Kad si tolki krele da niko nigde nece da te pozove pa sam sebe pozivas kad god mozes. Nebitno da li te neko nije zvao na rodjendan, slavu, pijanku, sedeljku, ili cak PES, pozvaces se sam sa nadom da taj nema muda da ti u facu kaze da te ne zeli kod sebe kuci. A ako kaze, e, tu stupa umetnost vadjenja i teranja na salu.
Primer 1.
A: O Aco, sutra slava, pa nek je sa srecom, vidim ja da ce da se ubijemo k'o krokodili. A?...ima da bude zestoko. *kez sa nadom*
B: Ko je pa tebe zvao da se uopste dodjes.
A: Pa, ovaj...salim se bre, to samo tako kazem, a i na slavu se ne zove samo da znas.
B: Dobro, da znam da pustim kuce veceras.Primer 2
A: Milice pa to je tebi rodjendan sledeceg petka, o pa moracemo to da zalijemo i da proslavimo kao ljudi.
C: E ne verujem da cu da slavim, *bla bla glupi izgovori*, mozda ce samo malo drustvance da se skupi.
A: *smozdena faca* Ma dobro bre, salim se, nisam ja neki sto upada tek tako svuda, al ono, mogu da se promajem...jel da?...
