Prijava
   

Drag mi je Maradona, ali mi je Amoros draži

Parafraza Aristotelove izjave:”Drag mi je Platon, ali mi je istina draža.”
Za veliki broj ljubitelja sporta, fudbala posebno, srednje generacije, igrač kojeg smatraju najboljim, a može se reći i da im je omiljeni fudbaler - Dijego Armando Maradona.
Svi znaju ko je Maradona, ali mnogi ne znaju ko je Manuel Amoros.
Omaleni (visok 1.72 m) desni bek francuske reprezentacije u periodu 1982-1986, poreklom Španac.
Od strane novinara proglašen za najboljeg desnog beka na SP 1986. u Meksiku.
Sa reprezentacijom Francuske osvojio je EP 1984. U Francuskoj.
Sa klubom Olimpik iz Marseja osvojio je Ligu Šampiona 1993. godine.
Detalj iz Amorosove karijere, kojim je on zaslužio posebno mesto u srcu svakog Zvezdaša, i upotrebu gorenavedenog izraza, je njegov promašaj sa penala u prvoj seriji finala Kupa Šampiona u Bariju 1991.

Sale:“Batice, 'si video ala se nalupetao Romario, ladno stavio čovek Pelea, i sebe ispred Maradone na spisak najboljih svih vremena? “
Đura:”Sinak, gotivim ja i Romarija , ali da li je potrebno komentarisati da je Dijego najbolji ikada, jasno je kao dan…e sada što se naklonosti tiče, kako da ti kažem: Drag mi je Maradona, ali mi je Amoros draži.”
Sale:”Ma brate, tu nema spora najomiljeniji fudbaler svih vremena mi je Amoros, a golman Olmeta.”

   

Izađi sam!

Sugestija navijača, igraču čijim kvalitetom igre nije zadovoljan.

Ljuba:”Vidi ovog indijanca šta radi!? Alo majstore, izađi sam, nemoj trenera da čekaš da se seti da te promeni!”
-------------------------------------------------------------------------------------------------------
Dva minuta kasnije “prozvani” igrač daje gol.

Srki:”Batice, ti si beše njega terao u svlačionicu?”
Ljuba:”Pa brate, vidiš da je dalo rezultat.”

   

Roditeljska briga

Konstantna teskoba u grudima koja se stvara rođenjem prvog deteta.

Zadnja napušta dušu.

Slobodan: E, ćao ženo, samo da ti javim da smo stigli u Kovin.
Ljiljana: Kad pre, Bobo? Opet brzo? Pa, je l' ti znaš da si vozio i decu, pička ti materina. Halo, je l' me čuješ?
Slobodan: Ma, čujem te. Nisam hteo baš odmah da se javljam, znaš kakva je Jaca. Evo, pozdravlja te!
Ljiljana: Fala, pozdrav... :okreće se prema svekrvi: Šta ti hoćeš stara?
Baka Zlatija: El stigli?
Ljiljana: Jesu, mamo, jesu, pomeri se, opet ćeš da se sapleteš na kablove... E, je l' me čuješ? Kako su deca?
Slobodan: Dobro smo stigli, dobro. Evo već tetka postavlja da se jede. Ijao da vidiš kakve je ćufte napravila.
Ljiljana: Pitam te za decu, jebe mi se za ćufte!
Slobodan: Au, a da vidiš tek kolač kakav je napravila. A taman mi se jede slatko.
Ljiljana: Ti stvarno hoćeš da te kaznim. Znaš da mi nije teško da stavim katanac na pič...
Slobodan: Ćera ti je već šmugnula sa nekim! A sinovi su na terasi i opet se smeju bez razloga. Eto.
Ljiljana: Slobodane, koliko puta sam ti rekla...
Tetka Jaca: Eeeee, ćaoooo, pa gde si ti mila, šta ima? Kako si?
Ljiljana: Eeej, ćao. Nema ništa. Kako ste Vi?
Tetka Jaca: Evo, super smo. Lepo su stigli, malopre popili kafu i pušili neke cigare sa ukusom borovnice. Znaš kako su dobre. Sad ćemo i da jedemo.
Ljliljana: Znala sam! Cccc... Ništa, ajd' da ne gorimo više žicu. Budite pozdravljeni. Ajdee, ćaooo... Eee, daj mi začas ovog mog.
Slobodan: Kaži, srce moje.
Ljiljana: < hvata telefonsku slušalicu kao mikrofon > A sad mi daj njen broj da 'mesto tebe jaaaa raskinem sa njoooooom...
Slobodan: Opaaa, vidim ni tebi nije loše.

