To je 5 minuta rebusa u koji ću uvek upasti...
Pored toga što ni ne očekujem da će se one iskreno nasmejati mom smislu za humor, još mi dodatno dignu pritisak svojim reakcijama i komentarima nakon ispričanog vica...
Obično je u pitanju sažaljevanje protagoniste vica uz blago teleći izraz lica... kao da sam im ispričao šta sam pročitao jutros u "Večernjim novostima", a ne vic ili fazon...
JA: -"Devojke, slušajte vic što sam čuo sinoć..."
Z: -"Ajde..."
JA: -"Pita Haso Fatu: - "Gdje je Mujo. Šta radi?"
Fata odgovori da je poginuo za vrijeme rata te da ga je snajper pogodio u kažiprst.
Mujo tada zapita: - "Kako u kažiprst, pa poginuo?"
Fata - "Baksuz, baš tada je čeprko nos."
Z: -"Jaaaaaao, stvarno...? Kakav baksuz čoveče..." (bez, barem, kiselog osmeha)
JA: -"Očekivao sam malo više smeha..."
Z: -"Pa i nije ti baš neki... treba se roditi s' takvim malerom. Imam ja jednog komšiju, on je još tokom rata... blabla bla, truć truć, kenj, ser ser..."
JA: ."????????????"
