Prijava
   

Rafalne poruke

Veoma
Iritantna
Pojava
Kojom
Osoba A
Inače debil
Pokušava
Da saopšti
Osobi B
Inače živčano fragilnoj
Neku
Nebitnu informaciju
Tako
Što će
Nakon
Svake
Riječi
Lupiti
Send.

Dabogda poginuo.

   

Ti gubiš

Luzerska superiornost preneta u okvire ljubavnog rastanka. Očaj, u sto posto slučajeva, muške jedinke koja je došla do ivice ambisa, napravila korak napred, misli da je pobedila, a ustvari se rascopala o kamenčinu negde dole. Rekao si "ti gubiš, mačko", zapalio cigaru i krenuo ka zalasku sunca sa šeretskim osmehom na licu. Jeb'o te otac u pičku, glupi!

- Adrijana, zašto?
- Zato što si prosečan košarkaš, Marko, prosečan u seksu, nisi ni lepotan neki, šta sad.
- Okej, kako želiš. Ali, ti gubiš.
- Mmm, da.

   

To te 'lebom 'rani

Prekorni odgovor i poslednje pribežište glave porodice na prozivke žene i đece mu u vezi njegove profesije. Drugim rečima, možda njegov posao nije neka nabudžena fenserica, ali ipak plaća račune i doprema na sto klopu kojom nezahvalna gamad puni svoje nezasite stomake. Često izraz iz naslova nije samo gola fraza, već hleb zaista i jeste jedino što se može priuštiti.

- Tata, moramo li stalno da upadamo noću u crkvu i mažnjavamo pare sa ikone?!
- Ćut' tu, to te 'lebom 'rani, balavče nevaspitani.
- Ali tata, neki moji drugari osim hleba jedu i šnicle i jaja i kobasice i...
- To ti je sve iluzija, sinko, pošten čovek se sa tim ne petlja. A sad približi tu sveću, čuo sam kako pedeset para zveči po podu.

   

Poznanik poznate ličnosti

Može on biti dobar lekar, inžinjer, profesor ili štavilac kože, ali on je pre svega poznanik poznate ličnosti, to mu je glavna osobina i jedina relevantna. Kad je tišina ili u razgovoru kad uluči priliku on ubaci da mu se baš sad juče javila poznata ličnost i da mu je rekla određene odlučujuće stvari za srpstvo i čovečanstvo (mada je to isto) koje on sad ekskluzivno saopštava za taj uzak krug proverenih ljudi.

Mada često je i sama okolina kriva jer podstiče PPL-a da ponavlja svoju mantru jer je ipak prestiž na slavi čuti po sedamdessedmi put kakav je Boris Petkov bio ovako, sasvim običan jedan čovek.

Ja sam nosilac informacije i molim te ako se odlučiš da proslediš ovu informaciju da kneginja Jelisaveta kenja draguljčiće i dragoljupčiće stavi dole moje ime kao izvor jer ona i ja smo ti, ih.
Na dragulj u bulji.

- E čuo sam se baš juče s Jokićem i kod njih sneg napadao a Rusi im gas zavrnuli uključuje Jokara TA peć na dvojku na jeftinu samo, nema, brajko moj, sibirska zima i tamo.

- Ma dolazila Vesna Pešić kod mene ko ti sad, pili kafu, igrali morhuhn, patke gađali, skroz opuštena ovako, pije.

- Sine znaš teča Mirka, tetkinog muža a tvojega teču, teča Mirka, e pa on je Vesni Zmijanac prodavao kupus...
- Zdravo, ja sam teča Mirko, ja sam Vesni Zmijanac kupus prodavao.
- Pričaj kad ti ostala dužna šta bilo. Priiiičaaaaaj.

   

Štikla kleca, a?

Može biti upit, može komentar, ali i start (ili barem pokušaj istog).
U poslednjem slučaju to je pokušaj mlađanog pastuva (sa bezrezervnom verom u sebe i svoj šmek, propraćen obaveznim namigom) da svojim stavom tek upoznatoj ženki stavi! do znanja da je ona njegova i da će ubrzo doći do snošaja, te da se ona tu ništa ne pita jer, zaboga, očigledno je da je na samu njegovu pojavu već ovlažila do kolena i spremna da mu se bespogovorno poda, hipnotisana takvom jednom pojavom pokušavajući da vrati svoje levo stopalo u novu cipelicu... Srećno momčino.
U ostalim kombinacijama valjda se javlja kao opis nekog prekurca (?!) kada o istom pričaju prepičke. Ili neke šiparice, šta li.

