Prijava
   

Šta mi dišeš tu ko Soprano!

Disanje a la Toni Soprano, glasno i iritantno disanje na nos. Najčešće posledica prejedanja. Prepun želudac pritisne dijafragmu, ova pluća, a ti se bori za vazduh kao pretovljeni ćuran na avgustovskom suncu.

-Hmmm, nisam trebao, hmmm, ovu zadnju sarmicu da stavim hmmm u hleb, hmmm pa da je pojedem ko sendvič hmmm, s nogu.
-Dr. Feelgood momenat imaš ,a? Šta mi bre dišeš tu ko Gandolfini?! Kad te slušam imam želju da stavim tonu gela, kajlu, obučem košulju svetlih boja i da ubijam ljude po Nju Džersiju.

   

utrovački

Jedna vrsta slenga u srpskom jeziku. Veoma rijetko se koristi jer je komplikovan gradi se slijedećom formulom:

U + ZADNJI DIO RIJEČI + ZA + PRVI DIO RIJEČI + NJE
Primjer: urovizakenje=kerovi=policija
Ima i nešto jednostavnija varijanta bez ZA dakle:

U + ZADNJI DIO RIJEČI + PRVI DIO RIJEČI + NJE

Primjeri:
uvopinje=pivo; ugarecinje=cigare

Šta ti misliš da si neka faca ako pričaš utrovački?

   

Dvadeset ćevapa iz studentskih dana

Bio sam tad student, tek upisao fakultet. Prva generacija studenata u mojoj familiji, nije mala stvar. Još veća stvar bila u to vreme da se iz užičkog planinskog sela studira u Kragujevcu. Trebalo je para, rođeni, a mi ih nismo imali!

Našao sam dobru sobu, kod fine gazdarice, baba Milke, mada je najbitnije bilo da je bila jeftina. Gore, odmah pored Paligorića, čuvene gradske kafane.

Kad sam prvi dan prošao pored Paligorića, zamirisali ćevapi. Svaki sam sastojak osetio, majku mu. I meso, i luk, i začine, i ćumur na kom su se pekli... Kako bih smazao dvadeset, mislio sam se. Al nije se imalo, često sam i u najosnovnijem oskudevao, a i morao sam da učim, ni za druženje nisam imao vremena.

Prošla prva godina, ja najbolji u generaciji. Šta ću, jedini mi beg od bede bio da učim. Dobio i stipendiju, al i to mršavo, a morao i kući da pomognem, oni su još manje imali. Bila i jedna Sanja što mi se svidela, al nisam smeo da je pitam, jer sam znao da nisam imao dva ili tri sata dnevno za devojku. I svaki put kad prođem pored Paligorića, osetim onaj miris ćevapa, i zarekao sam se da ću od prve plate da pojedem tix dvadeset ćevapa.

Završio pre roka kao student generacije. Odmah me uzeli za asistenta. Lep posao, mislim se. Plaćaju te fino da učiš, to mi išlo od ruke, bude i po koja studentkinja... Milina! Brzo stigla i prva plata i, kako sam je podigao sa blagajne, zaputio sam se pravo u Paligorić.

Usput sam zamišljao kako ću konačno da utolim glad, razmišljao o salatama, kajmaku, kako mi se mekani ćevapi tope u ustima. A sve to ne ide bez piva, razume se. Seo i naručio sve redno. Pojeo ih.

Ništa. Ko da sam bilo šta drugo u usta stavio. Probao i sutradan. Ništa. Više mi nisu ni mirisali toliko lepo kad sam prolazio pored Paligorića.

Postao sam i profesor. Imam dovoljno za porodicu, moje matore, za društvo... Od tad ne znam koliko sam ćevapa pojeo, a još imam neki svrab u grlu, kao neku glad, za onih dvadeset ćevapa kad sam stanovao kod baba Milke.

I onda sam shvatio da je ta glad mogla da se zasiti samo tad. Kao što studentkinje od dvadesetak i više godina sada ne mogu da mi nadoknade onu Sanju koju nikad nisam pozvao da izađemo jer sam znao da bi mi to oduzelo vremena.

