obično kažem kad neko odvali glupost epskih razmera
Laza: Ne verujem da je dete moje!
Ja: Lazo, si spucao 50 hiljdarki na DNK analizu u BG-u?
Laza: Jesam!
Ja: I šta kaže analiza?
Laza: Pa 99,9% moje dete rodila !?
Ja: I ?!
Laza: E, a onih 0,1% ??!
Ja: Lazo, idi u ćošak i prestani da dišeš, molim te!
Ne računa se u evrima i dinarima, ne računa se u brojkama i nema zarez iza celog broja. Nema korist ni za kog drugog osim za osobu kojoj je to jedina prava vrednost. Nema količinu, kvalitet i kvantitet. Može biti bilo šta... Od jednog običnog dotrajalog ručnog sata pa sve do šnale koju je zaboravila kada je išla kući. Može biti samo pogled. Slučajan. Pogled koji je rekao sve, i nije rekao ništa. Niko ne zna za njega, ali ima vrednost. Onu pravu. To te ispunjuje. Daje ti snagu da uradiš još jedan sklek u životu prepunom sklekova gde su ti sve nevolje na leđima. Nevolje koje su teške. Ali nevolje ne znaju za tvoju pravu vrednost.
Prava vrednost.
Samo delić univerzuma za druge.
Za tebe ceo univerzum.
Uvod kojim matorac najavljuje da će sto posto pogrešno izgovoriti reč, ali se unapred vadi time da je on suviše mator i da takve reči koriste mladi.
Moj deda: Edokurca! Ili što bi vi mladi rekli: Džak!
Ja: Nije džak nego fak.
Moj deda: E, nije ni fak nego ''Lebac ti ražani jebem da ti jebem!''
Ovo je klasičan vukajlijaški žargon koji je uveo mnogima nam omiljeni lik na sajtu, koji na žalost više nije među nama. Ali gleda on iz prikrajka, znam, i zato mu posvećujem ova dva izraza koja je on lansirao. Kada autor vidi da je dobio Pluskometason, znao je da mu je definicija zaista dobra. a tek Čičamicin... To je bilo ono pravo. Možda nije bio najkvalitetniji autor( mada je prosek relativna stvar) mnoge njegove definicije su bile rado omiljenjavane od mnogih autora, ali je kao čovek sa krutim staom imao veliki broj hejtera i popularnost mu nije bila visoka, a naravno da ju je itekako zaslužio. To je bio lik koji je definisao iz srca, nije se stideo da kroz definiciju izbaci emocije, njegov stil je uvek bio prepoznatljiv, sa čuvenim "tačkama" pre početka svake njegove...
Vukajlijaška ljudina, eto to je bio iako je imao samo "9 ipo godina" po sopstvenom priznanju. Ja naravno znam koliko ima godina, ali tih " 9 ipo" su još jedan od njegovih simbola na sajtu, pa neka ostane i to tako kako je on mislio da treba. Internet laf, pomagao oko ovoga ili onoga svima odreda, jedan od prvih likova ovde sa kojima sam se skužio "na keca", a neretko smo umeli da imamo totalno različite stavove, ali uvek smo drugarski završavali rasprave na bilo kom polju. Dve glupe rečenice koje sam izrekao van sajta uticale su na to da više nikad ne progovorimo ni reč, kriv sam ja i žao mi je zbog toga, ali tako je kako je. Pored ostalih sjajnih definicija i spamovanja sajta, pluskometasona i čičamicina, borbe za pravdu i samu Vukajliju, bezbroj tuđih definicija u kojima su ga navodili kao primer( jer je zaista bio gotivan), Čilager ipak najviše biti upamćen po legendarnoj, sada smem valjda reći javno, autobiografskoj definiciji "Kad velike nade završe na mješalici",za koju i dalje od mnogih nas ima po "pluskometason i čičamicin".
-Čast je bilo dobiti pluskometason od tebe, braćela.
http://vukajlija.com/recnik/autori/12373
Neću govoriti o masonskim zavjerama i ostalim nagađanjima o pogubnom uticaju muzike na omladinu, već o jednoj mnogo benignijoj, i prilično smiješnoj pojavi. Naime, mnoge fraze i rečenice u jeziku, u našoj su svijesti postale vrlo jake asocijacije na određene pjesme, tako da kada neko pomene te fraze, čak i u ozbiljnom razgovoru, mi se vrlo često sjetimo pjesama u kojoj se te fraze pominju, što nam nakratko poremeti koncentraciju i prestanemo slušati šta nam sagovornik govori. I ajd sad reci da nam mozak nije ispran?!
Ortak: A šta da radim, čovječe, opet me oboriše na vozačkom, treći put izlazim, a nemam štelu, a nisam ni neku grešku napravio, mamu im njihovu...
Ja (u sebi): A šta da radiiiiiiim, kad odu prijatelji moji, kad ode djevojka na koju uuuuu bacam oči...
Ortak: Konjino jedna šta me tako gledaš ko debil, ja ti pričam da me ovi idioti jebu u zdrav mozak, a ti nešto tamo svoje misliš, boli te kurac šta ja pričam...
