Izraz koji se koristi kako bi se tokom priče povećala kak'a tak'a napetos'.
A: ... i tako ja nju odvedem u gajbu. Ja letva, ona daska. Nije Bog zna kak'a, al' reko žemo za jednokratnu. Skidam se ja, skida se ona, kad onoo KURAC!
B: Nije ti dala, a?
A: Ma jok. Pravi kurac, mesnati. Lik je trandža i sto posto derpe. Ja se odseko, a on, ona, ono: "Ajde da ga merimo". Ja poč'o peglati. Stvorenje pobeglo, valjda mislilo da ću d'umrem.
Poseban oblik kulta ličnosti karakterističan za naš narod. Verovanje da je upravo onaj državnik koji nije više među živima bio najbolji i najsposobniji da vodi ovaj narod, a da je posle njega sve krenulo nizbrdo. Kao krompir - sve što valja je pod zemljom.
- E, da je Dušan danas živ on bi sve ove zakone doveo u red...
- Ma da Tito nije umro sad bi mi bili ko Švajcarska!
- Nemate pojma bre, Sloba je bio car za sve!
- Ne lupajte gluposti, Zoran je bio pravi demokrata, evropejac i građanin sveta...
- Boli njih kurac sve četvoricu, oni sad u paklu igraju raub, a đavo im drži pikslu jer je za njih amater. Mala, daj ovde još po jednu!
Sve što dohvatiš u naletu besa, od igle do cigle.
Ne postoji roditelj koji se bar jednom u životu nije našao duboko razočaran na neki način svojim potomkom, a većina ih se u takvim situacijama svakodnevno vješto snalazi. Jedan od najlakših rješenja je mentalno svaljivanje krivice na genetski materijal svog supružnika za svaki njihov promašaj, a pripisivanje svom nasljedstvu svaku pozitivnu stvar koju oni učine. To obično naglašavaju sa pojačanim akcentima na prisvojnim zamjenicama da bi što bolje došla do izražaja pripadnost/otpadnost.
Otac: Jao, opet je dobio ukor, pa kako sad, crni Milovane?
Sin: Ma, profesorica me karala, svaki čas samo mene kara, nijednog drugog učenika ne dira! Pokipio sam i svašta joj rekao..
Majka: Eto ti sad tvoj sin! Vidi se na koga je, ne zna držati jezik za zubima!
------------------------------------------------------------------------------------------------
Ćera: Mamice, tatice, primljena sam na Megatrend! Ovaj fakultet za kozmetičara će mi otvoriti mnoga vrata!
Majka: Ma bravo, srećo! To je moja ćerka, vidi se šta su geni, od onih očevih bi samo alkoholizam mogla naslijediti!
Večiti trn u oku prevodiocima filmova tj. kreatorima srpskih titlova.
Sve ide vrlo glatko dok ne nalete na ovu reč, a onda nastupa dovijanje, cenzurisanje, smišljanje doslednog prevoda i sl.
Ni jedno rešenje za ovu reč nije usvojeno kao standardno, ali evo ih nekoliko, svrstanih po težini:
1.Reč se izostavlja u prevodu (za najstrože TV stanice)
It's you, motherfucker! / To si ti!
2.Kao prevod se stavlja neka naša pogrdna reč slabijeg intenziteta
It's you, motherfucker! / To si ti, kretenu!
3.Kao prevod se koristi naša pogrdna reč sličnog žanra
It's you, motherfucker! / To si ti, pederu!
4.Bukvalni prevod, najnepopularniji i najgluplje zvuči
It's you, motherfucker! / To si ti, (mamo)jebaču!
Kao dodatak na ovu definiciju stavićemo i čuveno "Teraj se!" kao prevod rečenice "Fuck you!"
Akutno oboljenje u Srbiji, završiš fakultet za jedno, radiš drugo a živiš od trećeg.
- Izvolite dokumentaciju za kredit.
- Hvala, samo mi ovo nije jasno; Zvanje: ?
