Prijava
   

Biranje nadimka

Jedna od naizgled žešćjih stvari kada se doseliš u nov kraj.

Učiteljica: -Deco, ovo je vaš novi drug, Nenad Antić. Nešo, da li imaš neki nadimak ili da te svi zovemo Neša?
Klempa: -Pa znate kako, učiteljice? U principu su me zvali: Prenadrkani Zmaj CR69, ali vi možete i samo Zmaj69.
Učiteljica: -Mnogo je to dugo, zvaćemo te Klempa, jer si klempav.

   

Lirska duša

Jebeno emotivna osoba. Sa sobom nosi tragove krvavih đonova kao produkt života koji je ostavio iza sebe, iliti „Život ga je gazio“. U kafani je tužni boem, u krevetu romantični emotivac, za žene je Hose Alvaro de Enrike Rodrigez - za prijatelje Migel, a na poslu pevač vedrih nota.

Izražava se lirski, što i najviše doprinosi njegovoj ličnosti. On ne drka, on jednostavno trpi i čeka ljubav svog života. Kad je nađe, ne jebe je, već vodi ljubav sa njom. Jebote, on je tako gej.

- Ah, ljubavi moja neprežaljena.. Tako te volim!
- Mige..
- Ne, ne govori... Ostavi ovu noć da priča umesto nas...
- Ali Mig..
- Samo tiho, tiho, najtiše.. I sve će proći... Ljubavi, zbog mene ne plači!
- KAKO DA NE PLAČEM!? VADI KURAC IZ MOG DUPETA KONJU JEDAN!!!!

   

Mladost

Pička.

Dala sam ti mladost, a ti ode s drugim. Pederu.

   

Arkada

U puknutoj formi,nedosanjan san mnogih dečaka,kasnije momaka i još kasnije muškaraca u zrelom dobu.

-Igraš fudbal na terenčetu u kraju, 7-7 a igra se do 10, sredina jul meseca,5 popodne.
Pored terena,dobrih 30 ljudi iz kraja i čak 3 ribe.
U jednom trenutku skačeš u duel,odnosiš loptu,puca kontra ali ti ostaješ u mestu jer čorba kulja niz jednu polovinu lica. Svi te gledaju sa onim strahopoštovanjem karakterističnim za zajebane povrede,ribe vlaže a kako i ne bi kada izgledaš kao jebeni Rambo koji je upravo objavio da je prekjuče prešao u pravoslavlje i kao rite of passage otišao u Bujanovac i skalpirao 14 Šiptara.
Krećeš ka autu sa ozbiljno-kežualnom facom i ležerno dobaciš masi : *Arkada*.

   

Kurčev putić

Trnovit put od dlaka koji vodi od pupka do kurca. Može biti sređen, proevropski put ili naš, domaći, ruralni tj zapušten.

-Brate, što ne briješ te dlakurine ispod pupka, vidi kakav si.
-To mi je kurčev putić, treba mi...
-Što, riba ti se loži na dlakave japance?
-Ne brate, slepa je, lakše je ovako.

   

Uštaviti se

Usmrdeti se usled predugog izbegavanja kontakta sa vodom i sapunom, udžibriti se. Smradina koju emituju uštavljena tela ladnjaka staje uz rame vonju koji se širi sa najgorih gradskih deponija i seoskih bunjišta.

- Ah, hrabri viteže, da se nisi pojavio ovaj opaki zmaj bi me pojeo, hvala ti do neba!
- Ne zahvaljuj mi se, prelepa device, jedan vitez ne može da dozvoli da kojekakvi zmajevi tamane nevine princeze. Nema tog zmaja koji može da se suprotstavi mom triput prekovanom maču. Dozvoli mi da ti pomognem da ustaneš.
- Oh, junačino moja... PU! Šta to smrdi, jebote???!!! Kanda sam privremeno oslepela za trenutak.
- Pa znaš kako, princezice, dugo sam jahao, nisam se kupao, pa mi se čarape malkice čuju, a bogami i gaće.
- Čuju??? One vrište kol'ko su uštavljene, jebote. To tako štipa za oči da nije humano.
- Ma jebi se, bre, trebao sam da pustim onog zmaja da te pojede.
- Bolje i to, bar ne bih osetila ovaj smrad. Begaj od mene, tvorino, nabij si taj triput prekovani mač u bulju i jaši što dalje!!! I nisam devica, čisto da znaš!

