Prijava
   

Rulja

Velika skupina ljudi. Razjarena masa. Fenomen zbog kojeg će povučeni bankarski službenik, pokazati svoju mračnu stranu i divljački iskaliti svoj nataloženi bes. Maska koja sakriva kukavičluk, masa u kojoj je jedno lice kamuflirano stotinama drugih. Jedno lice, čiji se identitet gubi, besni zajedno sa stotinama drugih lica, čiji odrazi takođe nestaju, postaju deo kontura rulje.

Bes rulje nastaje zbog besa individualca. Individualca, koji je kao i svoji bezlični saborci, samo "trojka herc" u sklopu ogromne kule od karata. Nadahnut osećajem podrške i pripadnosti, koji često nedostaje ljudskom biću, pojedinac prati onih par ludaka ili junaka, koji započinju pesmu linča i raskola. Da nije tih ludaka ili junaka, ne bi se desile ključne revolucije, sa druge strane ne bi hiljade prestravljenih vojnika zajurišalo u smrt. Slobodan Milošević i njegovi ljudi, ne bi sišli sa vlasti.

Izgubljena utakmica, nacionalizam, pederi, derbi, Kosovo, sve je to balon čija je namena bila da pukne. Pravi razlog, zbog kojeg ulice gore, je unutrašnji problem pojedinca, njegov osećaj nedostatka ljubavi, druge polovine, osećaj beznađa i slabosti, razni razlozi postoje. Pojedinac, nemoćan da se bilo kome lično suprotstavi, oseća se sigurnim u masi i pljuje svoj gnev.

Godine prolaze, lepi trenutci blede iz naših sećanja, a traume, čak i one najbanalinije, ostaju tu i stružu našu podsvest.

Dan D na našim ulicama, a na nekih 50 metara napred, podrugljivo šljašti Mek Donalds.

Ah, jebeni Mek. Sećaš li se kako su decu parajlija, onih sjebanih godina, pokondirani roditelji vodili da žderu burgere, pomfrite, kole i šejkove, dok si ti preživao buđavi đevrek. Tada je za tebe taj odvratni "džank-fud", bio vrhunac dobre klope. Gledaj, neki likovi razbijaju, pridruži im se. Ne boj se, neće biti posledica, niko neće znati da si među ostalima bio i ti, sve je kolateralna šteta. Seti se jebenog šejka i buđavog đevreka, sada nisi sam, sada si deo grupe, iskali svoj bes. Sad mu jebi majku, mali čoveče. Sad mu jebi majku!

   

Bacanje stare tehnike

Bolan trenutak. Neko ko ima uslova, svoje stare televizore, kasetofone, usisivače, zvučnike, frižidere, šporete, pa i kompjutere, poklanja nekom ili ih odnosi u garažu ili podrum kako bi ustupio mesto novoj opremi. Tamo će im biti hladno i biće usamljeni, ali će ipak biti tu negde. Ko nema uslova za to, uređaj ostavlja pored kontejnera, na milost i nemilost komunalcima. Aparat tada kao da ga gleda tužnim očima, vuče ga za nogavicu i moli da bude vraćen, pošto svaki aparat voli svog vlasnika najviše na svetu - setimo se samo Hrabrog malog tostera koji daje život za svog bivšeg gospodara nakon što ga je godinama verno služio, iako je bio odbačen i napušten.

http://en.wikipedia.org/wiki/The_Brave_Little_Toaster_(film)

   

Lapot

Lapot je drevni srpski ritual javnog ubijanja starih i iznemoglih - preteča slešer filmova, samo sa pravim žrtvama. Da su imali kameru i snimali, zvalo bi se snaf. Tako napuni baba 80 godina, nema više vajde od nje, samo sedi i jede sira, ništa ne može da radi, izlapela, nervira ukućane. Onda ukućani postignu dogovor da je izmasakriraju i jednog dana joj kažu: ''Baba, idemo u varoš!'' A u varoši se sjatili brđani sa kopačima, sekirama, satarama, kocima i toljagama. Ponesu i ukućani svako po nož, sekiricu, šilo, iglu za pletenje, ko ima martinke ponese martinke, ko nema - može i truperke, sukaljku i sve čime možeš dobro da opaučiš (da je postojala kompanija ACME, verovatno bi kupili specijalnu palicu za prebijanje baba). Kad stignu u varoš, posade babu na stolicu, izljube se s njom srpski triput, a onda udri, šutiraj, mazgaj, bodi, seci sekirom ruke noge, vrši liposukciju, deri kožu, krv pljušti na sve strane, i sve tako dok ne naprave od babe kašu.