- Čime se Vi bavite?
- Uzgajam stoku.
- Znači, seljak.
- Kakav crni seljak, master nuklearne fizike sa Prirodno-matematičkog fakulteta.
Najstarija metoda prepisivanja u školi.
Jagodinka Simonović. Da se ne lažemo, ne zbog glumačke veličine kakav je bio Danilo Bata Stojković, niti zbog uloge Slavka Štimca, nego zbog prsate tinejdžerke Jagodinke generacije ljudi iz bivše Jugoslavije prepričavaju i pamte izreke "mesi, mesi, neće ništa da ti škodi" i "samo da ti čujem glas", kao i samo scenu filma u pekari...
Svako od nas je nekad imao svoju Jagodinku Simonović, najverovatnije u srednjoškolskim godinama. Devojku koja predstavlja filmski pandan Črč pabinim avatarima: sa jedne strane, elementi čednosti, dok se sa druge strane nazire latentna erotika i prikrivena žestoka strast, sve u svemu kao zabranjeno voće koje je baš zbog toga slatko jer se ne može imati, a tako ukusno, jer negde u malom mozgu znamo da ga nikad nećemo ni probati. Svako je u periodu dok je imao svoju Jagodinku, bio napaljen kao mlad majmun dok gleda crvene guzove makaki cavulje kako se pendra po drvetu eukaliuptusa, dok se i pri samoj pomisli na seks sa dotičnom u hipotalamusu lučila količina adrenalina kao tečnost iz hladnjaka stodvajstosmice kad prokuva u svadbenoj koloni. Za nju bismo bili kadri učiniti ama baš sve, bez obzira na cenu, bez obzira na posledice: kao čiča Semberac iz anegdote, koji je negde pred kraj 1995. godine pare od sve stoke koju je isprodao sljuštio na ukrajinske kurave u baru kraj pijace Arizona; zbog nje bi ukrao od svog starog Opel Kadeta trula višnja kako bi otišao na sastanak u susedno selo sa svojom Jagodinkom, razbio auto jer je put poledio usled oštre decembarske zime u posavskim predelima Bosne, i dobio roditeljsku kaznu da sledećih tri meseca u školu nosiš samo pola konvertibilne marke, tada dovoljno za otprilike jednu praznu kiflu (lično iskustvo)...
I na kraju čuvena scena sa Jagodinkom Simonović predstavlja i kraj i početak lične karijere pornićara. Kad počneš da misliš o ženama, na praskozrju tinejdžerskih godina, pa ti počne nejebica izbijati na lice u vidu bobuljica, ta čuvena scena sa Jagodinkom Simonović ti je dovoljna da se na sledećih pola sata zaključaš u kupatilo, zbog "stomačnih problema", rizikujuš da budeš prebijen od ćaleta koji već zadnjih 10 minuta u maniru indijanskog vrača skakuće pred vratima, suzdržavajući se da se ne upiša. Posle kad postaneš iskusniji pornićar, već počineš da zakeraš, da biraš između umetnica iz Vivida ili Brazersa, da se žališ na loše osvetljenje u trisom sceni sa Lizom An..... a i rezolucija kamere ti nije bila nešto impresivna, scenario već dobro poznat od ranije.
E, tu se nađeš na raskrsnici, imaš dva izbora, dva puta u kom će tvoja pornićarska sudbina ići: jedan put je da kreneš da gledaš hentai porniće sa tajlandskim midžet emo šimejlovima, a druga je da se vratiš opet latentnoj, domaćoj erotici, pijadestalno oličenoj u vidu jedre, prelepe pekarke - Jagodinke Simonović.
Jagodinka...
Šta je?
Ništa, samo da ti čujem glas...
....
Mesi, mesi, neće ništa da ti škodi!