Sve u svoje vreme, rođeni. Sve u svoje vreme...

Samo da mi je da ovaj svrab iz grla nekako ode...

   

Budi ono što jesi

Klasična floskula kliše manekenki i ljudi koji svoje glupe izjave žele da zatrpaju beskrajnim aplauzom. Koristi se samo u slučajevima kada nema šta pametno da se kaže.

- Recite nam, gospodine ministre, nešto o trenutnoj ekonomskoj situaciji?
- Paaaa...tenutna ekonomska situacija je solidna..mislim..nije lako. Želim samo da poručim ljudima da BUDU ONO ŠTO JESU!

Aplauz, oduševljenje, delirijum!
----------------------------------------------------------------------------------
- Koji je vaš put do uspeha?
- Samo budi ono što jesi!
- Ali naš gost je narkoman, pokušava da se leči!?
- ONO ŠTO JESI!

TO, aplauz!

   

Preći start

Preći start znači dobiti platu, jer se u Monopolu kad se pređe start dobija 20.000 dinara, što je ekvivalent prosečne srpske plate.

Otac :Evo, sine, 200 dinara za užinu.
Sin :Opa, ćale, preš'o start, a!

   

Biće

Buduće vreme od glagola neću.

- "Ej Kaizene, daj napravi nam pretragu groblja"
- "Biće!".

   

Autentični srpski seljak i EU

Na prvi pogled nemoguća, nespojiva veza i epska drama bliske budućnosti. Zidanje Skadra na Bojani. Kao gej brak vođe Radovaca i ciganskog bosa iz Jabuke. Mogu 4 filma da se snime o tome. Gordi političari prepuni zahteva i ultimatuma, i seljak koga boli kurac. Oni kažu da je zakon tu da se poštuje, a seljak, da se zaobilazi.

- Dobar dan.
- Dobar dan. Rakija?
- Ne, ne. Hvala. Radimo istraživanje o priviknutosti seljaka na proevrposke uslove.
- Da.
- Nekoliko prostih pitanja za vas. Kada ste već spomenuli rakiju, znate da je zabranjeno praviti jaču od 55 procenata alkohola?
- Znam.
- Na ovoj flaši piše da ima 65 posto!
- Štamparska greška.
- Ali pisano je olovkom!
- Ženo, daj hemijsku! :žvrlj: :žvrlj: Eto. 55.
- Da li stvarno ima toliko?
- Piše da ima.
- Ali...
- Piše!
- Dobro. Imali ste skoro najezdu bubamara. Šta ste uradili?
- Ma sve sam ih potamanio!
- Znate da je to kažnjivo zakonom?!
- Izvinite, pijan sam. Ne znam šta pričam. Lepo sam ih zamolio da odu kod komšije. Pitajte njega šta je bilo.
- Ali...
- Komšija je ubica!
- Ok. Da li znate da svinja mora da se uspava?
- Znam.
- Pa kako to radite?
- Pa malo joj pričam, tepam. Mazim je. I tako.
- I ona zaspe?
- Da. Čim je odvalim sekirom.
- Gospodine!
- Šalim se.
- Dobro je.
- Satarom to radim.

   

Prepeličja jaja

Vrhunac nečijeg izvoljevanja. Poslednja stvar na listi želja, kao ona iz crtaća koja se proteže u nedogled, čija dužina teži beskonačno, slično koloni u Srbiji kad se deli fino upakovano govno za dž.

