Kakva je da je, moja je, bolju zemlju nemam, niti bolju tražim.
Kad mi dođe kraj biće mi čast da me ona pokrije.
Rečnik / autori
SO
sonebp
na Vukajliji od maj 2010.viđen 19. sep 2019.
3 definicije0 odabranih116 poena
TNG, tj. tečni naftni gas je gorivo čija prisutnost, po Mirku Alviroviću, na benzinskim pumpama širom Balkanskog poluostrva veoma mnogo utiče na kvalitet putovanja. Nestašica TNG-a izaziva pojavu kolotraga, neravnih i klizavih kolovoza prepunih rupa, oštrih i opasnih krivina na kojima nema zaštitinih ograda i odakle se možete lako survati u provaliju, potom izaziva i pojavu odrona, a takođe će i ta deonica puta biti prepuna vozača koji pretiču u krivinama preko pune linije, a nije isključeno da će vas pored svega toga zateći i oluja, a zimi i velika snežna mećava, a može se desiti i da vam na put izleti neka divlja životinja... Restorane na tom delu puta izbegavajte jer nisu renovirani ili su u zapuštenom stanju. Prosto, ukoliko krenete na letovanje ili zimovanje, nestašica tog čarobnog goriva predstavlja veoma loš znak i to znači da će vam putovanje i odmor biti potpuno upropašteni čak iako ste na određenu destinaciju rešili da otputujete - avionom.
Emisija SAT-ova patrola:
"... Evo nas na 237. kilometru od Beograda, dolazimo do benzinske pumpe na kojoj se toče sve vrste goriva, ali ne i tečni nafni gas. Nastavljamo vožnju po veoma lošem putu, prepunom neravnina. Put se na ovom delu sužava. Obratite pažnju, ova deonica je puna opasnih krivina, te stoga smanjite brzinu i vozite pažljivo. Prolazimo pored motela "Poslednje boravište", ali naš vam je savet da ne svraćate jer je motel u izuzetno lošem stanju."
5 minuta kasnije:
"Sada smo na 291. kilometru od Beograda. Prolazimo sada pored još jedne benzinske pumpe na kojoj se između ostalog toči i tečni naftni gas. Nastavljamo dalje, vozimo se ravnim i širokim putem, kolovoz je u odličnom stanju... Evo nas na 295. kilometru stižemo i do motela "Relaks Houm (Relax Home)". Kao što vidite, ovo je novoizgrađeni objekat. Cene su pristupačne, a motel pored restorana i soba ima i spa i fitnes centar, a takođe smo i od PR menadžera gospođice, Darinke Svršić, saznali da su ona njena zamenica, Zagorka Vlažnić, gostima na usluzi 24 časa dnevno. Staćemo ovde i malo se odmoriti što i vama toplo preporučujemo."
Odakle Dove kupka na obodu tvoje tuš kabine nemaš pojma, ali dobro znaš da imaš sudar za 15 minuta i da ukoliko želiš da Boban bude uspešan rudar večeras, moraš se upristojiti.
Ostaješ pod tušem preko pola sata, ali ne zbog toga što nisi štrokavac čije bi telesne izlučevine pojele Horešijevu aparaturu za uzorkovanje, niti zbog toga što želiš da spereš duševne nemire mlazom vode, već zato što sve vreme imaš osećaj da se nisi dovoljno zaprao i da ti je koža još uvek isuviše masna, čak i za tvoje kriterijume. U tim trenucima se upoznaješ sa Dove efektom. Shvataš da ti koža nije masna, već hidrirana. Prvi put u životu izistinski razumeš pridev baršunast. Opet se opipavaš i ne veruješ kako za samo par minuta Dove od rendaljke za parmezan pravi guzu 12-ogodišnje devojčice. Jebao bi samog sebe, a to je priznaćete ne samo narcisoidno, već i pomalo pederski. Tad ti se kroz glavu vrzma misao da homoseksualci nisu pederi, već jednostavno gej. Da te neko upita kako se trenutno osećaš, kao iz topa bi mu odgovorio „Osećam se uglađeno.“.
- „...ja bih vam preporučila nešto iz Dove asortimana...Recimo novu kupku za...“
- „Uše spodobo! To svom sinu da daš, ščula! Meni daj koprivu...od šes litara...i da joj je isteko rok trajanja...“
Legendarno bespotrebna knjiga u kojoj gosti nekog hotela, kluba ili restorana kao i posetioci nekih institucija, upisuju utiske o svom boravku na tom mestu da bi neko možda to pročitao i video kako je to mesto divno, lepo i idealno za odmor ili zabavu.