- Šta to bi mala? Kada prođe sin jedinac štikla kleca, a? Bobi, drago mi je. Kreći, za tri minuta mi ističe parking a naredni sat ne plaćam ako nismo zajedno na zadnjem sedištu moga auta!

   

Tražim zadovoljenje

Viteški način za očuvanje, sada skrajnute, časti. U vreme kada je bila na ceni, a čist obraz bio bitniji od života, problemi su rešavani džentlmenski. Bečka škola u osnovi, bela rukavica u lice, pištolj ili mač, vreme i mesto, pa ko pretekne.

-Gospodine Žak la Pard, upravo ste u prolazu nehotice zakačili moju životnu saputnicu. Budite džentlmen, kako to red nalaže, i uputite izvinjenje ljupkoj dami.
-Očešala mi se o kitu, nek se ona meni izvini.
-Iju! Mondju, kakav prostakluk!
-Nemojte se uzrujavati, biće mi osobito zadovoljstvo da ovog nikogovića naučim pameti. Gospodine, tražim zadovoljenje! U podne kod kapele, birajte oružije.
-Tražila je i ona zadovoljenje, čim se očešala.
-Angard!

   

Pomisliće ljudi svašta

Ljudi će pomisliti da se jebemo.

Hvala kolega za prevoz, ali ja ću pešice. Udata sam, pomisliće ljudi svašta.

   

Svetica ili kurva

Volvo ili bekrija, luk i ljuto ili pavlaka i kupus uz dobru pljeku, Stonsi ili Bitlsi, jebiga, večita dilema.

Nekad ti treba jedno, a nekada drugo, što bi velika folk diva blaženog kravljeg pogleda Viki Miljković rekla neko voli ovo, neko voli ono, ali istina je da ti u životu za balans treba ovoono. I jedno i drugo. Da ima i jinga, al da ima i janga.

Ne valja da imaš na gajbi neku koju neće ni da ti baci pljugu, ali ne valja ni da je pobacala pljugu celoj tvojoj ulici. Između nešto. Kurvosvetica. To treba naći u životu.

- Brate nikada mi nije bilo jasno kako su Mara i Sara sestre bliznakinje, ova jedna teška kurva, a ova druga ne da ni za sisu da je marneš.
- Tebra ti baš ne kapiraš a?
- Šta?
- Pa menjaju se buraz. Menjaju se.

   

Softaš

Eh, to nije bio običan sportski rekvizit, to je bio statusni simbol. Mi smo, tih sedamdesetih i osamdesetih godina, mlatili po lopticama za stoni tenis komadima šerploče, obloženim sa obe strane tankom nazubljenom gumom, kupljenim u paru, u prodavnicama "Sport" , u tankoj providnoj foliji i sa jednom lopticom gratis, ponosno smo ih nazivali reketima i pokušavalli da iz njih izvučemo maksimum od minimuma kontrole loptice koji su omogućavali, tek toliko da rezultat u meču ne bude u potpunosti prepušten slučajnosti. Sanjali smo da imamo pravi reket za stoni tenis, onakav kakav je imao klinac iz Beograda koji je dolazio kod babe na raspust, drug iz odeljenja kom tetka živi u Kanadi ili komšija čiji ćale je privatni autoprevoznik (a to je, u to vreme, bilo garant visokog standarda, višeg, barem, od nivoa niže srednje klase kom smo svi mi ostali pripadali).

