Najveća merna jedinica za ružnoću i nejebivost devojke
Direktno je srazmerna proizvodu nerealnosti i gadjenja

А, није лако, брале мој, немој нико да те лаже. Јесте све: и 'ладно и врућина и стандард и уређена држава, али нешто фали. Тојест, фали много, ствари за које ниси ни сањао да могу да недостају. Овако то иде, немој да буде да ниси знао:

Дошао си у иностранство, побегао, спасао се, еј бре, само нек је главе на раменима! Срећан си и не можеш да верујеш да кад на семафору притиснеш дугме за пешаке, заиста и буде зелено ускоро, у парку клупе и канте за смеће све у комаду и редовно одржаване, а на излетишту у дивљини стоји исправан роштиљ спреман за употребу! А улице чисте, ни пластична кеса да пролети кад дуне устока, стално иду неки комуналци и брискају, гладе, трљају и гланцају. Администрација - милина, канцеларије осветљене, сви насмејани и предусретљиви, просто им дође драго што треба нешто да ти помогну, а ти не мораш да их подмитиш. Градски превоз тачан у минут, ако, пак, возиш, сигнализација је перфектна, нико те не зауставља осим ако направиш прекршај или је петак вече па су затворили рандом улицу да одраде алко-тест. Ти не верујеш, живиш бајку, штипаш се за образе, па и посао си нашао, језик ти добро иде, коначно те кренуло, батице! Изнајмио си гајбу, фрижидер је пун лименки пива и шкотских вискија, купио си комп и инсталирао нет, улетео си у полован ауто у екстра стању! Кући јављаш да ти се снови полако остварују, и да не можеш да верујеш колико си времена изгубио у пропалој Србији, саветујеш свима да се што пре отисну у бели свет! Упознајеш колеге домороце који су тако пажљиви, учтиви и културни, 'Бечка школа' у пракси. Са тобом ради девојка која се презива на ''ић'' и док покушаваш да се представиш, она ти говори да је рођена ту, да не говори српски и да веома жури на састанак. Теби пролети кроз главу да је сигурно нека наша покондирена тиква, и ако ти којим случајем пође за руком да је одведеш у кревет, трсио би је 3 сата без престанка, чисто из ината, док би све време мислио на брчине Вука Караџића и његову дрвену штулу, како би одложио ејакулацију.
Онда схватиш да ти недостаје неко наш, ко је у сличној позицији, да мало размените искуства и да ти каже где има 'Дон кафа' да се купи, јер ти 'Нес' одувек помало иде на ганглије. И ту упознаш пар ликова и неколико младих парова сличних година, и они су се фино снашли, лепо се живи, неки чак нису били у завичају по 3 године, нити им пада напамет! Ти ипак мислиш да је то мало превише, сва ти је фамилија тамо, и сви ортаци и бивше рибе, и најбољи бурек, и најбољи јогурт, и кевина сарма, и ћалетово прасе печено на виновој лози, и све тако нешто, али потиснеш све то, јер правиш каријеру и крећеш од нуле, имаш перспективу и може само да ти буде боље!
Док си се окренуо, прошло је годину дана, ситуирао си се, чак си и кући послао 300 еврића, велики су расходи, али опет остане. Петак је, славиш годишњицу у дијаспори, сам у свом студију (читај: гарсоњера од 17 квм) уз песме са тјуба и чашицу Балантајна, којег си купио још пре 6 месеци, схватиш да си обишао град и околину уздуж и попреко, да коментари на фејсу алудирају да смараш са сликама и статусима о свом успеху, и да ти је, искрено, социјални живот раван нули. Ови овдашњи су други свет, другачије се зезају, немате заједничке теме, а пробао си, није да ниси, и сад жалиш за ловом коју си стуцао са њима у пабу, плаћајући сам себи пиће. Изашао би мало у клуб, у орману су исте оне ствари који си донео, капираш да користиш само одећу за посао и мајице за спавање. Листа контаката у мобилном да се пребројати на прсте и вероватно сви већ спроводе своје планове за викенд у дело, а и ако би код некога отишао - ниси се најавио. Стучеш целу флашу вискија и отвориш лименку пива којој је давно истекао рок, а на тјубу сад пичи Шабанова ''С намером дођох у велики град'' и питаш се одакле знаш ту песму, ти: рокер, ерудита, европејац и интелектуалац, а овамо те стеже у грлу да једва дишеш. Хваташ се за телефон, није те брига шта кошта, кева се јавља и ти спушташ, јер не можеш да говориш од ридања. Зовеш бившу рибу са којом си провео 4 године, она те најбоње зна и њен бураз ти говори да се она удала пре 3 месеца и да чека бебу, и да је већ касно, а он мора да учи. И зовеш најбоље другове на мобилни, они те не чују, један је у кафани, други на фудбалу, трећи у позоришту, нико не може да разговара сада, а и шта, који мој, хоћеш, па теби је бар добро, зар не?
Не знаш баш кад си заспао, светло је остало упаљено, мамуран си целе суботе, лупаш себи шамаре пред огледалом и киван си због тренутка слабости. Ипак решаваш да сутра одеш у нашу цркву, јер Коло српских сестара спрема ручак, а ти си жељан нечег чорбастог. И тамо сви знају ко си ти, али се чуде откуд ту, па сам си рекао да си атеиста, шта сад? Палиш свеће за здравље и за мртве, мирис тамјана те враћа у детињство, прожима те неки чудан осећај. После службе, седиш сам за столом, симпатичне су ти оне бакице што спремају пилећу чорбу и мешају салату рукама, лепо си ручао и залио ''Књаз-Милошем''. У повратку кући пада одлука да идеш на дужи одмор у Србију, и док калкулишеш колико то може да те кошта, схваташ да нећеш то себи моћи да приуштиш, јер си до гуше у кредитима, одмора немаш јер радиш на уговор, а ни трошкови пута и поклона нису занемарљиви.
Одједном ти пуца пред очима да су ти јаја у процепу и да ништа више није сјајно, ако је икада и било. Од својих си се отуђио, а да се овде ниси асимилирао и не знаш да ли би остао или би се вратио, ништа више не знаш. И временом, материјално стојиш далеко боље, а духовно си скоро банкротирао, и сваки даљи корак је све тежи и неизвеснији и не усуђујеш се да ишта промениш, јер може бити само на горе. Да бар ниси ни долазио овамо, али би и онда свакако кукао, јер ни кући никако да крене на боље. Па да, али си кући, свој међу својима, јок, ајде сад сви да запалимо преко!
Од тамо те бодре да си паметно урадио што си отишао, док ти њима говориш да не напуштају земљу нипошто и не разумете се, јер је трава увек зеленија са оне друге стране.