   

Najmlađi sin

Onaj sin koji je najplemenitiji od svoje starije braće i koji uvek uspe da pobedi, ali samo u narodnim bajkama.

U srednjem veku najstariji sin se spremao za vojsku i nasledstvo titule, a drugorođeni za sveštenstvo ili službu na dvoru. Za ove najmlađe i nije bilo nekog posla pa su po ceo dan blejili i smišljali neke priče koje su ostale zapisane.

   

Ispiranje mozga

Proces pri kojem se, za razliku od ispiranja zlata, zadržava bezvredni mulj, a najvrednija zrna (zrna zdravog razuma) se razgrađuju.

   

Ozbiljni smo ljudi

Šaljiv komentar na nečije tobože detinjaste pretpostavke.

Laki:”Batice, video sam Ljubu sa nekom crnkom u gradu. Je l’ mu to riba?”
Srki:“Riba? Ljubina? Laki, pa ozbiljni smo ljudi! Verovatno si ga video sa švecom.“

   

Mačja šapica

Sinonim nežnosti, mekoće dodira, ali i skrivene opasnosti. Svaki ljubitelj mačaka zna da nema ništa lepše nego kad uzmeš mače u krilo, a ono krene da se namešta u najudobniji položaj, pa šapicama masira butinu na kojoj leži koristeći tačno odmeren maksimalno ugodan pritisak.
Kažu da zečja šapa donosi sreću. Pojma nemaju, nežne šapice predućeg klupka zadovoljstva donose više sreće po kvadratnom centimetru nego što su teške.

- Simo! Jesi ti završio ono betoniranje pred kućom?
- Jesam, stavio češku glazuru i evo sedim i pijem pivo, 'aj na 'ladno!
- Ostavi pivo i idi popravljaj beton, eno Mitrova mačka glumi Lejdi Gagu na tvojoj glazuri...

   

Dan boranije

Jedan od retkih radnih dana u životu zaposlenih kada se desi da im šefovi, kontrolori i drugi budžovani nisu u firmi.
Dan bez tenzija na šljaci, opuštencija a posao ide.

- Aj pitaj šefa da izađemo ranije, posao je gotov a treba da spremam slavu.
- Pali ti slobodno, danas je Dan boranije, svi šefovi su na putu. Ja imam još nešto da završim, pa ću onda.

   

Mali ljudi

U mojoj glavi živi jedan drvodelja. Pravi najdivnije lukove i drvene pregrade, rezbari neverovatne ukrase i dekoracije, a ume i da izveze pravu čipku od drvenih letvica da padneš na dupe od divljenja.

U mojoj glavi živi jedan kuvar. Kuva fantastična jela i sprema lepe kolače. Kad on nešto skuva ili ispeče, prosto ti dođe da samo gledaš i ništa ne diraš koliko lepo izgleda.

U mojoj glavi živi i jedan zidar, njegove su kule legendarne, a vitki stubovi se penju do nebesa. Građevine su mu tanane i prozračne kao da ih je pauk ispleo.

Tu živi i jedan talentovani slikar, on i još par umetnika dele studio koji su im drvodelja i zidar napravili. Odmah pored njih su i učitelj, tesar, pekar, advokat i sudija. Sa druge strane ulice živi jedan stari policajac, ali on je već pred penzijom i samo se smeška ostalima, a nikad ne viče. Pored policajca stanuje i jedna devojka, pojma nemam odakle ona tu. Samo se doselila jednog dana i ne mrda odatle. Ima punu baštu predivnog cveća.