Naravno, kao i sve drugo što se zamisli da funkcioniše na jedan način, totalno ode na drugu stranu i ta knjiga služi ljudima za sprdnju, idiotske crteže ili pljuvanje po mestu u čiju se knjigu upisuju. I dalje ostaje nejasno zašto osoblje jednostavno ne skloni tu knjigu negde jer je totalna anti-reklama tog mesta.
Knjiga utisaka zoološki vrt.
Strana 55
- Ovde je sranje i krokodil se ne pomera. Pljunuo sam ga 200 puta da znate.
- Ja sam kurva i volim da pušim. Nazovi me 064/*** Maja Kobaja
- Zoološki vrt smrdi i životinje su smorene kao na pajdu.
- Đoletova keva liči na na onog slona hihihihihi
- Vuk Bojović blajva ogromne kobase od šimpanzi i seksualno zlostavlja foke lolololololo
- Moje dete je gledalo kako medved seksualno opšti sa medvedicom. Sram vas bilo. TUŽIĆU VAS!!!!
- Da nisi ljubomorna što nije sa tobom opštio jer ima ogromnu močugu - Vuk Bojović
- Dejan Živković je peder.
Nije.
Jeste.
Nije.
Jeste.
Jesam bre!!!!
- Ovaj zološki vrt je zakon. Lama pljunula glupog Peru. Vrištali smo mu od smeha.
- Jel istina da je jednom slon ovde pojeo malu bebu? - Zabrinuta majka.
- U bebi zoo vrtu ima samo koza.
- Serem vam se na vrt!
- Povratak proroka Meher babe. Svi ćete goreti u paklu nevernici.
Odremat koju turu, malo dopunit baterije da noge i glava skroz ne riknu. Ispružit leđa. Čisto ono sat-dva preko dana, a i ne mora preko dana. Uglavnom, ne misli se na noćno, regularno spavanje.
- Je li mali, gde ti je burazer? Što sam cepaš drva?
- Otišo bacit sovu.
- Šta ošo bacit??
- Lego da odspava, ćale, eno ga u krevetu!
Kenja mi se.
A, nije lako, brale moj, nemoj niko da te laže. Jeste sve: i 'ladno i vrućina i standard i uređena država, ali nešto fali. Tojest, fali mnogo, stvari za koje nisi ni sanjao da mogu da nedostaju. Ovako to ide, nemoj da bude da nisi znao:
Došao si u inostranstvo, pobegao, spasao se, ej bre, samo nek je glave na ramenima! Srećan si i ne možeš da veruješ da kad na semaforu pritisneš dugme za pešake, zaista i bude zeleno uskoro, u parku klupe i kante za smeće sve u komadu i redovno održavane, a na izletištu u divljini stoji ispravan roštilj spreman za upotrebu! A ulice čiste, ni plastična kesa da proleti kad dune ustoka, stalno idu neki komunalci i briskaju, glade, trljaju i glancaju. Administracija - milina, kancelarije osvetljene, svi nasmejani i predusretljivi, prosto im dođe drago što treba nešto da ti pomognu, a ti ne moraš da ih podmitiš. Gradski prevoz tačan u minut, ako, pak, voziš, signalizacija je perfektna, niko te ne zaustavlja osim ako napraviš prekršaj ili je petak veče pa su zatvorili random ulicu da odrade alko-test. Ti ne veruješ, živiš bajku, štipaš se za obraze, pa i posao si našao, jezik ti dobro ide, konačno te krenulo, batice! Iznajmio si gajbu, frižider je pun limenki piva i škotskih viskija, kupio si komp i instalirao net, uleteo si u polovan auto u ekstra stanju! Kući javljaš da ti se snovi polako ostvaruju, i da ne možeš da veruješ koliko si vremena izgubio u propaloj Srbiji, savetuješ svima da se što pre otisnu u beli svet! Upoznaješ kolege domoroce koji su tako pažljivi, učtivi i kulturni, 'Bečka škola' u praksi. Sa tobom radi devojka koja se preziva na ''ić'' i dok pokušavaš da se predstaviš, ona ti govori da je rođena tu, da ne govori srpski i da veoma žuri na sastanak. Tebi proleti kroz glavu da je sigurno neka naša pokondirena tikva, i ako ti kojim slučajem pođe za rukom da je odvedeš u krevet, trsio bi je 3 sata bez prestanka, čisto iz inata, dok bi sve vreme mislio na brčine Vuka Karadžića i njegovu drvenu štulu, kako bi odložio ejakulaciju.