Onda svi odu kući srećni i zadovoljni, a naročito babini ukućani.

Severni narodi su imali drugačiju verziju. Stave babu/dedu na santu leda i samo gurnu santu u smeru otvorenog mora. I dan-danas nalaze konzervirane babe i dede koje plutaju po ledenim morima.

- Dete, pomeri se da prođem!
- Beži, bre, babo, da ti sad ne priredim lapot!
-------------------
- Gde si, baba, što si se snuždila, k'o na lapot da si krenula!

   

Jevrejisati se

Ponašati se račundžijski i smatrati da svaki potrošen dinar mora da se vrati. U vokabularu ljudi koji se jevrejišu ne postoji termin ''čašćavanje'', osim kada njih ne čašćavaju, pa čak i tad mnogi odbijaju da im se nešto plati, jer misle da tako ostaju dužni onome ko plaća. Jednom rečju, "jevrejisati se" znači ponašati se kao jevrejin.

A ne moraš da budeš jevrejin da bi bio jevrejin.

- Brate, šta ima?
- Batice, ništa. Dobio sam sedmicu na Lotou.
- Ajde? I šta ćeš sad s tim silnim parama činiti?
- Kupiću trosobne stanove za sve pare, pa ću da ih izdajem studentariji i tako do kraja života.
- Ajde, mori, šta se jevrejišeš. Dođi bolje da popijemo to.
- I to što kažeš.
====================================
- Koliko ti dođem kinti, ćero?
- Hiljadu i po. Plus onih dvesta što sam ti platila pivo.
- Majke ti? Dvesta kinti, a? Ako ćemo tako da se jevrejišemo, ti mi dođeš 3000 za tu maju i 10000 za tike i somundaru za gaće što nosiš sa sve Pervolom kojima ih peremo da ne izblede. I za prošli mesec jedno 500 jura što izdržavam i tebe i onog tvog, i za prošlu godinu boga pitaj koliko i za ceo život još toliko. Nemoj tu židovsku spiku da mi bacaš, razbaštiniću te.

   

Joda

Najveći od svih učitelja ikada Joda je. mmm! Ako se pametno nešto poželi reći ikada multiplicira se efekat ako reči se izvrću kao master veliki. mmm! A na ceo trip može i da mrda ušima!

   

Gospodine, verenica vam šalje pismo

Rečenica koju, ako nikad do sada niste čuli, nikad ni nećete čuti. Ne samo zato što niste gospodin, što nemate verenicu i što uistinu nikad niste dobili pismo. Već i zato što nemate ni batlera.

-Gospodine, verenica vam šalje pismo!
-Teraj se bre baba u pizdu materinu! 'Sam ti rek'o da smanjiš sa serijama?
-Dozvolite da odstupim.
-Odstupi baba, odstupi! Nemoj samo lekove zaboraviti da popiješ. Opet!

   

Frodo

Batica koji ide nekud bez cilja. On samo hoda i hoda i hoda. A usput i smara. Drka kurčinu usput, sa gej drugrarom i gnomom. Jebeni FRODO!

Sinak gde si ti pošo?
Ne znam...
Koji si Frodo jebeni!

   

Limunada

Alkoholičarski sleng. Sve što je gej, sranje, oba ili na bilo koji drugi način ne zadovoljava kriterijume, što mu se opet svede na ova dva al' nebitno.

-Koka-kola? Zajebi mi te limunade - daj pivčugu, jedan Merak 'vamo!

-Je l' si snimio novi Mercedesov kamion, vodeni krevet, pušta 3D dividiove, LCD ekran iznad šoferke, autopilot, troši k'o upaljač...
-Sine, zajebi mi ta pederska sranja, vozim Kamaza već petnaest godina, tenk jebeni, sere mi se od tih metroseksualnih limunada sa klimom i kurcima. Ono, idi lakiraj nokte!

-Skinuo sam novog Morandija, obradio Peperse znaš kako je do jaja slušaj!
-Gasi te limunade, vidiš da se ne depiliram, aj ja da ti narežem neki Belfegor i Behemot, šta čupaš obrve koji ti kurac.

