Ekser proizveden u lipoj našoj Hrvatskoj.
-Tebra, jesi probao čavoglave sinoć na partiji, neki ludak iz Splita valjao?
-Dje nisam, sad mi je jasno kako su odjednom zaboravili Jasenovac da je postojao, nisam se mogao sjetiti kako se zovem.
Rečnik / autori
KB
KBO!
na Vukajliji od maj 2010.viđen 15. apr 2023.
173 definicije12 odabranih9.360 poena
gledali ste u prethodnoj epizodi
- Šta se ovo desilo. Zadnje čega se sjećam je blijesak jarko crvene svijetlosti i od tada je sve crno. Sestro, jesi li okej?
- Dobro je, stomak me nešto boli, kao da osjetim neke leptiriće na njemu, baš čudno. Čitala sam sa cimerkom da nam ovakve stvari radi 5G mreža, astralne projekcije i slična sranja.
- U pičku materinu, gdje smo sad, gdje nam je lerdi?
- Stvarno ga nema, a maloprije sam mu plaćala peticu DS. Možda je ono najgore?
- Pao je?!
- Ne debilu, tata ga je se dočepao.
- Auuuu, onda smo najebali. I ja cu u podrum sa tobom sekice draga. Čekaj da upalim google maps, ne mogu nikako da provalim gdje smo... Nema signala, shit. Probaj ti, tebi svakako hvata signal u podrumu dok ti zakljucanoj prolaze dani.
- Baš si duhovit brate. Ček, ček... ovo nije moguće, kaže da smo u Kongu. Brate ovo nas neko zajebava, 100%, sipali su nam neku haludžu u DS, ja ne vidim drugo rješenje.
- Ma da, onaj lerdi osušeni idiot opet sere. Hajdemo prošetati, možda ga i nadjemo, a i prijaće nam šetnja.
- Hajmo, šetnja po vedrom Slaviši mi uvijek prija.
- Sis, ovo nije Balkan, pogledaj zemlju, crvena je i kao pijesak, a ona rijeka tamo nije ni Morava a ni Drina. Mozda... mozda smo stvarno u Kongu.
- Uu jebote, ja sam čitala da je Fredi iz Kvina nastupao na riječnom kruzeru koji plovi Kongom. Taman kad je zapjevao onu našu Kongom plovi jedna mala barka pozli mu i odvedu ga doktoru. Legenda kaze da su mu tad ispumpali pola litra sperme iz stomaka.
- Marš u podrum nazad, gdje si naučila tako da mračiš?
- To nam je tata pričao pred spavanje, zar se ne sjećaš?!
- Uuu, da. Nastavimo prema onom velikom drvetu, tamo mozemo potražiti zaklon ako nas šta napadne. Ako ne možeš hodati sestro, hajde krkače na ledja.
- Awwww, je l’ se to opet igramo Bugara s ledja? Znas da mi je to omiljena igra.
- Tiše, čuješ li? Nešto se približava...
- Plašim se bato.
-I ja sekice. Drvo je blizu kreni trčati. Ja ću ostati da im odvučem pažnju... Brzoooo... Aaaaa Hijene aaaaaa. Hajde još malo, skači na to drvo. Uhh za dlaku. Jesi okej sekice?
- Jesam brate, samo me brine kako ćemo sići sa ovog drveta i ostati živi.
- Hajde šta kukaš, posle podruma ovo je hotel sa milion zvezdica. Šš, čuješ li hijene kako trče i cvile, možda su ljudi... baciću pogled brzo. Jesu, ljudi su sestrice, spašeni smo. Mašu nam. Pogledaj.
Bela sestra i beli brat, Slavišina deca. Sidjite dolje. Vaš Slaviša naš prijatelj. Mi vama pomogli.
-Ajmo brate, hvala tati pa smo na sigurnom.
Lutajući kroz do sada nevidjena prostranstva afričkog kontinenta brat i sestra su se konačno osjećali sigurni nakon dužeg vremenskog perioda. Kako su se peli prema sjeveru Konga i kako ie zemlja sve više oskudjevala biljkama tako je i njihova nada polako odumirala. Bili su svjesni da je sve ovo zamka.