Она је девојка која ти скроз промени живот. Из корена. Мењаш понашање, схватања, размишљања. Све. Престанеш да будеш сељак. Више не дуваш нос на сред улице тако што једним прстом зачепиш ноздрву и дунеш. Не. Сада користиш марамице. Почнеш да будеш неко сасвим други. Она је девојка због које ти неће бити жао да испалиш ортаке. Неће ти бити жао зато што ниси отишао са њима блејати или у кафану. Битно ти је само њу да видиш. Oна је центар твог света. Све се око ње врти. Она ти је на првом месту. Она је девојка којој по први пут кажеш: ''Волим те'' и стварно то мислиш. Гледаш је сасвим другим очима него свет око тебе. Она је за тебе најлепша, најпаметнија, најзгоднија. Све остале су ти ништа наспрам ње. Уопште, за све остале те баш брига. Гледаш само њу. Желиш само њу. Свакодневно покушаваш да јој покажеш колико ти значи. Никада не псујеш а камоли дижеш тон. У стању си све да урадиш за њу. Шта год да каже. Не даш је никоме. Јебао би кеву сваком лику који се мота око ње. Надаш се да ће ваша веза вечно потрајати. У трипу си да ћеш да је жениш, да је ''она права''. Супер ти је. Идеално. Не може боље. Срећан си као мало дете које добије играчку коју одувек жели. Све до једном. Све док не дође и тај дан. Дан када њу то све смори. Када јој једноставно допизди. Свиди јој се неко други. Јеби га. Не можеш ту ништа. Немоћан си тотално и баш због тога ти је највише криво. Завршава везу чувеним речима: ''Ја бих да останемо пријатељи''. Знаш да не можете то бити. Не после свега што се догодило. Њу боли курац. Реално. Решила те се и сада је слободна као птица. Проводи викенде у лудим проводима, док се ти разбијаш од алкохола по локалним кафанама. Није ти јасно зашто? Зашто? Шта си то урадио? Где си то погрешио? Једино ти то пролази кроз главу. Tо и тренутци ваше везе. Дани када сте се смејали заједно, спрдали, зајебавали. Време ти јако споро пролази. Минути као сати. Сати као дани. Она је девојка због које ће ти потећи прва суза. Oна је девојка због које ћеш се по први пут у животу скењати због неке рибе. Сви ти говоре: ''Ма наћићеш другу! Свет је пун бољих риба!'' А ти само спушташ поглед. Знаш да је не можеш тек тако заборавити. Не треба ти ниједна друга. Желиш само њу. Мислиш да ти нема утехе. Да те то никада неће проћи. Све док не осване и тај дан. Дан када са поносом можеш рећи да си је преболео. Да је то сада прошлост за тебе. Oпет се смејеш, искрено од срца, опет је све као некада. Опет си у игри. Неукроћени пастув се вратио. Буду ти смешне ствари око којих си толико губио живце. Међутим, увек ћеш је памтити као своју ''прву љубав'', као девојку са којом си све прошао.