- Matori, možeš mi kupiš skripte iz BSVS?
- Nema frke.
- A kad već ideš do faksa, pitaj za vanredni rok.
- Važi.
- E, i molim te, kupi pljedžu kod matorog u povratku.
- Dobro.
- Urnebes, kupus, kečap, majonez.
- Idem.
- Ček, ček, svrati do kladže i uplati mi ovo.
- Ok.
- I ako nabasaš na Micu sisu, reci joj da svrati. Suva kurca sam već metar dana.
- Brate...
- Ustvari, evo ti njen broj. Pozovi je.
- Oćeš i da je izjebem za tebe?!
- Ne moraš da se mučiš. Reci joj da ponese onaj stativ. Ovaj put bez kamere.
- Još nešto?!
- Ne. Ustvari... Plati račune za stan, svrati po brokoli do pijace, pozovi moju kevu i reci da sam pao ispit što sam polagao prošlog aprila, vrati dug babaseri 100 kinti u birtiji, izvini joj se za govno na pločicama i izvini se u menzi što sam se ispeglirao na radnicu. I nemoj da zaboraviš...
- Neću nikako!
- Kupi crno beli hleb od heljde sa esencijalnim uljima i suncokretovim semenkama, ali da bude svež!
- Oš možda i prepeličja jaja?!
- Tvrdo kuvana.

   

Hleb naš nasušni

Osnova svakog srpskog obroka. Suv leba. Polubeli. Šupljikav. Lebac raženi. Pogača. Crni. Lepinja. Vruć. Namazan. Somun. Vekna. Od juče. Prepečen. Za poparu. Buđav. Svinjama.
Za leba danas mora da ima, a za sleba ćemo se već snaći.

Radivoje je mrmljao nešto sebi u bradu. Nikad nije dobro kad treba da dođe u grad, ni ovoga puta nije izuzetak. Nesnosna vrućina mu nije pričinjavala zadovoljstvo. Oštra, seda kosa je bila mokra od znoja, na krajevima koji strčahu ispod šajkače. Na putu od opštine do autobuske ugleda malu prodavnicu i reši da otrese jedno ladno zidarsko. Uvek je uzimao jagodinsko, jer ga je čiča sa slike podsećao na dedu. Prebra po čakširama i nađe dve zgužvane stodinarke. Plati jednom od njih za pivo, pa sede na obližnju, pukim čudom, funkcionalnu klupu u hladovini. Skide šajku i težačkim, od rada ispucalim dlanom, obrisa čelo, prekrsti se, prosu malo iz flaše, te nategnu dobar gutljaj. Dok je podrigivao, krajičkom oka spazi klinca kako izlazi iz zgrade preko puta. Mali je iznosio đubre. U providnoj kesi, starcu zapade za oko više od pola vekne hleba. Oči mu zaiskriše.
Zar hleb naš nasušni?
Seti se kako je jesenas zajmio pare za naftu da poore, taman kad uze gorivo, pade kiša, pa je čekao da ''cedne'', onda je tri dana izvlačio stajsko đubrivo, dogovarao se sa agronomom dal' da prihrani ''Kanom'' ili ''Urejom'', pa je drljačio, pa je kasnilo seme u poljoprivrednoj apoteci, sejao, povlačio, pa prašačio, dotrajala zadnja guma na traktoru. Zimus pade golem sneg praćen jakim mrazom, mislio je: 'izmrze sve', al' jok, udari velika kiša oko Vaskrsa, poplavi, al' opet bi dobro, onda naiđoše žege, pa se baba i on moliše Bogu i Svetom Iliji da ih grad zaobiđe, pa je jurio premije za mleko da ima čime kombaj' da plati, pa ga je kombajner zavlačio dve nedelje dok je ovr'o, a prinos be'a tanak, pa dok je oter'o žito u ambar i istovario da se prosuši, odvez'o u zadrugu da ga da po neipslativoj otkupnoj ceni... Danas je platio porez da mu izvršitelji ne bi zaplenili traktor. Jer šta je on bez traktora? Od svega mu je ostala još jedna zgužvana stodinarka za lokal do kuće. I dug od 400 evra. Utrošeno vreme i rad se ne računaju. O živcima da ne govorimo. Uz kurac mu muka.
Posle bačenog smeća, klinac prođe pored Radivoja gledajući ga sa podozrenjem. Minut kasnije izađe iz prodavnice noseći svežu veknu hleba po ceni od 44 dinara. Radivoje pomisli da malom opsuje i tetku i babu, ali se uzdrža. Samo dobaci:
- Sinko, gre'ota je 'leba bacati.
Mali ga nije ni registrovao, a i da jeste, ne bi rastumačio. Jer nema ko da mu kaže i objasni. Deda mu se davno doselio u grad i pljunuo na seoski život, a ćale mu je već gradska faca, roker. On samo zna da je hleb 44 dinara. Svakako je dečko žurio da se loguje na CS server, čeka ga buljuk drugara iz razreda da povrate Kosovo...
Tako to uređene države rade. Leba i igara.
''Oče naš...''