Slavišina djeca... morate se razvedriti. Vi sa vama putem 5G mreza doveli jednog zlog duha. On svrsava na stomak mojoj mami. Ja ljut, puno ljut. Tvoja sestra mamac, ti piješ čaj. Hajde, razlaz
- Nisam se ni okrenuo seka mi je nestala, a meni je crnkinja bujnih usana služila čaj dok mi je mazila srednju nogu pored vatre. U jednom trenutku vidjeh beživotno tijelo moje sestre i lokvu sperme na stomaku. Aaaaa kako se usudjujete crne pičketine.
Polako sinu Slavišin, miran biti reče glas crnog poglavice. Tvoja sestra tri dana svrš na stomak, zli duh uhvaćen, svi srećni
- Prošao je i drugi, i treći dan. Sekino tjelo djelovalo je sve više i više iscrpljeno. Poglavica mi reče da se ovo dešava jednom u 500 godina. Ako je zli duh prodavao droge istjerivanje traje 4 noći.
Tako i bi, pade mrak, svi ćute, na sekin stomak krenuše padati kapi bludnog sjemena. Svi skočiše i uhvatiše čovijeka bez lica.
zli duše pokaži svoje lice
- Ču se veliki krik, i seka se probudi od njega.
- Daj brate, opet si mi svršio na stomak, pa gadjaj sise ili facu, koliko sam ti puta rekla.
- Duga priča sis, pričam ti posle.
- Žustrim korakom išli smo za duhom do kuće na kraj sela, tamo nas je dočekala strašna slika. Zli duh je bio naš lerdi. Skočih da ga ubijem. Aaaaa pičko banjalučka, ti ćeš skrnaviti moju sestru. Crnina mi pade na oci. Sledeće čega se sjećam da su me okretali na ražnju. Ubio sam lerdija. To je bila kazna za ubistvo u Kongu.
Lerdi je bio mrtav, ja na izdisaju. Zadnje čega se sjećam je da pobinjeničke vojske siluju moju sestru, a posle biju. Mislio sam da je kraj, već sam čitao Oče naš kad se pojavio tata, nikada srećniji bio nisam.
Slaviša veliki, vi dobar čovijek reče vodja pobunjenika, birajte, hoćete sina reš ili srednje pečenog, a ćerka silovana ili prebijena?
- Pustite govno da izgori, a nju silujte i ubijte.
Slaviša se pohotno smijao sebi u facu, njegov plan je izvrsen, dvoje djece izroda narkomana i osoba koja ih je trovala i uzimala njegove pare su mrtvi. Te noći su dijamanti bili krvave boje, jako su mi se dopadali
Nastavice se
Epitet koji se pripisuje najčešće osobi koja ne podrzava nase tendencije, ili ne zeli da nas isprati u nekoj radnji.
-Hoćeš da se kresnemo?
-Ne mogu, sestra sam ti.
-Pičko.
Imaginarna sila koja drži sve konce u rukama. Siva eminencija odgovorna za sva dešavanja u državi. Nema ime i prezime, nema lik. Ne pojavljuje se, ne govori, ali su joj djela očigledna. Svi znamo da postoji, sve nas je oštetila barem jednom, ali ako nas upitate da uperimo prstom u nju, nećemo moći to učiniti.
Veza završava školu. Veza zapošljava. Veza ubacuje picopevca preko reda kod doktora. Veza mijenja dotrajale bubrege i cijepa kazne za saobraćajne prekršaje. Veza drži u kućnom pritvoru one koji su za zatvora. Dotična te na listi za dobijanje stana šukne ispod crte. Ne pogađaju je tužne sudbine oštećenih. Beskrupulozno gura svoje pulene naprijed. Upitate li nekog od njih za vezu, odmahnuće glavom i napraviti se lud. Možda čak ni on ne zna ko je veza u stvari. Možda je tetak iz centralnog komiteta samo maska za nešto veće, nehumanije i mističnije. Nešto što seže daleko iznad percepcije prvog ispod crte za dobijanje stana.
-Ajde Mile da konkurišemo za taj stan jebogati. Samo što ti djeca na ormaru ne spavaj u ovom ćumezu.
-Ma nemamo mi šta tu da tražimo. To se dobija preko veze.
Ono što nam stoji između danas i sutra.
Ono što vam se dogodi kada, dok se skuterom provlačite između automobila na semaforu, vozač automobila ispred iznenada otvori vrata jer nema klimu.
- Kume, gde si se tako unakazio?