-Mama, dobio sam peticu iz matematike i iz fizike i iz likovnog i srpskog, engleskinja me je pohvalila pred celim razredom da sam najfiniji i dao sam čika romu što peva Ruzmarin u busu 20 dinara, je l' da da sam dobar?
-Super sine, svrbi me pička, aj po limunadu pa igraj Nitendo, a donesi meni onu moju lozu.

-Jogurte defke su ti seljačke, nemaš nimalo stila i kako to kažeš devojke šikljaju?
-Trandžo aj na odjavu pa limunada, otpišaj mojne da si Stefan Kostić.

   

Udari i ti njega

Rečenica kojom se u Srbiji deca uče na vreme da se nasilje sprečava jedino nasiljem. Jer su lepa reč i dijalog za pičkice.

-Mamaaaaaaa, udario me Miloš!
-Pa udari i ti njega!
-Jupiiiiii!
-Ne, dete, ne ciglom, nisi ti huligan, ti si lepo vaspitana devojčica, evo ti oklagija.
-Tooooooo! Mooootkooooo izdužiiiii seeeeee! tras

   

Rubinštajn

Vinjak od milošte.

   

Naivna k'o Banacka mlada

Tinejdžerka koja još nije učila o "pčelama i pticama", tj. nije još upućena u one stvari.

Za nju su mačor i pevac još uvek samo domaće životinje, pušenje se odnosi samo na cigarete, glagole kao što su dati, uterati i nabiti ona slobodno koristi u kombinaciji sa zamenicom "ga", ne sluteći ništa loše pritom.

Prodavac boja i lakova: Dobar dan, izvolite?
Klinka: Zdravo, treba mi jedan valjak.
Prodavac: Kakav valjak Vam treba, za koju namenu?
Klinka: Ne znam tačno, majstor mi je rekao da tražim manje čupav, srednje veličine.
Prodavac: (posle 10-ak sekundi epske samokontrole) OK, moher, 15 cm, izvolite.

   

Pobačaj blama

Viši stupanj transfera blama. Doživljava se u trenucima kada pročitate ili čujete nešto toliko glupo, da vas je ne samo sramota zbog toga što je neko drugi odvalio, već vam dođe da prosto puknete od muke, da se samodezintegrišete, jer ste bili svedoci epohalne gluposti u svom najobskurnijem obliku.

   

Četiri zida

Mesto na kome je društveno prihvatljivo da se trpamo u bulju.

- Batice, 'oće biti parade ili će da otkažu?
- Brate, nemam ništa protiv pedera, ali ako čovek ima potrebu da se hefta u bulju, neka to radi u četiri zida.

   

srozi

Od milošte Jelen pivo u južnjačkim krajevima.

Etimologija:

Jelen => (živuljka) s rogovima
s rogovima => s rogovi (južnjačka redukcija padeža, instrumental=nominativ)
s rogovi => s rozi (južnjačka sibilarizacija, rogovi=rozi)
s rozi => srozi (južnjačka konglomeracija i spajanje reči)

   

Danas svi znaju engleski

Ono što student engleskog jezika i književnosti čuje najmanje 1789 puta u toku studija, u razgovoru sa dežurnim mudroserima koji su svi tako perspektivni i uspeli u životu, pa daju sebi za pravo da te omalovažavaju zato što se baviš engleskim jezikom, jer, jelte, danas ga svi znaju, a kako i ne bi, kad postoje škole gde se isti uči turbo-brzim tempom za 20 dana.

- Ujnin, šta si upisao?
- Engleski jezik i književnost.
- Auuuu... Pa, šta će ti to? Danas svi znaju engleski! :pravi facu kao da sažaljeva:
- Nije tačno da svi znaju, to pod jedan.
- Kako nije? Evo, moja Marija savršeno zna engleski. Pričala letos sa Englezima! Zato je uzela italijanski kao strani jezik u Ugostiteljskoj.
- Blago njoj. Koliko naplaćuje časove?
- E, nemoj da si sad bezobrazan. Samo ti kažem da neće da ti se isplati, jer danas svi to znaju.
- Ljudi misle da znaju i srpski, pa se srpski opet 12 godina uči u školi. A ni srpski ne znaju, 90% populacije je funkcionalno nepismeno. Kad ne znaš maternji, ne možeš ni strani ništa bolje da znaš. Drugo, niko se nije naučen rodio. Treba neko stručan da uči ljude, neće sigurno tvoja ćerka sa Ugostiteljskom da objašnjava nekome subjunktiv. Treće, ni ja nakon studija neću da znam engleski, biću samo osposobljen da počnem da ga učim kako treba i taj proces će trajati dok ne umrem, a kamoli neki polupriučeni pajvan sa kursom iz Britanice.
- Dobro, ujnin, nemoj se ljutiš... Ali ipak bolje da si uzeo Španski.