   

Roditeljsko nagađanje u vezi sa bebinom budućom profesijom

Dešava se u zanosu, kad beba uradi nešto što podseća na radnju iz neke profesije.

- Auu, ljubi ga majka, biće trubač!
- Što?
- Duva mi u sisu!!

   

Navijački pokret 2030. godine

Subota. Na LCD ekranu izlazi sunce. Savršen dan za fudbal. U kompjuterski obrano mlijeko umačemo pahuljice sa najboljim odnosom proteini/ugljeni hidrati/vitamini. Na noge se navlače er maks sa trostrukim vazdušnim đonom, i izlijeće se napolje. Okupljanje ekipe, pije se bezalkoholno pivo, čisto da tokom utakmice smrdimo iz usta.
Dolazak na stadion. Šipke odavno nema, umjesto nje su poređani LCD monitori, sa priključkom za USB. Vođa ekipe vadi flešku, ubacuje je i naša zastava se pojavljuje na "ogradi".
Početak utakmice, na znak dižemo ekrančiće plavo-bijelih boja. Simpatična koreografija. Dobijamo 3:0, i tako mudati, nakon pobjede idemo na aerodrom. Zvezda je igrala svoju utakmicu, podgrupa iz Bara se vraća tim avionom. Čekamo ih ispred aerodroma, prepoznajemo i krećemo u napad. Kako nisu očekivali napad, brzo bivaju savladani, a momku koji je nosio USB, isti pada. Ekipa delije.net/bar se povlači.
Vraćamo se kući, nikad puniji sebe, i odmah priključujemo USB, otvaramo fajl zastava.jpg. Opcija edit->Rotate picture->180°. Jedva čekamo sledeću utakmicu da pokažemo plijen.
Subota, nakon 7 dana. Utakmica, napaljeni krećemo na stadion nakon mlijeka, pahuiljica i bezalkoholnog piva. U 25. minutu utakmice vadimo svoj USB, i stavljamo plijen. Na ekranu se prikazuje zastava ekipe delije.net/bar okrenuta za 180°. Jedan od momaka iz ekpie vadi svoj ekrančić na kojem je animacija baklje, ekran pušta dimne efekte, a nas trojica iza šaramo crvenim laserima po dimu. Atmosfera ludilo.
Vijest se brzo pročula po internetu. Reakcije su bile manje više slične, ali je naša akcija uglavnom ismijavana.
Englezi već odavno nisu išli na stadion, prevazišli su to. Okupljali su se u lokalnom pabu, ili su iz svoje sobe posredstvom veb kamere pratili utakmicu, a signal se projektovao na stadionu. Na znak vođe puštali su svi istu pjesmu u .mp3 formatu. Imali su dobro ozvučenje, i dalje su mnogo dobro i jako navijali. Tuče se su svele na prepucavanja na internetu, u težim slučajevima su se lomile veb kamere ili bi slali viruse protivničkim ekipama.
Japanci su bili daleko napredniji. Oni su subotom slali svoje digitalne projekcije na stadion. Iznad svake projekcije stoji health bar. U obračunima nakon utakmice, digitalne projekcije su se mlatile pod komandom žutih koji su bili u svojim kućama. Udarac u glavu nosio bi 25, u grudi i stomak 20, a ekstremitete 10 health-a. Imali su i medika koji je mogao da summonuje pale digitalne projekcije. Iskusne ekipe bi poslale četvoricu da ispretucaju medika i na taj način osakate protivničku ekipu.
Za nas su rekli da smo zaostali varvari.