- Celivao sam tapacirung.
- Šta, bre?
- Ma, poljubio sam vrata jugića sa unutrašnje strane.
Šantićeva pesma napisana krajem XIX veka, aktuelna do današnjih dana. Decenijama, jedini argument države da spreči odliv stanovništva iz matice. Kad malo razmisliš, očigledno da nije bilo dobro pod Turcima, ni u Kraljevini, ni u komunizmu, ni u socijalizmu, a ni sada, u ''demokratiji'' nije ništa bolje. Kad svi ekonomski i politički instrumenti zakažu, vlast 'vata na sentimentalnost i na ''Nema raja bez rodnoga kraja''. Ali, ta knjiga je davno pročitana...
:na šalteru za izdavanje pasoša:
- A što će tebi, sinko, novi pasoš?
- Traže u Južnoj Africi radnike na građevini, viza se dobija lagano, pa rekoh...
- Ajde, bre, dečko, pa ti misliš da je tamo mek sira? Vidim, nostrifikovao si diplomu ETF-a, a ovamo bi da mešaš malter čamugama?
- Pa jeste, ali dreždim na birou već 3 godine, niko me ne zove ni za posao elektro-montera, a ja, evo, već gazim tridesetu, živim sa roditeljima, baba mi daje za cigare...
- Pa dobro, valjda imaš neku vezu u opštini ili ministarstvu, bogamu?
- Eto, nemam. A i muka mi je od stručnjaka preko veze i političke pripadnosti. Idem negde gde će se ceniti znanje i rad.
- Vidim, učen si čovek. Ti, naravno, znaš onu: ''Sunce tuđeg neba, neće vas grijat ko što ovo grije, grki su tamo zalogaji hljeba...''
- Drži, bre, ove slike i uplatnice i ne jedi govna, matori.
Mi fa sol sol, mi fa sol sol, mi fa sol.....
Nema težeg od muzičkog leba. Ustvari ima, rudarski, i klesarski, i varilački, i bravarski, i tokarski,....pa dobro, strogo gledano i prosvetarski, i penzionerski, i konobarski, i ratarski, kopiprintmenadžerski i jebiga. Uglavnom, jebeno je!
Međutim, šta da vam kažem samo će vam se kazati.
Nastavnik: Ajde dođi da igramo PES!
Bravar: Je l' imaš 70 dinara?
Nastvanik: Imam!
Bravar: Poneću ja još 130 pa da kupimo neko pivo!
-----------------------------------------------------------
Klesar: Ajd dođi na PES?
Muzikant: Je l' imaš 270 dinara?
Klesar: Kupiću ja pivo.
Muzikant: I meni 70 dinara za bus.
Klesar: Nemam brate!
Muzikant: Digni kredit boli me kurac!
U davna vremena dok je Perun skid'o junf Vesni istovremeno se podsmejavajući Odinu koji je bajdevej bio homoseksualac pošto je redovno drk'o na gluteus Amon Raa, isto furundžije iz područja donjeg toka Plavog Nila, na dnu neba, to jest zemlji, vodila se epska bitka za prevlast nad tim ko ima veći kurac. I tako je sve počelo...
S jedne strane je bila zla sila tame koju je predvodio Kapetan Amerika, a u ekipi su mu bili Hulk, Ajron Men, Robokap, Supermen, Betmen, Spajdermen, Himen, Helboj, Panišer, Dardevil i Nindža kornjače.
Na strani svetlosne pravde ujedinjenja srbskih zemalja stajali su sve junak do junaka Marko Kraljević, Sveti Savo, Petar Petrović Njegoš, Miloš Obilić, Gavrilo Princip, Car Lazar, Duh Stevana Nemanje, Vaslije Ostroški, Radmoir Putnik Prajm, Ratko Mladić, Novak Đoković, Rade Lacković i Boro Drljača.
Poredalo se 12 osovina zla, 12 demona, da napadnu svetu srbsku zemlju Kosovo.
S naše strane stalo 12 junaka neustaršivih nad kojima je lebdio Duh Stevana Nemanje.
Kapetan Amerika - Sravnimo ove Srbe sa zemljom, oću da idem da slavim dan nezavisnosti jebem ti krušnu mrvu đe me poslaše!
Ajron Men - Palim senzore! Krećem sam!
Betmen - Neeeeeee....