   

Najveća laž mog detinjstva

Stani mali na gol, menjaćemo se.

   

Ako nije problem

Jebem ti mater!

Gospodine, možete li da pomjerite ovog psa, izujedaće nekog. Ako nije problem.

   

Medveđa usluga

Kad ti međed učini uslugu.

- Međede, dodaj daljinski!
(međed dodaje daljinski)

   

Ivan Bauer

Svaka majka bi ga poželela za zeta, a kako to uvek i biva - malo koja normalna devojka za muža. Čovek čiji smisao za humor izaziva stid na tudj račun čak i kod nesrećnika koji dodju na kviz ne bi li uzeli sigurnu hiljadarku da plate dug za vodu. U svakom slučaju, neživa pojava, nešto izmedju Vobana i Ivana Ljube.

"Znači, Miodraže, Vaša specijalnost su sovjetski avioni II svetskog rata. Pa, hajde onda da poletimo, što bi se reklo, hehehe. Prvo pitanje glasi..."

   

španska serija

Kratak siže: u početku Gabrijela živi u štali, nema jednu nogu, gluva je, slepa, nepismena i siromašna. Nema za hranu pa mora da jede šljunak.
Posle 100 epizoda Gabrijela i vidi i čuje. U 120-toj epizodi izraste joj noga. U 150-toj epizodi postaje direktor banke.
U 250-toj epizodi dobija napad slepog creva, svi muskarci u seriji plaču. U 300-toj epizodi saznaje da ima oca, brata, majku, očuha, jetvru i svekrvu, i da su svi oni veoma bogati te je samim tim i ona bogata naslednica. Svi muskarci u seriji plaču. U 312-toj epizodi saznaje da joj je otac sam sebi brat blizanac a da joj je majka umrla čim se rodila. Svi plaču, naročito se u tome ističu muški likovi.
Dve epizode kasnije banka koju vodi bankrotira, svi je mrze, ona plače, svi u seriji plaču. Plače i režiser i scenarista i koscenarista.
Ta epopeja traje cirka 20 epizoda.
U 340 epizodi vraća se do štale u kojoj se rodila i tamo joj gatara kaže da ce imati sreće u životu. Plače Gabrijela, plače gatara, plaču svi muskarci u seriji, plače moja baba koja prati tu seriju, plačem i ja jer je Gabrijelu konačno krenulo.
Na kraju, posle 500 epizoda proročanstvo se ispuni, moja baba počinje da prati drugu špansku seriju u kojoj, na početku, Lusinda živi u štali, nema jednu nogu, gluva je i slepa...

   

Amfibija

Isus Hristos.

I po kopnu i po vodi, Isus svetom hodi.

   

Semafor sa pokazivačem vremena

Semafor koji pokazuje koliko bi još morao da čekaš na zeleno da nisi prešao na crveno.

   

Kolega iz socijalnih rokova

Kolega koga vidjaš samo u ispitnim rokovima, jer obojca niste baš najredovniji na predavanjima, ili je stariji/mladji od tebe pa je već odradio vežbe na kojima bi ste mogli da se sretnete.

Po Bog zna koji put izlazite isti predmet, opet nespremni, nadajući se da će uleteti zadatak koji znate. Ti znaš jedan tip zadatka, a on neki drugi. Zajedno i vredite za neku šesticu.

Prekaljen u mnogim bitkama, rutinski odradjuje još jedan ispit, dok gomila klinčurije ushiceno skakuce okolo i maše sa skriptama.

Ne znaš kako se on zove...niti on zna kako se ti zoveš. Imena su nebitna...nema potrebe za upoznavanjem kad se obojca već odlično poznajete. Obojcu vas muče iste muke. Nema potrebe za pričama tipa "koliko vam je ispita ostalo" i "šta bi moglo da dodje u ovom roku". Jedan pogled i sve vam je jasno.

-Poštovanje kolega!
-Ništa manje kolega, ništa manje...