A bili su tako lepi, tako meki, tri puta deblji od naših tiganja, očigledno pravljeni po naprednoj švajcarskoj tehnologiji. Debelo drvo, pa sloj nečeg sunđerastog, verovatno jestivog (jer ništa ne može da izgleda tako meko i kremasto a da nije ukusno) a preko svega toga lepa, glatka, debela guma koja je, apsurdno, bocke imala sa unutrašnje strane (godinama sam živeo u uverenju da naši reketi zapravo imaju grešku u proizvodnji i da bi bili barem upola bolji samo da neki radnik nije stalno pogrešno okretao gumu). Pa onda drška, fino obrađena i obložena mekom i prijanjajućom plutom. I na kraju, po ivici glave reketa, zalepljena traka, ukrašena suptilnom šarom ili ispisana slovima nama nepoznatog značenja, koja je poručivala da tamo negde mora da postoji neki moćan, bogati, raskošni svet u kom ljudi mogu da priušte da i reket za stoni tenis izgleda kao,...pa teško mi je da nađem poređenje jer je zapravo taj reket služio kao mera kvaliteta drugih stvari.

I kad bi se naše ruke umorile od vibracija koje su naše daske proizvodile u sudaru sa lopticama (neverovatno je da onako mala i laka loptica može toliko da protrese ruku kada se udari na odgovarajući način), uši od praskavog zvuka sličnog zakivanju eksera u labav lim a duše napunile frustracije od uzaludnih pokušaja da lopticu pošaljemo u željenom pravcu, izmolili bismo naše moćne prijatelje da nam na trenutak pozajme svoje rekete, te da terapeutskim delovanjem mekoće udaraca, floptavog zvuka koji su proizvodili i savršene kontrole zalečimo rane.

- Vidi, vidi, šta to on ima. Je li buržuju, otkud tebi softaš?
- Hehe, pozajmio mi komša Sale, nešto sam mu pomogao oko domaćeg.
- Pazi šta radiš, nemoj da zapinješ da ne zakačiš ivicu stola, hoće guma da pukne, a onda si najebao. Znaš da Sale ima prave bokserske rukavice.

   

█▬█ █ ▀█▀

Sufiks Jutjub videoa njanjavih pesama koji čine plejliste badovinačkih učenica srednje trgovačke, odeljenje II-2, kćerki penzionisanih potporučnika armije SFRJ i prodavačica u radnji "Braco i sinovi". Pošto nije samo dovoljno imati naslov pesme i sadržaj iste da slušalac sam proceni da li je pesma kvlt ili ispljuv nekog Željka, treba i dokačiti neukusno nametljiv dopis.

Muzički bosanski lonac anadolskih ritmova, primesa kazumbe i načovidalovskog silovanja autotjuna. Nadsve lirski tanana muzika u spotu gde senzibilni baja sa nagruvanom sisom u bodi maji, blistavim zubnim navlakama i V-izrez slim-fit majicom, baršunasto hrapavim glasom testeriše srca vinjakom opijenih ljančesterki u Puma trendžama, koje, dok otvaraju drugu kutiju Jorka, padaju u trans sećajući se izgubljene bivše ljubavi, Cicana, semberskog apsolventa DIF-a u Novom Sadu godina osma.

Oh, predivne li numere muzičke.

® SASA KOVACEVIC - Lapsus (Official Video HD) © 2012 █▬█ █ ▀█▀

   

Unutrašnji mir

Duševni spokoj. Trenutak kada bićem zavlada neka laganica koja anulira negativne vibracije. Kulijana bez ogorčenja i ljubomore; bez besa i pohlepe; bez ičega što će da poremeti harmoniju.

Momenat kada iznivelišeš sam sa sobom neke stvari; zaborviš što će komšija da izvodi geometar za deo njivčeta kod zâbrana. Ili što nemaš detetu da platiš dvodnevnu ekskurziju na Zlatar. Ispraznio si umni šaržer i bole te kurci.

Zažmuriš na tren dok ispražnjenih misli hodaš preko neke livade. Džinovski golub ti se toliko posrao po faci da te je topot govneta za trenutak izbacio iz životnog balansa u kome si trenutno. Ponovo sklapaš oči i nastavljaš dalje. Prisećaš se goluba sa osmehom.

   

Kuća na moru

Simbol imućnosti za obične smrtnike s kopna, koji gule dupe preko godine ne bi li im isto na leto ogrejalo grčko sunce.