Himen - Ajronmeneeeeeeeee....
Supermen - Kakav individualac!
Hulk pojeo nindža kornjače i oće da odgrize helboju nogu dok ga Panišer, Dardevil i Spajdermen sprečavaju. Robokap zaboravio akmulator u Detoritu i našo nekog stojadina i izvadio polovan blek hors od 72 ampera i pokušava nekako da uturi u bulju.
Ovi naši
Petar Petrović Njegoš - Viđu što ide neki limeni ološ od tice!
Sveti Savo - Marko reaguj!
Miloš Obilić - Ma ja ću ga sabljom po trbuu!
Gavrilo Princip :već puca svetleće metke, a ajron men pravi karafeke u vazduhu i izbegava:
Radomir Putnik Prajm - Ne pucaj Gavrilo jebem ti ženo majku!
:Novak pripremio reket:
: Ratko Mladić uključio helt što je ukro od majki Srebernice:
:Rade Lacković i Boro Drljača počeše da puštaju zvukove takve frekvencije da Ajron Menu pregori napajanje za letenje:
Vasilije Ostroški - Sad ga Markane!
:Marko Kraljević manu jednom topuzom: - Rsaaaaaaaaaaaa!!!!
Ajronmen se odbi Đokoviću na slajs i on ga posla ravno pred Kapetana Ameriku!
Car Lazar aplaudira!
Njiovi
Betmen - Esam reko da ne ideš!
Ajron Men -Ovo nie dobro prošlo!
Kapetan Amerika - Stoko jedna neotesana! Kuj reko dideš? Hulk povraćaj kornjače, napadamo!
Spajdermen -Ja sam spreman!
Dardevil - I ja sam!
Panišer - Ko vas jebe!
Helboj - Ajmo da sravnimo tu stoku!
Robokap pogrešno prespojio crnu na crvenu i pregorio!
Himen - Ja imam moćććć!!!!
Jurišom krenuše!
Naši!
Radomir putnik Prajm- U liniju! Polako! Polako! Polako! Sadddddd!
Sveti Savo dignu žezlo prve srpske patrijaršije! Nastade opšti metež! Panišer udari na Miloša Obilića! Ovaj mu zadade smrtni udarac! Helboj odbi ruku Njegošu. Radmir Putnik Prajm Uvati betmena za gumeni kožušak i otrese ga o zemlju! Spajdermen umota Rada Lackovića u svoju mrežu al' ga Boro Drljača ošinu sikirom! Vaslije Ostorški ide kroz masu i hiluje naše. Kapetan Amerika kad je vido žezlo Svetog Save upade na bulju i poče da se povlači! Supermen sa strane već puši kurac Marku Kraljeviću dok ga ovaj udara topuzom od kriptonita! Himen ubi Cara Lazara dok ovaj ne skide maicu i pokaza mu tetovažu Svetog Agatona i Himen se prepade i vrati se u obični oblik! Dardevil obori Novaka Đokovića karate potezom al' ga Gavrilo Princip ubi iz zasede dok ovaj nije gled'o. Tamo sa strane Radomir Putnik Prajm već uzo i siluje Ajronmena šlep štanglom. Nindža kornjače upoznaše pravu dobrotu i odoše da se zamonaše u manastir Visoki Dečani. Hulk ide kroz kamaru i razgrće inaaše i svoje, ote žezlo Svetom Savi, ali ga neka nevidljiva sila povuče gore - bijo je to Duh Svetog Nemanje! Dušmani se prepadoše i pobegoše i njiove tuđinnske zemlje vičući "Idemo po Gandalfa". Već pođe da pada noć! Naši junaci se sabraše! Kosovka devojka priši ruku Njegošu! Rade i Boro zapevaše! Zaori se Kosovom poljem!
I onda pipaju leba u maksiju.
4 ujutro, mrkli mrak, dva automobila jezde prema Makarskoj kroz noć.Mnogim se čini da je jedan prokuvao koliko se dimi ali ne, jedan je za pušače i jedan za nepušače,jebi ti to, EU je EU. Zora rudi, sunce se rađa k’o da ga Jovan Perišić izvlači iza gore. Već u 6 smo pogriješili skretanje pa smo morali dužim putem.Nema veze, bar je zajebancija dobra a imamo pive, možemo do Njemačke izdržati.