Odjeb. Izgovaranjem ove rečenice izražava se maksimalno neslaganje sa sagovornikom, završava se svaka diskusija i daje mu se na znanje da bi mnogo korisniji bio ako bi se prihvatio lopate ili kible umesto što truje svojim izlivima iz mozga.
-ORKA je jedna divna organizacija koja zastupa prava životinja i u tom svom nastojanju ona maksimal...
-Idi mešaj malter.
-Ivan Ivanović je jako duhovit i vispren momak. Štaviše, njegova emisija je vrlo originalna i može se reći da predstavlja pravo osvež...
-Idi mešaj malter.
-Sad ću da besplatno reklamiram svoj forum na Vukajliji, hihihi. Kako sam samo pametan... Grok!
-Idi mešaj malter.
Moja vaspitačica je super. Ja sam od nje naučio da pišem i da crtam i da je drugarstvo super. I ona me uvek pomazi po kosi kad ja nešto lepo uradim. I tamo u vrtiću ja imam devojku, zove se Dora i nju vaspitačica isto voli i hvali. A ja se zovem Gligorije i imam 6 godina.
Ja sam ovo pisao sa tatinog naloga, tako se to zove je li, i tata kaže da ne smeta, da ovde ima dosta male dece i svako piše šta hoće.
Malo mi je pomogao tata, malo.
Ono što roditelji u većini slučajeva ne znaju da koriste ali zato kad im nešto treba obavezno te maltretiraju da im nađeš nešto preko interneta kao da znaš ceo net napamet.
Otac: Sine, imaš 5 minuta da mi nešto uradiš?
Sin: Kaži ćale.
Otac: Našao sam u babinom podrumu neku sliku sa nekom ženom iz 1931. godine. Ima na sebi inicijale slikara E. Š. Možda vredi, jel možeš da je pronađeš na internetu?
Sin: A šta da ukucam na Guglu majke ti? Jel znaš bar kako se zove slikar?
Otac: Ma nemam pojma, ja da znam ne bi tebe pitao.
Sin: Pa kako da ti nađem onda?
Otac: Pička ti materina, ceo dan si na internetu a meni ne možeš 5 minuta da posvetiš! (odlazi iz sobe)
Majka: Sine, pošto sam ja u to vreme na poslu pa ne stignem da gledam, jel možeš da mi skineš onu seriju "Indija" što se pušta na B92?
Sin: Sad ću da probam da vidim da li ima.
Posle 10 minuta traganja:
Sin: E, nema ta serija nigde, sve forume sam pretražio.
Majka: Kako samo moja serija nema a sve one tvoje što ti trebaju skidaš sa interneta?
Sin: Pa kevo, verovatno je ta serija sranje neviđeno za koje niko nema vremena da gleda a kamoli da snima pa da kači na net!
(Majka odlazi iz sobe)
Dokaz da život mora da se sastoji i iz lepih i iz ružnih stvari. Za nastanak duge potrebni su i sunce i kiša.
Pojava koja je totalno normalna u Srbiji u letnjim toplim mesecima, bez obzira da li domaćinstvo poseduje klima uređaj ili ne.
- Uf, spavao sam ko zaklan, jes da je Racko palio strug još u 6 ujutru, ali sam se bar naspavo u ladovini.
- Ćale, golubi te usrali...
Ovaj izraz označava žilave, prekaljene drkadžije, stroge profesore fizičkog, preterano zahtevne trenere i slično.
-Čujem imate novog profesora fizičkog.
-Da...
-I, kakav je?
-Ma bolesnik, traži trijes' propadanja za dvojku. K'o da je pobegao iz Legije stranaca.
Mnogi misle - do jaja stvar, ali jes' kurac!
Hoćeš da izađeš na terasu i na miru zapališ cigaru, uživajući u prvim danima proljeća i pogledu na prepun trg, ali ne možeš.... Kako se pojaviš na balkonu, tako svi oni ljudi odozdo počnu da blenu u tebe k`o tele u šarena vrata, jer si im zbog nečega, valjda, interesantan.
"Najbolji" kafići u gradu su udaljeni nekoliko koraka, no to samo može da znači kako te čeka sijaset neprospavanih noći i "roštiljanja" u krevetu u ritmu pjesama Željka Samardžića, Jelene Karleuše i Cece.
Haustor ti je svakog vikenda zapišan jer, kao što je poznato, današnjoj omladini je lakše nuždu obaviti u obližnjim mračnim rupama, nego čekati u redu za prebukirani kafanski WC.
Kako koji izbori, tako i stranački mitinzi. Naravno, pod tvojim prozorom.
Uz takva okupljanja neizostavno idu i koncerti "popularnih izvođača" zbog čije muzike (gore već rečeno) vikendom ne možeš da spavaš.
Na buku automobila se vremenom navikneš, ali zato čim odeš u prirodu zvoni ti nešto u ušima, nemam pojma što.
Jebem ti taj život.