Ako ima kuću na moru, podrazumeva se da ima i sve druge kvantitete, koji će ga učiniti idealnom prilikom za devojke niskog morala, a visokih zahteva...

- Ti si Srbobran?! Ime sam ti oprostila kad si rekao da imaš kuću na moru, ali rekao si da si visok, kepecu!
- Pa i ti si rekla da imaš sise ko Pamela Anderson, mo'š za surfovanje da mi poslužiš. Dasko!

   

Romantična komedija sa piscem kao glavnim akterom

(film po američkoj licenci, za srpsko tržište)

Padne tako nekom niko-i-ništa tipu da postane pisac. Dosadio mu ćelavi, brkati, grozni šef da mu svako jutro drži pridike. Daje spektakularan otkaz, nabija šefu u usta papir, frajerski odlazi među onim paravanima, iritatnoj koleginici udara cajper. Onda ode na neki tavan-mansardu-kuću u Sabanti, ponese staru pisaću mašinu jer nije fora da piše na kompjuteru, kuva kafe, razbaruši kosu, sav je u zanosu, opet kuva kafe, unajmi ženu koja će da mu čisti brlog i kuva podvarke i to je to. Al onda nastupi blokada, jer šta koj kurac on da piše kad je realno glup, smarala ga Ana Karenjina u srednjoj. On se onda nervira, gužva papire, kuva kafe, kanta je prepuna papira, opija se, ide u Kazino božemeprosti, zaljubljuje se u devojku koja mu pomaže, kuva kafe, ne zna šta će sa sobom. Odjednom se seti da napiše sve to što mu se desilo, prianja na rad, sav je u ekstazi, kuva kafe, dođe do kraja al ne lezi vraže! Ova krava otvara prozor da vidi bolje zvezdu padalicu ili ipak da se najebe majke deci što bacaju petarde ispod, napravi se promaja i odnese sve, ali sve listove sa stola u reku Lepenicu koja se odjednom pojavila ispod prozora. Vuče od reke(!) jebiga. Pisac trči, devojka takođe, kupaju se u Lepenici do članaka, kupe listove, kuvaju kafe, i odbacuju usput komad po komad odeće, došli već do Maršića, taman da se poljube al on udara glavom o kontejner koji su ubacila u reku(!) opet ona nestašna dečica s petardama mamu im jebem. I ode sve u Batočinu. On se onda budi u bolnici i kaže: možda sam roman izgubio al sam ljubav steko, ona kaže: i sve što si steko potrošiće neko, tu se ljube u smrdljivoj sobi punoj staraca, starkelje pare oči, upada sestra Antonija koja zgranuta stavlja ruku na grudi i kaže ijuuu! I tu je kraj i kreće neka njanjava muzika a dr Lovčević i dalje ne zna gde su njegove klompe i koje je boje sljezina:

kredits

Mladi pisac................................Miloš Biković (jebiga Bosiljčiću prestareo si)
Pralja, siroma al poštena...............Neka mlada glumica koja se jebala sa rediteljem (ispravka, kakva predrasuda, producent je bio u pitanju)
Nadkrani šef koji priča
a u kurac a u kurac......................Petar Božović
Piščev deda Solunac....................Đuza Stojiljković (nije umro)
Piščev najbolji drug.....................Neki isto iz Montevidea, onaj plavi
Reka........................................Nešto što teče kroz Kragujevac
Arkan.......................................Sergej Trifunović
Matija Bećković ..........................Predrag Ejdus
(odbija roman)
Šefica jebačica...........................Podmalđena Mirjana Karanović
Nikola Kojo................................Nikola Kojo
Zoran Cvijanović.........................Zoran Cvijanović
Slovenac turista..........................Zoran Cvijanović
Kritičar faca koji pomaže piscu........Dragan Nikolić
Ajd da ga ubacimo radi fore
možda mu poslednje hahaha...........Vlasta Velisavljević
Hrvat,
za proboj na tržište u hrvatskoj.......Neko iz Bitangi
Bosanac, isto..............................Emir Hadžihafizemir,omir,amir,aman,begović
Crnogorac, isto...........................Mima Karadžić
Makedonac, isto..........................E jebiga sad
Antonija....................................Emilija Popadić
Dr Lovčević................................Ivana Žigon
Kaskaderi: Bata Kameni, Zoki Stena, Zvonce Pigi, Mile Rambo, Sarma