Na samom kraju sela živi jedan vojnik pacifista, nekad je bio ambiciozan i mlad, a sad mu je samo ostala navika da ujutro porani, uradi nekoliko vežbica i pozdravi državnu zastavu. Dalje od njega, u šumici pored sela, žive par pustinjaka i dva monaha, ali oni su sasvim otkačeni i ne dolaze često u selo. Samo svrate kad je seoska slava ili neko drugo veselje.

Ja samo ponekad pozovem nekog od njih koji mi je potreban da mi pomogne. Ne umem baš da budem vešt kao oni, ali sklepam dobru drvenu klupu, sazidam čvrst ravan zid, skuvam par finih jela, nacrtam ponešto, napišem neki tekst, posadim cvetić ili voćku. Poranim samo subotom, ali ne radim vežbe jer sam len. Ponekad se i otkačim baš kao ona četvorica iz šume, ali to ne radim prečesto. Ne bih da ispadne da sam lud.

Nešto sam načuo ovih dana da se sprema svadba. Udaje se ona devojka što voli cveće za onog mladog vojnika pacifistu. Bojim se da ću morati pozvati i nekog lekara da se doseli, trebaće mi nešto protiv glavobolje...

   

I ovo malo duše na dlanu...

Konačno! Dočekah i ja svoje odelo! Jest maleno majku mu, al uspeh se nagurati unutra. Mislio sam da će mi biti tesno ali... Nisam mogao ni da zamislim da će mi ova 42 centimetra biti taman po kroju! Posle trećeg pranja, primetio sam da se malo olabavilo. Hm... Izgleda da se širi posle svakog pranja. Možda to i nije loše. Verovatno ću i ja narasti s njim.

Prošlo je već nekoliko godina. Svakim danom spoznajem nove opcije, dodatke ali i mane. Dakle, odelo je delimično krhko. Kažem tako jer može da se popravi samo, donekle. Nadam se da ga neću previše iscepati. Ne bih da idem nag. Hladno je zimi. Osim toga, ispušta neke zvukove kad sam sa drugarima. Još više se razvuklo, a čini mi se da sam se i ja malo smanjio. Drugari mi se žale na slične probleme. Verovatno je cela serija ošla po kurcu...

Skupio sam se i smanjio samo ja! Odelo je u jednom trenutku prestalo rasti ka spolja, a ka unutra su počele rasti sitne bodljice. Verovatno od belog praha koje trpa u sebe. Sve mi je teže da ga nosim. Postalo je kruto. Često se lepi za različita odela sa dva velika ispupčenja u gornjem delu. Čujem krike duša iz tih odela. Neke od tih izmučenih glasova znao sam ranije. Ono što nam je bilo odelo sada nam je mučilište.

Odbrojavam dane. Ovde sam već dvadeset četiri godine, jedan mesec i dan peti. Ludim! Ludim sam od sebe, od usamljenosti! Nisam sreo dušu s kojom bih slovo podelio. Postale su tihe kao i ja, izmučene! Mali sam i slab, ali uspeću nekako da se izvučem odavde. Moram!

Moje potpuno prašnjavo odelo ušlo je u uređaj za povećanje brzine sa nekim, još prašnjavijim. Naglo usporenje i snažan pritisak! Osećao sam da me istiska iz sebe... Dovoljno mali, uspeo sam izaći na novonastale procepe. Pogledao sam desno! Kraj mene se nalazila još jedna duša koja se oslobodila svog mučilišta. Lagano sam joj prišao i uhvatio je za ruku. Rekao da će sada biti sve u redu i da moramo poći. Poljubila me je!

Još jedan crni vikend na putevima Srbije: dvoje mladih, pod uticajem narkotika, izgubili su živote u sudaru sa šleperom.

Definicija je napisana za takmičenje Pačija škola

   

I ovo malo duše na dlanu...

... uzmite i terajte se svi u pizdu lepu materinu!!!- orilo se u zgradi.