   

Savršena žena

Gluvonema sisata nimfomanka kojoj otac drži pivaru.

   

Zdrava konkurencija

Dve ili više prostitutki koje rade u istom rejonu a nemaju ni jednu polno prenosivu bolest.

   

Osiguravajuće društvo

Jedno od rijetkih društava koje ti želi sve najbolje.

   

jer tako sam u mogućnosti

Citat neimenovanog ratnog veterana iz '99-e, branioca mosta u selu Majur (koji im je od dragocenosti) i da ne zaboravimo, organizatora tog skupa.
Mnogi ne shvataju da je dotični retorički genije, jer je ovaj citat univerzalno oružje za instant skenj sagovornika koji nam upućuje pitanje "zašto?".

Konobar: Pa daj bre, pijani ste već. Zašto morate svaki vikend toliko da pijete?
Gost: Jer tako smo u mogućnosti.

Šef: Kovačeviću!!! Zašto oni obračuni ne leže već kod mene na stolu?!
Zaposleni: Jer tako sam u mogućnosti.

Majka: Pa sine vidi kako je lepo vreme napolju! Zašto moraš da visiš po ceo dan pred tim kompjuterom?
Sin: Jer tako sam u mogućnosti.
Majka: (zbunjena) Šta? More kad ti raspalim sad jednu šamarčinu, pa da vidiš koje ja mogućnosti imam.

   

Studentski sms

Pred svaki vazan kolokvijum/test nastaje pravo bombardovanje sms porukama,a svaka precizno govori o licnosti osobe koja je salje.

Od drugarice ŠTREBERKE:" Jel si ti učila i ovo sto ne treba? Ja jesam i to i ono što ćemo raditi sledeci čas, šta ja znam,za svaki slucaj!"

Od drugarice NEUPUĆENE:" Oćemo sutra na pivo?"

Od drugarice VEČITOG STUDENTA:"E,ja ne izlazim sutra na kolokvijum,nesto mi nije dobro,al idem u šoping,'oces sa mnom?"

Od drugarice NEZAINTERESOVANE:"Iz čega je ono beše sutra kolokvijum?"

Od drugarice SNALAZLjIVE:"Ja sam onih 500 strana sazela na 5,i to odštampala na jedan papirić,pa ću da uzmem dedine naočare ili neku lupu,i to sve ću da sakrijem pod suknju!"

Od drugarice PESIMISTE: "Aaaaaa,ne znaaam šta da radim učim ovo ko debil,al neee ulaaaziii miii u glavuuuu,ja koo da saaam reeetaardiiiiranaaaa,evo plačem ceo daaan,pašću godinu!"

Od drugarice IZGUBLjENE:"E gde to ono beše?Koja zgrada?Koja grupa?Jel to kod asistenta Voje?A jel treba indeks?A vežbanka?Ko sam ja?"

   

Mića Surla

Legendarni manijak sa Kalemegdana. Poslednji romantik u svojoj "profesiji". Čovek koji je izazivao zgražavanje tadašnjih srednjoškolki a u isto vreme oduševljenje penzionerki.
Njegov indetitet (sem nadimka Mića Surla) je i dan danas ostao nepoznanica. Postoji mnogo nagadjanja i teorija u vezi njega, najrasprostranjenija je ona da je Mića Surla bio samotnjak sa Dorćola koji je voleo druženje ali nije znao kako da pridje ljudima, dok je druga popularna verzija da je on u stvari ugledni lekar iz Doma Zdravlja Zemun, kome je bilo dosadilo da on svima gleda surle, pa je rešio da pokazuje svoju.
Jedino sigurno je to da je Mića Surla poput pravog super heroja otišao u legendu ne otkrivši svoj indetitet.