Došli smo na granicu, ličnim kartama uskoro ističe rok, i ,nekada čupavi i mršavi rokeri na slikama, sada su debeli i proćelavi bećari, ponosni pitomci obližnje brente, jebi ga , povukla rodna gruda. Poslije nekoliko minuta provjeravanja ljubazni carinik nas je pustio u „Lijepu nji’ovu“.
Niko od nas nije bio na moru od rata, a i tada smo bili brabonjci pa se i ne sjecamo. Kad se ukaza plavetnilo, svetu ti nedlju, niko ne progovara. Kako se spustamo obali cuje se šapat „more, more“.Što smo bliže obali šapat polako postaje uzvik. Onda smo utrčali u vodu počeli smo da se dernjamo k’o konji i oduševljeno udaramo po površini vode „MOREEEE, MOREEEEEEE“. Sreća, rano je, oko pola 9, pa nema još nikoga. Sjeli smo da popijemo po koju, jedan nam je potrošio kremu za sunce, navik’o se kiseliom varenikom mazati. Gledamo ima li treba, al’ nista. Otišli smo i u vodu da se peremo, takmičili se ko će prvi doplivati do plute...Nije niko, kosidba je davno prošla, snaga izdade, tad sam se i uvjerio da je voda slana. Ipak iz trećeg puta došli smo do plute. Toliko smo se odmarali da je spasilac pomislio da hoćemo da krademo kanap da kolijenčimo konje po našim urvinama i otjero nas. Dopizdilo, vrućina, piva se lagano mlači, ali počinju lagano i trebe pristizati i plaža više ne liči na gerontološki centar. Kad od neka doba, jedna treba izbaci sisu i uđe u more da se pokvasi . A mi, k’o u pozorištu poredali se u plićak, oči ko fildžani, ne pretvaramo, toliko smo zagorili da voda dostiže tačku ključanja. Dobra treba, nema šta, zašiljila sisu k’o prvačić olovku, ma pokid’o bi je k’o kosibaša snajku. Skontali smo da oko nas niko ne priča srpski, pa smo slobodno bacali komentare, ma milina. Nakon nekog vremena sve je bilo preplavljeno sisama, morao sam u vodu da se rashladim, a i nije pješčana plaža da kitom izvrtim rošu pa da ga metnem đe bilo. . Iako smo bili najmanja etnička grupa, stavili smo do znanja da smo najglasniji, pa u radijusu od 30 metara nikog nije bilo.
Iznajmili smo i pedalinu. Ne znam kolika joj je nosivost ali nas osam se uspjelo popeti, žive vage tona.Nagone talasi u plićak, ma okret’o- ne okret’o isto ti je. Sunce ti jebem, odjednom, začu se tup udarac. Ja se osudio. Nesta čojek pod lađom. Izlazi, drži se za glavu, čanta nešto na stranjskom.“I mi tebi, pička ti materina, šta roniš po plićaku, k’o da ćeš Titanik naći na dubini od meter.“ Navintašmo nekako na pučinu.Kad smo odmalki, tiho propjeva kištra pive iz nas, „Morem ploviiiii“... Od silnog pedalanja smo pocrkali od gladi, izvadimo novaku, prostremo na plaži, nek’ vide ovi Česi, Poljaci i ostali evropejci kako majka sina oprema na plažu, sve je bilo ukusnije nego inace ,samo što se sir vratio u tečno stanje.
Ojela mi se guza ko malom Zoranu u kultnom filmu „Tito i ja“, valjda od soli, tek, došlo mi da plačem, a i nisam imao mlijeka da ublažim bol. Podapro sam guzu nekako, al došo vakat da se ide kućiPut je bio dosadan, iscrpljeni, umorni, od sna nas je odvajao samo novi cd JP-ja i to što svjetlimo u mraku koliko smo izgorili na suncu. Odjednom treska, lupanje, drž- ne daj, osjetismo da smo sišli sa piste na makadam. Osmijeh ozari facu bradatu i mrsku , ugledasmo natpis „Dobrodošli u Republiku Srpsku“.Lijepo je tamo, samo da nije naka žega, i onolika vodurina me plaši. Eto bili smo na moru. Čitav dan. Al što’no naš narod kaže:“Svuda prođi, ali kući dođi“.
Tradicionalno jelo na izdisaju kao žrtva pop kulture.