Krajni stadijum iznemoglosti i istrošenosti čoveka. Bića, koje je sačinjeno od ugljenika, vode, kalcijuma, gvožđa a od njega ostane samo, duša, peto agregatno stanje. Jedino za ovaj vid materije ne postoji formula u molekulskom obliku.

Današnji način života i svakodnevnica doprinose da se naše telo sve brže i brže raspada. Stres je odličan katalizator.

Čika Tadija je bio jako dobar i pošten čovek. Živeo je na trećem spratu u jednosobnom stanu sa ženom Milunkom, sinovima Darkom i Markom i ćerkom Svetlanom. Familija za ne poželeti. Jedino on što je bio dika i ponos porodice. Ovi ostali nisu bili ni za kurac.
On je jadnik po osam sati radio težak posao u fabrici da bi priuštio porodici sve što žele a posle posla je redovno išao u baštu da bi ishranio stoku od žene i dece. Taj nikad nije odbijao poziv za red. Ne, c. Samo da zaradi koji dinar.

Žena? Pff... šta je njoj para davao za dijete mogao je sebi da kupi garažu za auto. Kad joj je na lep način rekao da samo treba da probuši kašiku i da će smršati, ova debela krava je zinat njemu nabavila personalnog trenera i počela da jede onaj skuplji musli.
Sinovi kao u svakoj gde ih je dvojica, jedan mora da bude gori. Marko je bio dobar student na menadžmentu ali je studirao u Beogradu. Daj za knjige, daj za skripte, lenjire, olovke, menzu, dom, džeparac samo za osnovne potrebe... i to košta. Al, nije mu bilo žao kad mali puca sve desetke.
Darko je bio budaletina svoje vrste. Završio tamo neku srednju, zahvaljujući ocu. Privatni časovi, popravni ispit, razredni ispit, i tu je trebalo malo podmazati. Tu je krenulo već i srce da mu slabi od nervnih slomova koje je doživljavao kad mu pozvoni telefon u jutarnjim časovima. Razredna, milicija, mafija, tetkica Rafida i ostali.

Svetlana mu je nož zabila u leđa kad je pobegla u 15 godina od kuće za Ramuša ciganina. Inače, menađera firme ''Kablovi - Jagodina''. Kiselina ga je već polako izjedala.

Više čika Tadija nije bio taj čovek koga znam. Ne. Znao je nekad da se iskrade od kuće i cele noći samo da šeta. I na poslu bi bio ćutljiv. Kafane je počeo da izbegava. Kasnije su se već pojavljivali i tikovi. Na spomen herbafasta, kirkoline čaja, kolokvijuma, poker aparata, baj pas je pretio da eksplodira.

Iliti, umreti pre smrti.
Prvo koža nestaje od dranja, mišići koji su teglili atrofiraju, krv se sisa polako na slamku a džigerica i ostale iznutrice se natenane jedu. I od čoveka ostanu samo koske, koje će kasnije da smažu crvi i bube.

Ali je zato duša na slobodi...

... BAM! - odzvanjalo je u hodniku.

Definicija pisana za takmičenje Pačija Škola

   

Belo, bijelo, bilo

Primer sva tri izgovora koji se koriste na našim prostorima.

Crno nam je svima isto.

   

Doktor Džekil i Mister Hajd

Libido i ego
Dve strane moga uma
Kome će pripasti pobeda
Kome će pripasti kruna


Dobro jutro draga
Dabogda se otrovala!
Vidi se da si smršala
Raspada se vaga!

I ti na posao komšija?
Familija ti krš!
Doviđenja, prijatno
Aj teraj se, mrš!

Jel sam brzo vozio?
Razvlačih se k'o slina!
Možda bi se nagodio?
dvadeset evra ...ti materina!

Šefe, vi ste genije!
IQ k'o broj patika!
Da, sutra ću doći ranije
Za čitulju ću da te slikam!

Kažete kočnica otkazala...
Isto kao tvoja muda!
Kažete svećice propale...
Zapaliću ti jednu sada!