   

Internet

Skup informacija koji se prostire izmedju dva oglasa za povećanje penisa.

   

Znaš li ti ko sam ja?!

Pitanje koje neretko postavlja glavni baja, umišljeni šmeker, šaban, zeldi... kada ga neko "ne prepozna" na ulici, ili ako ga ne daj bože ne ispoštuje.

-Znate li vi ko sam ja?!!!
-Znamo bre Pero, živiš tu u dvorištu iza ceo život, pomeri se malo, vidiš da igramo basket!

   

Sad ćeš misliti da sam neka laka

Ono što će povučena cava izgovoriti nakon neobaveznog trošenja sa likom kojeg je upoznala iste večeri, nesigurna u ispravnost svoje ishitrene odluke da digne noge i nasladi se tvrdim parčetom servirane kurčevine.

Štit kojim se ograđuje od potencijalnih ružnih epiteta koje bi sutradan poznanik iz kreveta mogao pripisivati uz njeno ime. Izraz samoodbrane koji prekida post-spavačku tišinu, propraćenu dubokim uzdisajima obostranog zadovoljstva, ne shvatajući da je mudonji kao i njoj bio samo cilj da spere nakupljenu paučinu sa genitalija, te da mu se jebe radilo se o prikrivenoj monahinji ili seoskoj pasuljarki koju je jahala horda pubertetlija i matorih neženja iz kraja.

- Možda smo malo požurili sa ovim, sad ćeš misliti da sam neka laka... Trebalo je da se malo bolje upoznamo, ne znamo ništa jedno o drugom sem imena.
- Neću naravno, nisam ja takav.
- Znam da hoćeš, svi ste isti.
- Slušaj, Sanja...
- Sonja!

   

Ribe koje čitaju Murakamija u tramvaju

Murakami je opcionalan, može biti i neki drugo precenjeno smeće.

Poenta su te ribe. One čitaju u tramvaju, i to Murakamija. One nisu kao ostala needukovana marva koja jebe majku kontrolorima i čita Kurir. One tiho pričaju, uvek lepo mirišu i ne grbe se dok sede. Ne prde i ne pišaju kao druga ljudska bića, toksine izbacuju kroz kožu jer je to više romantično. Ne prave nagle pokrete, ne nose cegere sa paradajzom i kese iz maksija i višnjice. Ne osećaju smrad baba koje sede do njih u busu. Pišu dnevnik i maštaju da ih plodi asistent Srednjovekovne književnosti. Gledaju kroz prozor kad pada sneg sa snuždenom "ko je ubio sve male kuce" facom. Uživaju u nekim dalekim predelima okružene aurom pačulija i veltšmerca. Voliš ih iako ih ne znaš, a želiš da ih znaš. Želiš da znaš o čemu čitaju, o kome sanjaju, o čemu ta krhka bića misle dok čekaju tramvaj dvojku.

"Jebote, iskenjaću govno težine novorođenčeta kada stignem kući"

   

Fudbalski komentatori

"Profesionalci" koji se definitivno klade na utakmice, inače ne znam kako da protumačim onoliko uzbuđenje pri prenosu istih.

(utakmica poljske lige, Ruch Chorzow - Zaglebie)
Komentator: "IIIIIIIIi, Ruch napada, Bozena do Bronizslawa, Bronizslav prodire po levom boku, centrira iiiiiiiiiiiii.... Franciszeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeek!!! Goooooooooooooooooooooooooooooooooooooollllll!!! Gooooooool! Kakvo majtorstvooooooo!
(pauza dok se grli i ljubi dok mu osoblje studija čestita na dobitku)
Kakva utakmicaaaaa!"

   

Protestna nota

Pojačavanje zvučnika na maksimum kao odgovor na komšijsko gledanje “Talenata” “Operacija” i ostalih “Glasova” sa televizorima otpanjenim do daske.

- Suuutraaa siii uuvelaaaa ruuuuužaaa…
- Dušo, gde sam stavio onaj Hitlerov govor?
- Jao Branko nemoj molim te..
- Šta nemoj. Aha, evo ga.
- Ziken Klok Ajnc Cu Firen Unzere Jugend….

?
0
0
definicija