Rođena sestra od ljeuše. Smrtni neprijatelj pice, dosta nepopularnija. Pica predstavlja sve ono protiv čega se kljukuša bori. Ali jebi ga tako je to, ona nesrećnica kad zamiriši , ljudima pomuti pamet pa ne znaju šta je zdravije za njih. A šta ima zdravije od bijelog luka? Ništa. Ali jebeš ga, ona nesrećnica em miriši, pa još kad je sočna, i kad se razvlači onako bezobrazno, teško je odoliti nekom neprosvjećenom insanu, svaki bi da malo gricne i lizne. Da približim onima, što ih ne volim očima vidjeti, a što se vabe urabanima : Pica je mejnstrim, a kljukuša andergraund, hardkor. Ili što bi rekao Kočić: Kljukuša je Jablan, a pica Rudonja, podgojeni bak stranog okupatora, koji kidiše na sve što je naše.
Ali ipak, ima ima nas koji gledamo svojim očima, koji znamo šta kljukuša predstavlja, koliko tradicije i koliko istorije ima, koliku je muku sagledala. Da nije prošla kroz sva teška vremena ovog naroda ne bi bila onako ljuta, a opet slatka u isto vrijeme. Vratimo prave vrijednosti na naše trpeze.
Kad sam bio mali, znao sam svoj pravac. Dok su svi voljeli slatko ja sam samo kljukušu tukao.
Mili Bože, čini mi se da sam mogao kljukušu jesti i spavajući. Sjećam se, kad se igramo lopte na livadi, zakuva se žestoko, a mene baba vabi sa brijega:
-OOOOO STEVANE, AJDE JEDI!
-NEĆU VIDIŠ DA IGRAM LOPTE!
-AJDE NAPRAVILA SAM TI ONO ŠTO NAJVIŠE VOLIŠ!
-JEL KLJUKUŠA?
-JEEEESTEEEEEEUU!
I tog trenutka zemaljska kugla prestaje da se okreće. Ama, mogao sam sa Zvijezdom igrati finale Lige šampiona , napustio bih samo za parče kljukuše.
A to baba kad napravi, zemlja gori. Dok ona pravi prevrtu od crnoga brašna, meni dadne čanak i sjeckalicu, i prikuči gredicu luka da usitnim, da budu oni komadići sitni kao Srpski pokret obnove. I dok ja to spremim, prevrta bude gotova, baba poulji luk. Stavi tepsiju u ćošak sudopera, odmakne se na kraj sobe, da mi čanak da pridržim, dok ona podveže maramu i istegne ruku, pa kad odatle pljusne onu kljukušu, mene odmah znoj oblije. I jedi, i jedi, i jedi... Onaj bijeli luk spusti pritisak i samo mi primaknu krevet i ja se oborim direkt sa stolice.
Jedne prilike zaglavio na Paprikovcu. Prekro se.
Veli doktor: Šta je reći?
Kaže did: Jebi mu sunce doktore, prekro se kljukuše , dulum je pojeo. Samo oči počeše pod rotacijom raditi. Vodi ga na odvikavanje, on je narkoman. A ja mali bucko bio, zajapurio se ...
Mene tamo u neku sobu, sestre me privatile za ruke naguzilo preko stola. A kad doktor izvadi špricu, svetu ti nedlju, pa ono bi konja ubilo ko zeca. Kaže ona sestra meni:
-Ne boj se ništa, kako se nindža kornjače ne boje...
- Ma kakve nindža kornjače, kakvi kurci, vidi igle kolika je ima da je išćera na drugu stranu, OJOJJ MENI...
- Pa sine mili, ko ti je superheroj?
-Superheroj Spasoja, nekidan prevrno prikolicu đubra ...
-Onda budi Spasoja.
Utom, i doktor povika:
-Može li.
-UDRI DOKTORE JA SAM SPASOJA ČEDINOV, NE MOREŠ MI NIŠTA!
Kad sam došao sebi čuo sam doktora kako didu govori da je ovo težak slučaj, da mi je od bijlog luka malo mozak izgorio, nece se puno odraziti na psihu, malo samo zglajzo ali nisam agresivan. Da mi daju pice da jedem, da ne mislim na kljukušu. Nije lako, ali da ću se odviknuti uz podršku porodice.
Nikad mi pica neće kljukušu zamjenuti.