   

Ja sam u svoje vreme armirani beton kitom lomio

Naši ćalci, u njihovo vreme, bili su najveći trsitelji. Šmekeri koji su šetali i po 5 riba dnevno. Nedeljom su hladili jaja pregrejana vikendom, a mogli su popiti kao četa vojnika stacionirana u Sahari 1944. godine.

Keve su, naravno, bile fine i vaspitane, umerene, ženstvene i pre svega nevine.

Istina je u stvari prosek. Bili su prosečni, baš kao ti i ja. Prosečno pijem, prosečno se zezam i prosečno teslačim jednu ribu. Zadesi se nekad i dve. Al jebote...

Moj matori je u moje vreme kitom armirani beton lomio!

   

Nema bolje splavarke od bivše metalke

Jedna od najvećih istina ikada izrečenih. U jednoj prosto proširenoj rečenici se može reći toliko mnogo stvari koje naučni tim sa Instituta za socijalne studije iz Merilenda, Masačusetsa ili odakle već proučava godinama i nikada ne prouči do kraja.

Nego, da se vratimo na temu.

Ogoljenost! Svi su ljudi relativno isti kada ih ogolite. Bez subkulturne uniforme na sebi, bez tragova dnevnih aktivnosti, lišeni samonametnutih žigova kojima dokazuju svoju osobenost, ljudi su skup kostiju, kože, iznutrica i duše (da se tako eksplicitno izrazim).

Zašto je ovo bitno? Pa, bitno je jer, iako dobar deo populacije kaže da se ljudi menjaju, nešto ipak ostaje nepromenljivo u njima. Ta nepromenljivost je nešto što ih podsvesno vodi do određene tačke (tačke pucanja), te se posle toga celo biće menja za 180 stepeni (mada, bolje je reći da se vraća u svoju primarnu formu).

Kakve veze imaju mlade metalke sa mladim splavarkama? Velike. Što je metalkica zagriženija, mračnija i opakija, to je tačka pucanja bliža. Što se taj metalski kvltizam više ispoljava, to je metamorfoza sigurnija. Retko, veoma retko je dalje "ucrnjivanje" znak iskrenosti - u najvećem broju slučajeva (cirka 75%) je to samo nanošenje novih slojeva na masku koja vremenom postaje teret, jer ju je teško nositi i uživati u tome.

Neretki su slučajevi gde se glumac toliko uživi u ulogu da i sam postane ono što glumi. Takođe su, kao ovde, neretki slučajevi gde se ljudima smuči da budu neko drugi, jer to nisu. Osećaju da nisu, znaju da nisu i voleli bi da to nikada i nisu postali. Ali, želja za prihvatanjem, dobijanjem neke počasti, pripadanje nekom (bilo kom) čoporu je toliko jaka da čoveka natera na svakakve mere. Očajničke mere.

Zabavno je, u početku. Žurka dugo traje, ali se vrhunac brzo dostiže. I - to nije to. Nešto ne štima, ali se ne zna šta. Manjak truda? Možda. Zato se konstantno nastavlja sa trudom, grčevitim trudom - na silu. Dodaje se jedna ogrlica (jedna stega), pa druga, pa treća. Crna maska oko očiju se konstantno uvećava. Vizuelni mrak oslikava duševni mrak, jer sve je to neiskreno, što prema drugima, što prema sebi. Laž.

BUM!!! Promena. Metamorfoza. Šejpšifting. Presedanje iz jednog voza u drugi, iz Zvezde u Partizan, iz Barse u Real. Sve što je bilo sada nije i sve što jeste kao da je tu odvajkada. Nema vremena za podsećanje na stari život, nema potrebe za sećanjem na davnašnje trenutke. To ti je što ti je i tako treba da bude. Ali (!), nikada nije i neće biti sve potaman i nikada neće biti one prave sigurnosti, pravog osećaja pripadanja, te je potrebno latiti se s vremena na vreme jednim finim, sočnim i perfidnim pljuvanjem po svemu onome čemu se nekada pripadalo.