Јесте, роде, опустио си се ти много. Отаџбина те тражи. Већ више од 10 година живиш у благостању, мало ли је? Требаш држави. Не може она само да даје, мораш нешто и да вратиш. Да се разумемо, свака држава даје, али наша је посебно издашна.
Јел те је увек саслушала кад ти је нешто требало - јесте. Ако си бесан - демонстрираш, по киши, зими, врућини. Држава те пусти та се изакаш, а и здраво је бити на отвореном простору, она брине за твоје здравље.
Ако си се којим случајем разболео, ништа не брини, држава ти да твог личног доктора, дотуриш 300-400 еврића, бог да те види. Лекови обашка. Па где то још има?
Требају ти исправе? Никаквих проблема нема, једне ноћи чекаш за број на листи чекања, друге ноћи чекаш да те пронађу на листи чекања и већ следеће четири ноћи уредно чекаш. Шта, ти би то као боље организовао?
Хоћеш да се образујеш? Изволи синко, негде скупо, негде мало скупље, али зато ће диплома имати дупли рам да боље скупља прашину.
Посао ти треба, кажеш? Све у своје време, синовче, проживи док си млад, да те не пита старост где ти је била младост.
Имаш децу? Па чувај их онда. Јел треба држава да ти прави обданиште само зато што је теби било лепо, па ниси хтео да га вадиш?
Радиш, а мала ти плата или је нередовна? Једно по једно, важно је да ти имаш посао. Јел знаш бре ти која је криза? Мислим, нека јесте, зар не?
Касне пензије, деко? А где, па ти, журиш, да те пита човек? Да нећеш у гроб да однесеш?
Још увек ниси задовољан? Па јеси гласао? А, јеси? А што се мешаш у оно што не знаш? Чика Сима то свакако зна боље. Земљу треба да воде људи искусни, са резултатима. Јок, ајде да доведемо неке штребере и пицопевце који не знају ни где има добра јаретина под сачем? Не иде то тако, земљаче.
Не ваља ти овде? Молим, широко ти поље, тамо само тебе чекају. А иако успеш, опет ћеш требати чика Сими, јер он воли своју дијаспору, мада су ови шкрти за кинту, не питај. Као да су ови овде сви луди што плаћају акцизе, порезе, прирезе, ТВ претплате, камате на камате и слично, па они треба да дођу из белог света да нам соле памет. Батали те приче, такав нам ни не требаш. Не разумеш, а? Uncle Sam needs you, шта се правиш блесав!
Е, тако. Зато се никада не питај ште је Отаџбина теби дала, већ колико си ти дао њој.