Muzika,
Manjifiko i Željko Joksimović:

Ajde pišče stari lišče takni koljena mi više, izvodi: Manjifiko
Samo malo, malo, malo, ti meni nadođi, izvodi: Jami
Tu dolaze mladi momci Maršićanci i Kormanci, izvodi: Tozovac
Stara majka, majko mila, Milenija, izvodi: Tirke
Ima nešto u tome što nećeš da mi trljaš leđa, al ja se ne vređam, izvodi: Ž. Joksimović
Jedi govna pisac!, izvodi Marčelo

Režija: po želji, Dragoje Bjelogrlić recimo
Scenario: po želji, sva trojica kolko ih ima, ekipa koja zajedno loče
Producent, po želji, ali istog prezimena ko reditelj
Direktor fotografije, istog prezimena ko jedan od scenarista
Sponzor: Verko, do pola, (posle ga ispušio) nešto malo Fiat, ostalo Ministarstvo kulture

Kraj

U ovom filmu nije ubačen nijedan kontejner u reku(!) a da pre toga nije bio tamo, niti je jednom detetu zaista psovana mamica bezobrazna.

Trivija: Na snimanju Petar Božović pojeo Bogaoca, bio odložen Božić.

   

Saša Kovačević

Klavir tugaljivo svira. Saša korača i pati. Jarko-pederske pantalone, potpuno slepljene uz telo tugom, prate svaki njegov korak. Jedva hoda, gravitacija i emocija ratuju. Kroz providnu majicu dubokog izreza, onakvu kakvu bi rado dao devojci da obuče, ocrtavaju se nabrekle bradavice. I one pate. Saša zastaje.

Klavir i dalje jeca, Sašu obuzima sve veća tuga, naviru uspomene, pokušava da zapeva. Ne ide. Bol je prejaka, iz njega izlaze zvuci nalik na dahtanje umorne džukele.
Domaćica kraj malog ekrana oseća taj bol. Prekida da zavija sarme. Sad i ona pati.

Devojka sa malo godina i još manje odeće na sebi korača ka Saši. Ali i ona zastaje. Gleda levo desno, pući se. Kamera sada prelazi preko njenih skupljenih usana i ruku, koje šalju neku poruku samododirivanjem... Valjda i ona pati.

Saša sada stoji na mostu. Nepomično. I pati. Emocije mu obaraju glavu, mora da zažmuri da izdrži.

Otvara oči u kući kraj ormana koji odiše većom muževnošću nego on sam.
Grči čelo. Napeto je ponovo. Uzdiše. Davno zaboravljena ljubav. Propalo je. Jedina je vredela. Mogli su sve. Ali nisu, zato on sada pati.
Druge ribe mu se nude, a on ih ne odbija. Ima Saše za sve, ne bi dopustio da i one pate.

Prilazi devojci iz spota. Ljube se i sećaju kako su zajedno bili srećni kada je on imao 20, a ona 10. Nisu znali šta imaju i zato sad oboje pate.

Muzika je utihnula. Saša je kod mosta. Nije uspeo da pusti glas ni u ovom spotu. Ni u ovoj pesmi. Razmišlja da skoči.
Ipak će otići i večeras da se uništi od alkohola na nekom splavu. Učiniće nekoj devojci i imaće je (jer on ne jebe) cele noći, a onda će je poslati na taksi i snimiti spot o toj fazi lečenja patnje.

Domaćica gleda, a suze se slivaju. Moli se Bogu da Saša ne skoči.
Njene molitve su uslišene. On je heroj. Eh, kad bi tako svi muškarci naučili da cene devojku koju su izgubili kao Sašica. On ne traži ručak svakog dana ko ovaj njen! Dala bi ona Sašici pičke, al' ne tek tako, već od srca, da ne bi više patio. Konačno bi uspeo da otpeva nešto!

Nastavlja da zavija sarme...