Molim vas, ne preko reda
Ubiću ti decu!
Izvinite, gospođa ste seda
Serem ti na grobnom mestu!

Ići ćemo na more
Samo ako prodam jetru!
Draga, ne, ti nemaš bore
Vreme te zgužvalo k'o pitu!

Molim te, ne sada
Ostaćeš bez grkljana!
Samo do poluvremena
Umri do tada!

Kažu oni biće bolje
Lažu političke drolje!
Sistem nema rupe, pore
Sve je gore! Sve je gore!

Libido i ego
Dve strane moga uma
Kome će pripasti pobeda
Kome će pripasti kruna

Napisano za Mizantrophy.

   

Gorenje mikser

Jedno je praviti tortu, a nešto sasvim drugo posmatrati taj proces. Čekati te dve "viljuške kojima ne možeš da ubodeš" da bi sa njih pojeo nešto malo srednjeg fila "Švaler" torte (onaj u koji ide lomljena čokolada), bilo je slađe nego prejedati se uvoznim Kinder čokoladama. Malo je tu bilo fila količinski, jedva za kafenu kašičicu. A opet tako slatkog. Lepšeg nego prstima. Slađeg nego posle, sa ostatkom torte. Vraćaš viljuške sa više fila na bradi i oko usta nego u samim ustima, mljackaš i pitaš jel možeš i ti malo.
Dobiješ.
Težak je na prvo držanje. Trese se i galami. Ali belanca pod tim viljuškama tako skladno osciliraju i pretvaraju se u kremastu masu vrlo brzo. Ovi današnji su nejaki. U svakom uputstvu piše da ne bi trebalo da rade, bez prekida više od 60 sekundi. Kažu da je to zbog plastičnih delova. Gorenje ima plastične delove takođe, ali to su delovi sa dušom. Kec, dvojka, trojka... Četvorke se već bojiš. Možda će poleteti, nestati, pa se više nikada neće praviti tako lepe filove. Dosta je. Mama okreće posudu da proveri kvalitet ulupanosti, istu onu posudu koju si u zabavištu nosio kao šlem kada si glumio Biberčeta i spašavao Lepu od Ale. Belanca ne ispadaju, a Mikser vraćaju u kutiju. Biće miran do sledeće nedelje.
I tako opet. Još jedan najlepši fil, još jedan radni dan miksera. A do tada ćeš morati da se zadovoljiš tortom, Žele Zekama i Krem Bananicama. Možda i čike koje prave Bananice imaju ovakav Mikser.

- Kevo, nešto razmišljam, jel ti i dalje praviš torte onim starim braon mikserom?
- Naravno! Šta si ti mislio? Da kupim nešto za telad sa Tele šopa? Baba tvoja mi je ovo kupila kad si se rodio.
- Ma, nešto razmišljam. Ajd me zovi kad bude nešto da se muti...

   

Zrno graška iz profila

------------------------------ Domaći rad------------------------------------

Učenik: Dragoljub Mačkić, O.Š. ''Jovan Jovanić - Zmaj'', Pukovac

To ima jedna moja komšika iz selo i zove se Dragica, od Tasića. Onaj mladež boje govneta starog tri dana krasi njen nos, oplemenjuje je i daje joj sigurnost i jačinu. Zato je i zovemo veštica. Moj tata je zove Batićka a deka orlić. Jednom sam pošao u školu, jeo burek i kacam je vido počeo sam da povraćam. Pet dana sam primao infuzije.

Priča se da bi bila mnogo dobra pička kad ne bi imala ONO na nosu što visi ki kravino vime. Barem je tako reko domar Stole i direktor bolnice.
I moji drugovi se plaše. Naročito Neca. Rekao mi je da je non stop sanja kako se na ispraćaj u vojsku samo sa njom ljubi. Ne pušća ga.
I moj dodž Rundo ne prestaje da laje kad je vidi i oće gu api.