Дакле, синко, спремај се. Не треба да те занима где и за шта ратујемо, твоје је само да погинеш к'о човек. Јер, за који мој, и живиш?

Reč kojom vaš ćale proverava da li je sve te godine `ranio dobro dete ili blejača koji dane provodi tako što visi na ćošku sa zamlatama iz kraja kojima su najpopularnije reči ler, tal, flop, ket, zle itd.

Kaže se za nešto krajnje nepotrebno.

Neki autori tvrde da je skraćenica od Gradsko Saobraćajno Preduzeće, drugi opet od Govno Sisa Pička, a svi oni koji se svakodnevno voze GSPom znaju pravu istinu:
Gore je Samo u Paklu.

Derpe

Univerzalan naziv za sve bolesti.

Лепа времена, играш се на улици са другарима знаш да се имаш коме вратити. Знаш да те кева чека са топлим јелом кући а да ћале црнчи ко коњ али боли те курац, твој живот се своди на то да изађеш и играш баскет или фудбал са другарима, трчиш по улици, вратиш се кући наждереш се ко стока и опет изађеш напоље. Држава ко држава покушава да те склони са улице, неће клошаре. Боље да утрошиш своју енергију тренирајући нешто него да висиш по улици и испражњаваш се тучама и конзумирањем алкохола.

На препоруку комшије полицајца уписујеш баскет. К'о да си у војсци а не на тренингу. Убрзо ти се то чини исплативо, добар си, траже те велики клубови твоје државе али ради мајке и љубави твог малог места остајеш у јебеној забити којој живиш. Сви те познају, легенда си града. И стари и млади ти се клањају, поздрављају те на улици ко друга Тита, ти си им божанство. Играш сезону две за локални клуб, остварујете велике успехе за ту регију у којој се налазиш. Имаш проблема са повредом/жениш се/ добијаш посао, за баскет више нема времена, ту и тамо опичиш једну двије текме као замјена али ниси више стандардан.

Држава се распада, зову те у рат, твоја се фирма гаси. Опште расуло. Некако ладећи јаја, са више среће него памети преживљаваш рат, враћаш се у своју јебену забит која је срушена. Од национализма ти пуца курац да се изјашњаваш као Србин а носталгија те обузима. Немаш посла већ дуг период, све више и више сањаш од старој држави, старом систему, старим друговима које више нема.

Добијаш неки послић од бившег колеге са баскета, плата минималац али ко је јебе. Довољно да поплаћаш рачуне и купиш себи пиво. Нема даље, носталгија постаје део тебе. Сваки дан после посла насадиш се на терасу, одвалиш стари југословенски рок и пијеш пиво. Проп'о си, ниси ни сенка старог себе, то ти и сви говоре, траже да се изјасниш ко си и шта си, али не претерују јер знају да си некад био легенда, ипак долази и тај тренутак кад разни кретени проглашавају све не-Србима који нису уз њих.

Гледаш како се распада твоје некад омиљено место сад јебени град без људи, гледаш пописивача у очи и кажеш му: „Боли ме курац ја сам Југословен“.