   

Ionako nemam drugu opciju u dijalogu

Za ljubitelje RP igara, gadna stvar. Na primer, neki lik ti predloži nešto ultra zajebano, tipa da pođe sa tobom u sred bitke sa demonima, zmajovima, mutiranim ljudima bogomoljkama, iako zna da barata samo aparatom za kafu, a ti treba da sačuvaš i sebe i njega. Pošto ni lud na to sam ne bi pristao, namerno ti je ponuđena samo opcija ''važi se''. Mož' da se koristi kad upadneš u teška govna ili situaciju koju ne možeš nikako da izbegneš. Mora se i gotovo.

-Mala, gasi te repate plavokose i dolazi ovamo. Menjaj papagaju novinu i očisti kera.
-Ali mama, bojim se da priđem tom divljem kondoru, znaš da me je ujeo prošli put!
-Nema ali, ti si kupila tu ptičurinu, ti se o njoj brini. Ti si se igrala sa kerom u blatu, ti ga i peri.
-Ionako nemam drugu opciju u dijalogu...
____________________________________________________________________
-Aragorn, njemu je izgleda dijalog toliko bio zabagovan da za svaki zadatak kaže da.
____________________________________________________________________
-E, prijatelju, heroju Tamriela, spasitelju!
-Kaži, Martine? Šta treba? Mislim da mogu da ubacim poneki zadatak između popravljanja kuće lokalnom đuvegiji, lova na vampire, skupljanja korenja po kanalizaciji, učenja za čarobnjačke ispite, ubijanja nekromanta i roštiljanja sa nekim banditima i minotaurima.
-El bi mog'o sa tobom u bitku, kad ću već postati car? Jeste da sam bio sveštenik pola života, mač sam pipnuo možda dva puta, i to pogrešni, ako me razumeš, ali eto, ide mi se da vodim narod, a i tebi će biti zanimljivije pošto moraš da me održiš živim plus da se boriš sa demonima, uletiš im u leglo i zatvoriš demonsku kapiju? A, šta kažeš?
-(U sebi: %$%&"##$%"#$#!!!!!!!!!) Može.
-E, da... Tražili te neki stražari jer si ukr'o jabuku na trgu. Kažu opirao si se hapšenju, pa treba da te ubiju.

   

Bunar želja

Jedini koji se bogati na pustim snovima.

-Ček' da ubacim dinar, možda se ostvari.

   

muška čast,čojstvo i junaštvo

...iskrivljeni društveni moral današnjeg čovjekovog sociološkog habitusa, kazuje da se ove tri notorne vrline mogu dokazati samo na "junačkim megdanima", "zaostalim viteškim dvobojima", "muškim ponosom", tj-"borbom za ispravnu stvar"...
...ali čojstvo, junaštvo i čast se nikada nisu dokazivali na megdanima, dvobojima ili ponosom, već brigom, nježnošću, pomaganjem, saradnjom i prije svega saosjećajnošću i saživljenjem...

npr:

Nije častan onaj koji se bori za svoju zemlju na bojištu, i ima pregršt odlikovanja,znački i znamenja ali u svom "drugom životu" kod kuće, ženu ponekad iz "samo dobre namjere"-šibne, sa djecom se ne bakće, vodeći se mišlju-"ženo tvoje je da vaspitavaš"...

No častan je onaj koji nema niti jednog odlikovanja iz rata, a prošao je što i ovaj gore pomenuti, samo se nikada nije trpao u prvi red, a kada dođe kući svoju ženu prvo zagrli, i jedva čeka ćerku u krilo da stavi, a sina da pomiluje po glavi...

Praporci i zvona su samo vanjski izgled, perije koje služi samo za pokazivanje...

Čojstvo i junaštvo nije kada se znaš dobro potući, za drugove daješ sve a kući majka ti radi deset poslova, otac iako je u penziji i dalje zarađuje za tvoje hirove, a ti dođeš domu svome i niti pereš sudove, niti usisavaš, niti hoćeš da prašinu pobrišeš, jer se vodiš mišlju-"sramota me je da radim ženske poslove"...

Čojstvo i junaštvo je kada si tu uvijek za drugove, ali prvo kući da odradiš poslove, nebitno da li majci, ženi ili djevojci...

Ne mjeri se čojstvo razbijenim glavama, već koliko si ih uspio sačuvati od razbijanja...
Ne mjeri se junaštvo sa tim koliko si spreman sebe dati, već koliko si spreman razumijeti druge...

?
+2179
46
definicija