике силе, оштро зурећи једна у другу без трептања, док истовремено погађају неке ситне силе изван опасности по себе.
Морам да испричам стари виц, комплетни наши животи стају у вицеве и циничне афоризме:
Каубој излази из салуна и одмах се враћа. Бесно: ,,Ко је офарбао мог коња у зелено?" Устаје један грмаљ: ,,Ја!" Каубој опали у пијанисту. Претећи: ,,Уради то још једном и проћи ћеш као онај тамо!"
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.