Mića je bio prepoznatljiv po svom dugačkom teget mantilu, papučama, belim čarapama i ruži koju je uvek nosio u ruci.
Ordinirao bi u kasnim satima Kalemegdanskim parkom i prepadao gospodje, bilo starije ili mladje, on je bio dzentlmen koji nije žene procenjivao na osnovu godina, otvorio bi svoj mantil, uzviknuo " gospodjo vidi surla", zatim bi nestao u mračnoj noći.

Super heroj 60-tih i 70-tih godina dvadesetog veka. O njemu su se pričali mitovi poput onih da je Mića uspeo da "pokaže surlu" čak sedmorici milicionera u razmaku od 5 minuta i 50 metara, a da ostane neuhvaćen. Takodje je poznata priča o gospodji ispred koje je Mića izleteo, pokazao surlu i počeo da beži. Nažalost gospodja je bila atletičarka pa ga je pojurila i saplela, Mića je pao direktno na surlu, pogledao je sa bolnom grimasom na licu i izustio "sram vas bilo gospodjo, kome sad da pokažem ovako posečenu i odranu surlu".

Sve u svemu uporedjujući ove današnje manijake sa nekadašnjim romantikom Mićom Surlom, dodje se do zaključka da Beogradu nedostaje jedan autentični manijak od kog neće niko strahovati, jer on nije ubijao, silovao, pljačkao i nanosio patnju. Mića bi jednostavno pokazao "poentu" i nestao bez traga. Gledajući današnja dešavanja i novinske naslove, koliko god to paradoksalno zvučalo, Mića je bio dobra prilika za udaju, naspram današnjih mladoženja.

Mića je bio i ostao simbol jedne generacije, neki su ga slavili, neki su ga tukli, ali Mića je ostao isti, neiskvaren i pošten. On nije imao skrivenih namera, on je samo želeo da pokaže svoju surlu!

Razgovor dve komšinice:

Pogledaj ovo molim te, ubio devojku, silovao , trgovao ženama... Jebeš mi mater pored ovih danas, žao mi je što nisam zaprosila Miću Surlu, pa on je bre bio premija, kad pogledaš ovo!

   

Bračni drugovi

Muškarci koji se nakon ženidbe sve češće druže u kafani.

   

Vojislav Šešelj

Osnivač i lider Srpske Radikalne Stranke i najmlađi doktor prava u SFRJ. Pravni fakultet je završio u Sarajevu za samo 2 godine. Postoji urbana legenda da, kada ga je Tito primio i čestitao mu doktorat rečima "Čestitam doktore", on odgovorio "Hvala, majstore" (pošto je Tito po obrazovanju bio bravar). Poznat je i po izraženom "kotrljajućem R" tako da njegovo R zvuči više kao V. Inače, čovek je hodajuća pravno-istorijska enciklopedija. Na žalost, zbog nekih svojih, možemo reći, suludih ubeđenja, svo njegovo znanje i sposobnost nema pozitivnu svrhu. Kada ne bi stalno pravio nacionalističke i druge budalaštine, verovatno bi bio jedan od najcenjenijih i najpriznatijih međunarodnih pravnika. Danas mu se sudi za ratne zločine u Hagu, i nije da ga branim, ali moje lično mišljenje je da su strendžeri kasno shvatili sa kakvim ludakom imaju posla i da osuditi ga neće biti nimalo lako.

Moj ćale je studirao na ETF-u u Sarajevu u isto vreme kad i blesavi Voja na pravnom. Pričao mi je da su svi studenti sa univerziteta jedva čekali da on prijavi ispit da odu da ga slušaju, jer je i tada, kao i danas, od svega pravio cirkus. Profesori su čak njega uvek prvog ispitivali, kako bi ga što pre skinuli s' vrata iako po abecednom redu bi trebalo da odgovara negde na sredini ispita. A po ćaletovoj priči, Vojino polaganje ispita je izgledalo otprilike ovako:

-Kolega Šešelj, izvolite.
-Zašto ja druže profesore? Ima njih na spisku pre mene, budimo parlamentarni.
-Za vas sam, kolega, siguran da ste spremni, pa da drugovima studentima malo probijete led.
-E onda dobro.
Skida sako, seda na stolicu.
-Kolega, izvucite karticu sa pitanjima.
-Druže profesore, smatram da nema potrebe, pitajte me šta god želite.
-Molim vas, kolega, izvucite karticu.
-Onda vi izvucite, druže profesore, da ne bude neko lako pitanje, pa da kolege kažu kako sam imao sreće.
-Molim vas kolega, radi procedure, izvucite karticu.
-Ako je do procedure, onda dobro.
Izvlači karticu, pročita je i kaže:
-Mogu li da zamenim pitanja?
-Zašto, ne znate ili niste sigurni?
-Ma ne, suviše je lako, ovo su kratke lekcije.
-Molim vas kolega, dajte da počnemo. Idemo prvo pitanje.
Voja kreće da veze kao iz rukava, jer je pored udžbenika, verovatno pročitao i pola biblioteke na tu temu.
-Dobro kolega, dovoljno je, sledeće pitanje.
-Ali, dozvolite mi da završim izlaganje, zašto me prekidate na pola?
-Da bismo stigli da završimo danas, vidite koliko ljudi čeka.
-Dobro onda.
I tako sva pitanja. Profesor na kraju postavlja i podpitanje, ne bi li ga uhvatio da ne zna, na šta Voja odgovara:
-Odlično podpitanje druže profesore. Prava tema za raspravu. Znate ja sam pročitao u delu...
Voja veze, profesor čupa kosu, studenti padaju od smeha...

   

Hronologija srpske žurke

Vremenski opis srpskog društvenog okupljanja. Za primer ćemo uzeti privatnu žurku u iznajmljenom prostoru.

20:00 Omladina se već okuplja u značajnijem broju. Na sve strane cmok, cmok i pozdravi. Iz za 50 jevreja iznajmljenih zvučnika, čuje se "neka psidža".

21:00 Umereno pijuckanje, bacanje pogleda i odmeravanje osoba po prostoriji. Par izdvojenih grupica bližih poznanica, uveliko pljuje i ogovara. Iznenada, "tuc tuc" zvuk se gasi. Didžej pušta HAUZ. Gomila ženskih i par muških glasova uzvikuje: Aj lajk d vej ju muvet, ju muvet ol arand. Ženskadija puni "densflor". Turbulencija u prostoriji, od njihanja gomile pušapovanih sisića.

22:00 Šmekeri uveliko đuskaju sa ribama, neki parovi su se već izdvojili. Likovi prosečnog izgleda i samopouzdanja, bleje za šankom cirkajući i isčekivajući da drmne više to pivo, kako bi skupili muda i krenuli u akciju. "Didžej zajebi hauz, daj nešto domaće! Idemooo devedesteee!" Nagli porast raspoloženja, masa peva: Ja sam ceo život svoj dao njoj, daooo samo njoj...

23:00 Kreće hardkor cirkanje. Po podu se valja onih par balvana, koji su se odvalili od pića već pre 12. Smorio fanki dži. Puštaj Cecu bre, majku Cecu puštaj! Grme zurle i glas princeze iz Žitorađe. Na sve strane, eksplozija oduševljenja. Prosečni likovi uleteli među ribe, drpaju ih, a ove sevaju tangama. Sve miriše na mošus...

01:00 Opšta folkoteka, plejada masnih trotoarki Saše Popovića. Par likova se izlupalo flašama, gorile ih izbacile napolje. Sada već veliki broj parova se žvalavi. Ko nije ništa dohvatio, drastično mu pada kriterijum. Najodvratniji skrndelj na žurci, pod dejstvom alkohola, spopada matorca koji prazni piksle.

03:00 Likovi koji ništa nisu dohvatili, proklinju zagorelu sudbinu uz pesmu "Prokleta ženo crna". Ogroman red ispred VC-a i gomila pijanih budaletina. Tu će ostati još koj sat. Kada se sledećeg dana probude oko 5 po podne, uz strahovitu glavobolju, praviće se da se ništa nije desilo.

#257
+13236
151
definicija