Onda shvatiš da ti nedostaje neko naš, ko je u sličnoj poziciji, da malo razmenite iskustva i da ti kaže gde ima 'Don kafa' da se kupi, jer ti 'Nes' oduvek pomalo ide na ganglije. I tu upoznaš par likova i nekoliko mladih parova sličnih godina, i oni su se fino snašli, lepo se živi, neki čak nisu bili u zavičaju po 3 godine, niti im pada napamet! Ti ipak misliš da je to malo previše, sva ti je familija tamo, i svi ortaci i bivše ribe, i najbolji burek, i najbolji jogurt, i kevina sarma, i ćaletovo prase pečeno na vinovoj lozi, i sve tako nešto, ali potisneš sve to, jer praviš karijeru i krećeš od nule, imaš perspektivu i može samo da ti bude bolje!
Dok si se okrenuo, prošlo je godinu dana, situirao si se, čak si i kući poslao 300 evrića, veliki su rashodi, ali opet ostane. Petak je, slaviš godišnjicu u dijaspori, sam u svom studiju (čitaj: garsonjera od 17 kvm) uz pesme sa tjuba i čašicu Balantajna, kojeg si kupio još pre 6 meseci, shvatiš da si obišao grad i okolinu uzduž i popreko, da komentari na fejsu aludiraju da smaraš sa slikama i statusima o svom uspehu, i da ti je, iskreno, socijalni život ravan nuli. Ovi ovdašnji su drugi svet, drugačije se zezaju, nemate zajedničke teme, a probao si, nije da nisi, i sad žališ za lovom koju si stucao sa njima u pabu, plaćajući sam sebi piće. Izašao bi malo u klub, u ormanu su iste one stvari koji si doneo, kapiraš da koristiš samo odeću za posao i majice za spavanje. Lista kontakata u mobilnom da se prebrojati na prste i verovatno svi već sprovode svoje planove za vikend u delo, a i ako bi kod nekoga otišao - nisi se najavio. Stučeš celu flašu viskija i otvoriš limenku piva kojoj je davno istekao rok, a na tjubu sad piči Šabanova ''S namerom dođoh u veliki grad'' i pitaš se odakle znaš tu pesmu, ti: roker, erudita, evropejac i intelektualac, a ovamo te steže u grlu da jedva dišeš. Hvataš se za telefon, nije te briga šta košta, keva se javlja i ti spuštaš, jer ne možeš da govoriš od ridanja. Zoveš bivšu ribu sa kojom si proveo 4 godine, ona te najbonje zna i njen buraz ti govori da se ona udala pre 3 meseca i da čeka bebu, i da je već kasno, a on mora da uči. I zoveš najbolje drugove na mobilni, oni te ne čuju, jedan je u kafani, drugi na fudbalu, treći u pozorištu, niko ne može da razgovara sada, a i šta, koji moj, hoćeš, pa tebi je bar dobro, zar ne?
Ne znaš baš kad si zaspao, svetlo je ostalo upaljeno, mamuran si cele subote, lupaš sebi šamare pred ogledalom i kivan si zbog trenutka slabosti. Ipak rešavaš da sutra odeš u našu crkvu, jer Kolo srpskih sestara sprema ručak, a ti si željan nečeg čorbastog. I tamo svi znaju ko si ti, ali se čude otkud tu, pa sam si rekao da si ateista, šta sad? Pališ sveće za zdravlje i za mrtve, miris tamjana te vraća u detinjstvo, prožima te neki čudan osećaj. Posle službe, sediš sam za stolom, simpatične su ti one bakice što spremaju pileću čorbu i mešaju salatu rukama, lepo si ručao i zalio ''Knjaz-Milošem''. U povratku kući pada odluka da ideš na duži odmor u Srbiju, i dok kalkulišeš koliko to može da te košta, shvataš da nećeš to sebi moći da priuštiš, jer si do guše u kreditima, odmora nemaš jer radiš na ugovor, a ni troškovi puta i poklona nisu zanemarljivi.
Odjednom ti puca pred očima da su ti jaja u procepu i da ništa više nije sjajno, ako je ikada i bilo. Od svojih si se otuđio, a da se ovde nisi asimilirao i ne znaš da li bi ostao ili bi se vratio, ništa više ne znaš. I vremenom, materijalno stojiš daleko bolje, a duhovno si skoro bankrotirao, i svaki dalji korak je sve teži i neizvesniji i ne usuđuješ se da išta promeniš, jer može biti samo na gore. Da bar nisi ni dolazio ovamo, ali bi i onda svakako kukao, jer ni kući nikako da krene na bolje. Pa da, ali si kući, svoj među svojima, jok, ajde sad svi da zapalimo preko!