Onaj zajeb od osjećaja koji nam se javlja u teškim trenucima i samoći, kada oko nas vlada apatija ili ludilo, izmješano sa našim unutrašnjim melanholičnim stanjem . Bijedan pokušaj da se uzdignemo iznad svakodnevnice i ljudi koji nas okružuju, iznad svih sitnih i tako nevažnih situacija koje nam se dešavaju. Misao koja nam pruža onaj sladak osjećaj samoljublja i samovažnosti, da makar na trenutak, za sebe, pomislimo da smo centar univerzuma...
Dugo je pokušavao da joj se svidi, trčao za njom, pisao joj pjesme, ali nikad nije imao hrabrosti ni samopouzdanja da joj priđe i kaže šta misli...Na sve njegove moleće, skrivene, periferne, poglede ona je samo sklanjala glavu, kao da ga osjeća kao teret. Tek ponekad, kada bi se malo napio, oslobodio i počeo da je smara svojim nepovezanim pijanskim riječnikom, ona mu je govorila da je on poseban, drugačiji i da joj je nekako drag, ali na svoj način...
To veče kada ju je vidio sa lokalnim šmekerom, samo se napio do bezumlja, i ponavljao sebi rečenicu:"šta me briga, možda sam ja zaista poseban"...
Kažu da je najveći uzrok smrti u ratu sam osjećaj koji se pojavi kod vojnika, da je on poseban, i da mu ne može biti ništa. Tako je i on, već pijan od neke rakiještine, od mirisa baruta i praskanja bombi, na komandantovu naredbu "juriš!" krenuo prvi, jurnuo kao bik, s podignutom puškom, spreman da pobjedi. Imao je onaj čudan osjećaj blaženstva, da sve može, da ga nešto štiti, da je poseban... I onda čudan osjećaj u grudima, i topla tečnost razlivena po stomaku...
Džiber...kako to džiberski zvuči.
On je završeni ili nezavršeni srednjoškolac, večiti maturant ili planira da ''nešto upiše'' ili da nešto drugo sa ortakom ''započne''.
On nit' izgleda, nit' ima, nit' se trudi. Žgoljav je, ružan, seljak, dekintiran i totalno neambiciozan.
On predstavlja nekih 96,3% srbijanskih dvadesetogodišnjaka.
Međutim, Džiber se ističe po jednoj bitnoj karakteristici - on misli da je Sve. Džiber smatra da je : najlepši, najduhovitiji, najpametniji i najbolji baja. Vrhunac njegovih dnevnih aktivnosti uključuje blejanje u kladionici, gledanje fudbala i odlazak na tehno žurku.
Čini se da u nekoj većoj gužvi potpuno dominiraju Oni - originalni srbijanski Džiberi. S obzirom na to da je Džiber - dno dna koje za se misli da je najveća faca, tražimo mu i takvu zakrpu.
Dno dna koje misli da je najveća faca u ženskoj varijanti, javlja se u vidu PPSC - iliti Pička po svaku cenu. Ima šesnaest godina i ''uči'' za metaloglodača. Ima ravnu, plavu, ispeglanu kosu, napućene roze usne i večito gole batake. PPSC svoju ''firmiranu'', tesnu odeću nabavlja iskljucivo na buvljaku, nokte stavlja kod komšinice Suze, i vodi računa da se u svakom trenutku dana i noći svi njeni fizički atributi vrlo lako uoče. Uveče, Pička po svaku cenu izlazi i izoštrava svoje čulo prepoznavanja Džibera. No, ne čeka ga dugo. I jednih i drugih ima kao pleve, i ove dve sorte u tolikoj meri vladaju našim ulicama i našim životima, da mi ozbiljno verujemo da ih nikada nećemo pobediti. Kad poludimo, možemo samo da im se pridružimo.
Kompleksaš je osoba koja je siroma po svim tačkama definisanja normalne i zdrave osobe. Kompleksaši misle da su radikali super, da je znanje stilistike i retorike srpskog jezika definisano na Pinku. Imaju mane koje nekad nisu lako uočljive i žive za fajt.
Vidi ovog kompleksaša u roye košulji!
zeldi je dizel na satrovackom
vidi ga onaj zeldi