- Kako si rođenog sina mog'o da izbaciš iz kuće, jebote?!
- Trpeo sam dok je nosio pederske majice, ter'o kosu na urbano, ali puk'o mi je film kad je krenuo da sluša Sašu Kovačevića.
- Au, bedak. Pripazi ćeru, nemoj da i ona zastrani!

Definicija je napisana za takmičenje - MIZAN TROPHY II

   

Goran iz Aleksandrovca

Muško detence, roždeno u januaru, bilo gde, makar i na slami, neće biti spasilac i preporoditelj. Neće mu doći tri mudraca sa istoka, već tri pakosne orisnice, iliti suđaje. Krvavo i sluzavo, pašće na ponjavu iza vrata, u ruke bradavičave babuskare, kojoj je ime Divna. Imaće crnu kosu, na priliku duše. Nikakav znak budućnosti i pozvanja neće mu krasiti čelo, i ništa. U godini trinaestoj, koja je baksuzna, pašće, ali će ustati, i nakrivo hodati. U šesnaestoj ješće suze svoje sa hlebom, nauka radi. U sebi sažimaće žir, hrast i opet žir, zid, ciglu i mistriju, beden snage, i sam biće lisnato i granato drvo nad zemljom. I tecijaće mnogoplodno seme njegovo iz kojeg nastaju narodi i gradovi, bića lakog daha i svetle krvi, seni bez budućnosti, ako ne zaradi protivnosnu prokazu, koja se zove sifilis. Trpeće glad i siromaštvo, kao šugu, i zavideće sitome i bogatome Gavanu. Otići će u dalek grad, u tuđu zemlju, možda samo u mislima, i čeznuće za rodnim gadalukom. Biće cenjen među strancima, preziran međ svojima. Potomstvo će ga zaboraviti, kao lanjski sneg, i duša će mu samotna lutati praznim podnebesnim prostranstvima koja se zovu očaj i beznađe.

- Koliko ih je koje se sada, tugo, valjaju u znoju kao guje u otrovu. Fuksa nekakva, od rođenja maljava, pijano hrče kraj mene budnoga, i sok joj izmeđ nogu, kapajući sa crvenkastomodrikastih usmina, smrdi na propast i smrt.
- Spavaj Gorane jebo te Bog!

Definicija je napisana za takmičenje Tvoja definicija zvuči poznato

   

Notar

Javni beležnik. Državin čovek od poverenja.
Otkad se narod izbezobrazio i poč'o bezočno da laže, pa nema više ''na reč'' i ''na obraz'', ustanovljena je rola javnog beležnika, koji će za malu, cenovnikom utvrđenu nadoknadu, posvedočiti da je nešto verodostojno, istinito, pošteno.

A kako nam Otadžbina grabi krupnim koracima napred, tako i preskačemo sve dosada poznate linearne progresije, pa više nema potrebe da težimo pravnoj državi, već ćemo odmah postati Notarska država i postaviti nove standarde u civilizaciji.
Ukinućemo opštine, regione, mesne zajednice, javne servise, socijalno, zdravstveno, medije, internet i sve te pomodarske institucije nenotarske provincijencije.

Svaki Notar će dobiti parohiju i propovedati volju Državnu.
Šta god da ti zatreba, a ti lepo kod Notara. Ako se desilo, on je pribeležio, ti samo treba bezrezervno da veruješ.

Smernošću episkopa zvorničko-tuzlanskog, on će pregledati ponuđena mu dokumenta, pasti u dubok trans čojstva i pravdoljublja, poglediti sebe iznutra, pa u dokumenat, pa iznutra, pa u dokumenat i tako 11 puta zbog Džajine žrtve zarad poštenja, te bogougodnom, isposničkom ručicom koja nikad nije ni digla ništa teže od olovke, overiti izgužvani papir prepredenom seljaku u kome ovaj nažvrlja da svu svoju imovinu ostavlja sinu jedincu.

Narodu nebeskom Država na nebu. Notar na zemlji.