Od tamo te bodre da si pametno uradio što si otišao, dok ti njima govoriš da ne napuštaju zemlju nipošto i ne razumete se, jer je trava uvek zelenija sa one druge strane.
Danas si opet obukao košulju za posao, koristio isti javni prevoz, kupio duži espreso za poneti, stigao na posao i otvorio vesti iz Otadžbine. Odsutno si pogledao prema nebu i prepoznao avio-prevoznika koji vozi u zavičaj. Usresređuješ se na posao.
A zemaljski dani teku...
Najčešći flešbek na detinjstvo. Ubedljivo najviše boli od svih batina koje ćeš dobiti u životu. Ako ih ikada i dobiješ. Ne bole samo obrazi, već i klinački ponos, duša. Jer, znaš da si pogrešio, bio kriv ili nevin, ćaletova teška ruka ti ne gine. Trenutak pred udarac, dilemu da li će najzad popustiti i oprostiti, prekida snažan potisak vazduha velikog dlana prema tvom majušnom licu. Ruka samog Boga. Nastaje jaz. Najkraći jaz ikada. U deliću sekunde kroz glavu ti prolaze najkontradiktornije misli ikada: Zašto sam promašio zicer na fizičkom; Da li sam ugasio svetlo u kupatilu; Da li da kažem za četvorku iz matematike; Da li je Maja iz VI 2 provalila da mi se sviđa; DA LI ĆE DA BOLI?
Hoće, boleće. Boleće kao sam đavo. I ti to znaš najbolje od svih. Boleće prvo obraz, pa jagodice, usne. Uho. I ono boli. Oči se naglo magle... Gotovo su krvave... Bol te polako preuzima...A ti ćutiš. Nemaš snage ni srca da izustiš bilo šta...Pokušavaš da zadržiš suze za sebe, jer si dečak, muškarac, budući vojnik...Ali ne ide...
Osramoćen si. Ponižen. I to pred nekim strancem. I mlađim bratom...Gledaš kevu u predelu brade...Ne možeš u oči nikako...Ćale te je jednostavno u trenutku - Uništio...
Ali hvala Mu, zbog njega si ispao ČOVEK.
'Vatanje samog sebe u ekstremno nerezonskim razmišljanjima.
U'vatim ponekad sebe kako razmišljam o nauljenim, razdrljenim, kosookim berli ligal azijatkinjama sa sve perverznim naočarima za vid preko krupnih očiju, i mislim se, dal' si ti mentalan bemti majku u pičku.
U'vatim samog sebe u nekom tripu da sam Supermen, i u dokona vremena sedenja pred zadrugom naiđe Betmen sa Zaječarcem u ruci i nehotice dobaci "Šta je pičko, tehnološki višak, opala stopa kriminala?!", onda se trgnem i mislim se dal' si ti mentalan bemti majku u pičku.
Najefikasnije pitanje za skidanje sa kičme onih šunjalica po parfimerijama koje te vrebaju iza svakog rafa.
Ne sviđa mi se to što hoćeš da mi kažeš. Ne možes pouzdano da znaš da ja jesam takav kakav tebi izgledam. Zašto bi govorio nešto u šta nisi siguran? To vređa i tebe i mene. A čak i ako tvoj komentar nije samo nagvaždanje, zašto bi ti svoje mišljenje podelio sa mnom? Misliš da sam toliko nesiguran u sebe da mi je potrebno tvoje odobravanje?
Ne volim bezrazložne optimiste kojima je čaša uvek do pola puna. Ukoliko nije puna do vrha, znači da ne ispunjava svoju svrhu, da joj nešto nedostaje, da je falična. A ako i jeste toliko puna da bi sledeća dolivena kap bila baš ona koja ju je prelila, to može da znači samo jedno. Čaša je pogrešne veličine. Teško mi je da poverujem da su baš ova čaša i ova tečnost u njoj suđene jedna drugoj. Sudbina se ne bavi takvim banalnostima. Jedino rešenje je da odmah prospem sve iz čaše - kako da pijem iz nje kad je pogrešna?
Zato nemoj da pokušavaš da mi uputiš kompliment. Jer shvatiću to kao uvredu.
Alkoholičarski pandan staroj narodnoj: „Sto ljudi - sto ćudi“.