Ali, budimo ozbiljni. To zrno graška na profilu je stilska figura - metafora, za ima ono nešto što mi se ne sviđa. Iako može biti čak i najbolja osoba koju poznaješ, čak i ona ima to nešto što ne znaš šta je a plaši te. Još ako stvarno imaju neku čudnu grbu na nosu, pazi se, TO je obeleženo od Boga.

ničija mama se ne proziva,
skroz nečitko i neuredno,
o pravopisu da i ne pišem,
zadnji pasus prepisan
,

nedovoljan (1) Žana Tasić

Definicija napisana za takmičenje Pačija škola

   

Zrno graška iz profila

Johan Bauman, novopečeni poručnik u tenkovskoj diviziji XXVI korpusa nemačke XVI armije, stajao je na prostoru izmedju dva rova i zadovoljno žmirkao u Sunce kasnog januara. Jučerašnja ofanziva donela je značajan napredak u strateškom smislu i nije mogao a da se ne podiči činjenicom da je baš njegova jedinica dala možda i najveći doprinos u tome. "Ko zna..." - pomislio je - "Možda će uskoro i sve biti gotovo pa će me poslati kući...". Da, kući. Tamo gde su Fani i beba čijem rodjenju nije prisustvovao. Već je unapred bio smislio šta će im obema reći kada ih bude video. Nasmejao se na to. Glupo bi bilo naglasiti koliko su mu nedostajale. Nije bio tužan zbog toga, nosio se gordo sa takvim mislima. On još jednom pogleda u zubato Sunce na Istoku, osmehnu se i pade mrtav u debeli snežni pokrivač ispod svojih nogu...

----

Jurij Kozlov, major VIII specijalne jedinice XV korpusa ruske III armije, puzao je kroz ruševine bivše izvidjačke komande i s vremena na vreme blago otresao sneg sa okovratnika svoje uniforme. Juče je na tom mestu stajala dugačka šestospratnica sa ogromnim lučnim ulazom, ali posle ofanzive nemačkog Vermahta od nje je ostao samo jedan deo tog luka i slovo "J" na njemu. "Proklete švabe..." - promrljao je za sebe i nastavio dalje da puže. U sledećem trenutku već se nalazio iza prirodnog zaklona od nekadašnjih spoljnih zidova i pred njegovim očima se pružala velika bela čistina. U daljini se, i to skoro sasvim neprimetno, micala jedna sićušna tačka i nije mogao a da se ne osmehne na to. Nije znao zašto, samo je to učinio. Već odavno nije mario za ovakve autonomne poteze svog tela - navikao se, valjda. Navikao se još od onda kada su mu javili da su mu žena i sin poginuli u nemačkom bombardovanju Odese. "Rat je to. Svi su nekoga izgubili..." govorio je sebi a i drugima. On se još jednom tupo osmehnu na tu misao, proveri kroz nišan i povuče oroz...

Definicija napisana za takmicenje Pačija škola.

   

Zrno graška iz profila

Lica: Sudija (S) i optuženi (O)

Car i država protiv Zrna Graška.

S: Optuženi, ustanite.
O: ...
S: Kažem, optuženi, ustanite!
O: Ustao sam, jebem te ćorava!
S: Pardon?
O: Ustao sam, gospodine sudija!
S: Okrenite se licem prema meni.
O: Tako sam i okrenut.
S: Ne razumem! Okrenite mi prvo levi, a onda desni profil.
O: Sve može. Ako treba, daću vam i profile sa raznih društvenih mreža.
S: De, de, ne preterujte. Ovo je ozbiljan posao.
Pa vi sa svih strana izgledate isto!
O: Naravno! Jedino otpozadi imam blagu nehomogenost. Paradoksalno, s te strane primam hranu.