- Dobar dan, trebaju mi rezultati druge holandske.
- Cela liga 15 evra, 5 evra po paru.
- Aha, pa dajte mi onda samo Kambur - Den Boš.
- Notirano 1:2, poluvreme 0:0. Je l' ti došlo?
- Piih, nije.
- Onda 5 evra, ne treba da častiš.
- Doviđenja.
- Doviđenja.
-----------------------------------------------------------------------------
- Izvinitie, možete da mi overite ovu kopiju...
- Trenutak, mladiću. Khm :pali kandilo i kadionicu, zauzima joga stav, udara se drvenim čekićem po čelu i pada u trans: Ammmmmmm O presveta Justicijo, matero naša, s povezom preko očiju i kantarom u ruci, u haljini lepršavoj skrojenoj samo za tebe, koja si od pravde stvorena, a od ljudi nepatvorena...
- Ako biste mogli samo malo brže, deca su u kolima, ovaj manji pojeo neku čajnu...
- Ne prekidaj zapovest državnu! ...Iii koja si na zemlju poslala beležnike javne, da notiraju promene vrste svakojake, i da se reč njihova poštuje, kao i tvoja, i koji smo od države proistekli i koji ćemo se jednoga dan njoj i vratiti...
- Evo, platiću ekstra, samo požurite, ističe mi parking...
- :pogled preko naočara, bezvoljan pečat, potpis, primopredaja, nastavlja za svoju dušu: …ulicom Bačvanskom, gde pravednici ne počivaju, ali boli nas patka, dok traje, nek traje, jer nema onoga ko ne greši...

   

Treba li ti zagrljaj?

Ironično-odjebativna reakcija na nečije kukanje i prenemaganje. Šištanje jaja za tuđ problem stepena žalim slučaj na kub. Uglavnom proizilazi iz činjenice da gotovo svako od nas ima probleme, pa nas tuđe nevolje teško mogu dirnuti, pogotovo ako svoje muke smatramo težim. Jer ne kaže se džabe da je svakom sopstvena muka najteža.

Sizif: Koji je seljak onaj Haron, žali mi se kako mu je dopizdelo da prevozi mrtvake, šatro leđa ga bole, omatorilo se... Sisa jedna, on bar ima platu, socijalno, zdravstveno, a ja??? Guram ovu usranu kamenčugu, a ni hvala nemam za to! Šta ja da kažem, mame mu ga???!!!
Tantal: Uuuuu, matori, treba li ti zagrljaj?

   

Da su tu bili ne bi ih bilo

Deca, jebo im ja mater!

Hoću brata! Ama dete božije, oću i ja ženu, al kurac ćemo i ti i ja da dobijemo ako svaka 3 minuta budeš dolazila u monitoring!

Definitivno najveći krivac za činjenicu da se pretvaramo u naciju jedinaca. Za dvoje će se uskoro dodeljivati nacionalna penzija.
Radoznaliji od Poaroa, manje poštuju tuđu privatnost nego Veliki Brat, iz kuće ne izlaze, noću ne spavaju...
Ako se hitno ne krene u masovnu izgradnju sigurnih soba za parove sa detetom, brzo ćemo doći u situaciju da je onaj poslednji ispod šljive sam jer se ni za sekund nije odmicao od majke da je otac otrese.

Prvo sam pravio natenane. Godinama. Svaki detalj prostudiran, testiran, usavršen, dorađen. Nedeljom odmorim, pa opet stvaranje. Kako Bog zapoveda.
Drugo sam uspeo da napravim samo zahvaljujući činjenici da sam ga pravio dok je prvo bilo bebac. Scena ko iz filma o građanskom ratu u pokojnoj Bosni - meni krv udarila u oči, žena stenje, grebe... Beba jeca, vrišti... Nikome se ne ponovilo!
Treće, e tu smo imali pomoć šire porodične zajednice, sočinismo kad su njeni uzeli jedno, a moji drugo... Oba dana smo ga pravili. Noć između nismo, pričali kako li im je bez nas...
A kako opravismo četvrto? E to nema potrebe ni da pišem, njemu će prepričati ovo troje. Pa i mi smo žive duše. Rijaliti šou, no što!

   

Stefanović

Titula koju je onomad dobio Vuk Karadžić, nakon što je doktorirao na jednom privatnom fakultetu u Beču.

   

DŽemal

GMAIL od milja na bosanskom

Halile bolan koji ti je mejl?
Halil manki džemal tačka som

#186
+18507
558
definicija