Osnivač i lider Srpske Radikalne Stranke i najmlađi doktor prava u SFRJ. Pravni fakultet je završio u Sarajevu za samo 2 godine. Postoji urbana legenda da, kada ga je Tito primio i čestitao mu doktorat rečima "Čestitam doktore", on odgovorio "Hvala, majstore" (pošto je Tito po obrazovanju bio bravar). Poznat je i po izraženom "kotrljajućem R" tako da njegovo R zvuči više kao V. Inače, čovek je hodajuća pravno-istorijska enciklopedija. Na žalost, zbog nekih svojih, možemo reći, suludih ubeđenja, svo njegovo znanje i sposobnost nema pozitivnu svrhu. Kada ne bi stalno pravio nacionalističke i druge budalaštine, verovatno bi bio jedan od najcenjenijih i najpriznatijih međunarodnih pravnika. Danas mu se sudi za ratne zločine u Hagu, i nije da ga branim, ali moje lično mišljenje je da su strendžeri kasno shvatili sa kakvim ludakom imaju posla i da osuditi ga neće biti nimalo lako.

1. Знати биологију к'о др. Хаус и скоро добити четворку.
2. Знати поруку песме "Santa Maria della Salute" боље од Лазе Костића и добити 3.
3. Трчати брже од Усеина Болта и извући 3 из физичког.
4. Имати 4 из историје и (кад одеш код светог Петра) објаснити Наполеону зашто се зезнуо у бици код Ватерлоа.
5. Знати боље Србију од Цвијића и замало добити 4.
6. Бити поносан због свега горе наведеног.

Kada unajmiš dva privatna detektiva da prate jedan drugog.

У народу познатији као "јефтинијег нема".

Прилошка одредба за место. Ако чујете да спомињу ову птицу више од 3 пута дневно, ви сте у Црној Гори.

Fraza koja se koristi kada sarkastično opisujemo nešto što je nedovoljno jako ili nerazvijeno

Najbolji izgovor za uvaljivanje odlaska u kupovinu. Dođeš gajbi s posla oko 18.25 h, mrtav umoran, usput si u autobusu fatamorganisao izuvanje cipela, pranje nogu i zakasneli ručak, da bi te ukućani dočekali nestrpljivo k'o kurirsku službu samo da ti uvale još jedan "mali" zadatak, onako "usput" i "časkom".

Obavezni predmet na medicinskom fakultetu.

Епитом нељубазности укалемљен са транспарентним бољењем курца за међуљудске односе, погледом мексичког емигранта нахватаног и смештеног у ћелију 2 x 2, једноглави кербер паркиран са све ланцима надомак капије аутобуске станице, напирлитане одоре и ноката свеже налепљених из кесице народне нам републике Кине.

Смежурана човеколика Лајка, збијена у свој Спутњик двојку, облепљен возним редовима и сликама Фернанда Колунге из млађих дана у пози пућења бицепса.
Ако ти дан није сјебао испит са којег си излетео попут црначког паламара из тесних домаћинки, надркани таксиста са причом о масонским пиздаријама и невештим јебаријама Сузане Манчић, циганка која те већ трилионити пут стартује за двајестдинарку жваком да би ти штајгерице, на конту шарамантности, дале за џ, овај октопус са функционалним једним пипком ће ти докусурити преостали живчани поредак, без да ти врати кусур.
Опскрбљавање само перонском картом је најједноставнији поступак, свако питање вишка изазива ширење зеница и разгоропађено шиштање. Још, ако се треба распитати за маршуту буса који није из локала, тренсфер беса ће бити бржи него сексуално искуство невиног Амиша.

Терање у курац обавља неком телепатском силом, па када осетиш да ти се уд и мошнице рефлексно муњевито скупљају, време је да уклониш своју телес од кавеза дотичне, и оставиш је да на миру зури у своје огледалце, буџећи крушколике сисиће, мажући се јакоцрвеним кармином и церекати на опус ружичасте телевизије, уколико јој је дозвољено поседовање тв-пријемника.

Препоручено је спремити ситинину, трансакцију обавити на брзину и шмугнути методом Мојсије - Црвено Море кроз студентско/радничко/џебалебарошко/туристички плебс спречавајући тако прилив зрачења негативне енергије на себе.

Rečenica kojom devojke muvaju momke u američkim filmova i serijama i obratno, tzv. pickup line. Tu rečenicu od naših devojaka u srpskim filmovima teško da ćete čuti, a ril lajf da ne pominjem.