S: Ime i prezime?
O: Zrno Graška. Pre zime, zimu neću preživeti.
S: Imate li neki nadimak?
O: U vojnim krugovima su me zvali SMB kuglica, naravno, dok je postojala vojska.
S: Jeste li osuđivani?
O: Upravo u vojsci su mi sudili zbog izgladnjivanja vojnika, ali me nisu osudili.
S: Optuženi ste za seksualno uznemiravanje careve ćerke.
O: Jebem ti život, više ni priča za decu ne može da prođe bez Human Rights Watch-a i ostalih udruženja za političku korektnost i stvarnu nekorektnost.
S: Šta ste rekli?
O: Rekoh, laže kurva!
S: Ne možete tako prema jednoj princezi. Ona tvrdi da ste počeli naglo da rastete dok je bila na vama.
O: Ustvari bi trebalo ja nju da tužim za seksualno uznemiravanje.
S: Kako sad to?
O: Vidite, gospodine sudija, dok je ležala na meni, na svom tabletu je gledala neku pornjavu i počela je da luči vlagu, a dobro je poznato da u vlažnom okruženju brzo nadođem. Da ne pominjem da sam se i sam napržio!
S: Pa, vi ste potpuno ludi, moraću da pozovem sudskog veštaka da vam izradi psihološki profil.
O: Dosta više s tim profilima, čoveče, dok nisam iščupao onaj L-profil s prozora, da ti nešto objasnim.

S: Straža! Vodite ga! Slikajte ga anfas i iz profila i dodelite mu broj 28923!

Zrno Graška se, u ime naroda, kažnjava tako što će biti skuvano i car će ga lično konzumirati.

O: Ništa drugo nisam mogao da očekujem kad mi boranija sudi! A i car uglavnom konzumira u ime naroda! Nadam se da ću mu bar zastati u grlu.

Definicija je napisana za takmičenje "Pačija škola".

   

Kako sam proveo letnji raspust

Došao je i taj dan, jako tužan za mene. Završila se škola. Dok su drugari i drugarice iz odeljenja uveliko cepali sveske i knjige ja sam moje lagano pakovao u torbu da bih ih sačuvao za mlađu sestru...

- Profesorka, može li neko drugi da čita sastav, ovaj smara!
- Hranislave, prestani da ponižavaš Borivoja. Nastavi dete.

Nakon dodele svedočanstva otišao sam sa porodicom na planinu Rtanj. Nismo imali para za more pa smo zato otišli tamo a i blizu je. Poneo sam i lektiru, čisto da mi ne bude dosadno. Pošto ću biti vukovac i moram da opravdam poverenje kod svih profesora, poneo sam i knjige za narednu godinu.

- Khm, koja budala, hahaha.
- Je l' ga čuješ šta on čita? Pa, ko normalan nosi knjige, eeej bre?
- Zadnja klupa, TIŠINA!

Raspust je prolazio baš kako ja volim. Mirno. Svako jutro, čim sunce izađe i obasja ovu čarobnu planinu, odlazio sam kuda su me noge nosile tražeći drvo i hlad gde mogu da sednem i uživam u čarima čitanja i učenja. Gutao sam svako slovo knjige koju sam poneo...
Jednog sunčanog popodneva, plavo nebo se odjednom obojilo u crno. Krenulo je da seva i grmi. Kapi kiše su počele da klize niz moje lice. Uplašio sam se. Setih se reči mog profesora fizike i brzo sam se uputio da nađem neko sklonište jer sam se dosta udaljio od kuće.
Naišao sam na pećinu i ...

- Ijaoooo, ako je ovo raspust onda...
- Ej, probudi se, gleda te profesorka.
- Boro, ako je to sve od raspusta, neka Vesna...
- Sad dolazi najbolji deo :đavolski osmeh:

... krenuo sam da istražujem. Kako sam išao sve dublje i dublje, osetio sam jako čudan miris koji je bivao sve jači i jači. U jednom trenutku sam osetio neko blagostanje i smirenost. Nešto mi nije dalo mira i krenuh sve dalje i dalje.
Naišao sam na neka vrata. Malo mi je bilo čudno, otkud u pećini vrata i to drvena. Otvorio sam ih. Imao sam i šta da vidim. Skrivena fabrika opijata, suncetijebem. Onaj logo koji vidim, jebote pa o ovome sam gledao na dnevniku. Za ovom organizacijom se traga odavno. Gotovo, ubiće me! Odjednom sam se ukočio a ispred mene su se stvorile tri devojke. Gole, kao od majke rođene. Kakve sise i ribići. Dig'o mi se u roku od odma'.

- Brate, budi se, ovo moraš da čuješ.

Jedna od njih, crvenokosa, me je pitala, da li sam ja Borivoje. Odgovorio sam potvrdno. Sve tri su se nasmejale a ona sa najvećim sisama me je uhvatila za kitu i vodila ka direktorovoj kancelariji. Ušli smo. Glavni me je pogledao, izbuljio oči i glasno rekao: TI SI TAJ, dođi, padni mi na grudi i da te pošteno izljubim!!!
Izbalavi me čovek ni krivog ni dužnog i odvede me do glavne prostorije u kojoj se kuvalo nešto i reče: ''Ma, nema greške, ti si taj, Bora iz Sugubine. Je l' da?'' Potvrdio sam. '' Vidiš sine, meni je jedna ciganka iz Grabovaca rekla da će mi posao krenuti tek kad tebe upoznam. Ovim poslom se bavim već deset godina i ne ide mi loše. Pretpostavljam da znaš o čemu ti pričam!?'' Klimnuh glavom. ''E, vidiš, ovaj opijat koji godinama pravim ide super ali ipak mu nešto fali, nije to to. Marihuana, kokica, zeleni šampinjon ali opet nešto fali. Pogledaj ove papire i reci mi u čemu je problem a ja ću ti se odužiti domaćinski.''
Gledam papire, formule, materijal, aparaturu i odjednom mi je sinula ideja. ''TREBA TI ŽALFIJA!'' Odjednom je sve stalo. Zavladao je strašan muk. '' Pa, da, da bi ovo još više radilo a da ne peče grlo trebaju ti još dve izopropil grupe na polifenolni lanac molekula. To je to. Momak, idi naberi tri-čet'ri kila, ubaci i okreni na zabavu.''
Nakon pet i po sati kuvanja i konzumacije proizvoda od strane direktora, izašao je nov opijat na domaćem tržištu i u regionu. Krajem avgusta je počeo izvoz u Australiju i Ameriku.
Svakodnevno sam odlazio na moje ''tajno mesto'' pod izgovorom da učim. Roditelji nisu ništa sumnjali. Od svake prodaje sam imao 30% što je za jednog školarca bilo sasvim dovoljno. O, ribama da i ne pričam.

Jedva čekam prvi septembar. Znanje je ipak znanje.

- Šta je bilo pičke, a? Ćutimo?

Definicija napisana za takmičenje ''Pačija škola'''

   

Dok nas smrt ne rastavi

Poslednji član ugovora o vezivanju atoma jednog organizma.

Drugarice atomice i drugovi atomi, umro je naš voljeni Josip Broz Tito.
Naš ugovor o vezivanju koga smo sa uspehom realizovali gotovo ceo jedan vek, od danas prestaje da važi. Stisnimo jezgra i krenimo dalje. Iako smo bili deo velike ideje, mi smo ipak jebena materija, koja, vođena nekim nevidljivim kurčićem, kao što dijalektički materijalizam uči, mora da nastavlja da kruži, sve napredujući pri tom.
Dok je nas, u kojem god molekulu bili, u kakvom god višestranačkom lideru , majku mu Božju, nastavili da postojimo – nastaviće da živi veliko delo našeg malog Jože.
Kako se ovoga držali tako nas fisija zaobišla!

   

Bitisanje

Niskobudžetno postojanje. Jače od životarenja, ali ipak slabije od življenja, zahvaljujući skrami rezigniranog nihilizma koja drži ravnotežu prostom "biti" i istovremeno preti da sve pretvori u "ne biti".
Bitisati znači držati energiju na minimumu, skraćujući psovke i produžavajući sagorevanje cigarete. Misliš, dakle postojiš; zabole te, dakle bitišeš.

- Kako bi na svadbi?
- Tja... Klasika. Bitisali smo do 12, posle vratili matore kući i navarili se kod Duke.

#796
+3481
102
definicija