Ne znači ništa mesec dana pred ispit, a dan pred ispit znači kao mesec dana.
Rečnik / autori
IC
Iceland
na Vukajliji od jul 2010.viđen 28. apr 2012.
9 definicija0 odabranih288 poena
Pre jedno 5-6 godina, kada je tehnologija pojeftinila i postala dostupna širokim narodnim masama i time im, kao što uvek biva, pružila mogućnost da ispolje svog unutražnjeg jašara na jedan potpuno novi način, na ulice Beograda, zamazane šlajmom iz koječijih usta, po prvi put je zakoračio predstavnik nove i dotad nepoznate vrste - slušač muzike na mobu bez sluški, čovek koji širokogrudo deli svoju muziku sa svojim voljenim sugrađanima, odbacujući koncept slušalica kao isuviše sebičan. Bez obzira gde se nalazio, na ulici, u prevozu, u školi, u kraju, kod kuće, na njegovom satu je uvek vreme za puštanje zike na mobilnom. Površni posmatrač bi zaključio da on toliko voli muziku da jednostavno nije u stanju da iskontroliše svoju želju za puštanjem i slušanjem iste bez obzira na to što od didžej opreme ima samo telefon, ali površni posmatrač bi pogrešio, kao što uvek greši jer je površan, a pravo stanje stvari se nikada ne može sagledati tek tako, površina se uvek mora zagrebati da bi se došlo do srži problematike, inače se ne izvučeš.
Slušač muzike na mobu bez sluški ne voli muziku. Ne da ne voli muziku, on zapravo ne voli ništa, on ne oseća strast ni prema čemu, životu pristupa krajnje površno, nikada ne oseća duševnu glad i želju za nečim novim, nikada ne oseća ništa sem jebenog životinjskog nagona ka jelu, piću, spavanju, kenjanju, pišanju, jebanju i slušanju lakih nota u pozadini, lakih nota koje predstavljaju tako prikladan saundtrek njegovom plitkom, protraćenom životu čije bede nikada neće biti ni svestan, jer nikada ga ništa neće nagnati na neko iole ozbiljnije razmišljanje. On će uvek biti zadovoljan sobom, tako sit nahranjen mrvicama, ispunjen neispunjenošću, bez ikakve naznake onog proganjajućeg osećanja da je nešto propušteno, da nešto tu ne štima. To je čovek koji na matursku ekskurziju u inostranstvo kreće ne da bi video čega sve ima tamo i šta će sve proći usput, nego da bi se sa srpskom zastavom slikao ispred Koloseuma. To je čovek koji kad uzme da drka kurac, on ne da ne pusti normalan pornić, makar preskočio uvod i predigru i, ne ubacivši se u celu tu priču, odgledao poslednjih pet minuta tokom kojih izblajhana pornićara uz široki, lažni kez prima par snopova svrša na dva plastična balona prikačena na svoj grudni koš, slušač zike na mobu gleda jebene kamšot kompilacije sastavljene od snimaka u trajanju od po minut-dva, i ceo posao obavi već tu negde na sredini drugog, dok rava stenje u fazonu „Oh yeah baby, right there, right on the titties, hnnnnnggg!!!1”, brzopotezno, mehanički, bez trunke pravog uživanja, vođen ničim drugim do težnjom za udovoljavanjem svojim telesnim nagonima. To je čovek koji kad ogladni, uzme i obari viršle, iako bi uz desetak odsto više truda mogao da ih isprži u tiganju i pojede nešto što za promenu nema ukus kao jebena plastika. To je čovek koji skida najnoviji deo „Paklenih ulica” sa neta, i to ono sranje snimano DV kamerom u nekom bioskopu u Kataru, odgleda ga i biva oduševljen onim što je video, jer mislim brate „Paklene ulice 6”, do jaja film, kako nisi gledao batice, Vin Dizel, besna kola, drift, spojleri, sve! On na volpejperu moba drži sliku zajebanog hromiranog zmaja koji se uvija oko jin-janga, u folderu „slike” ima podfolder „motori” u kojem se obavezno nalazi slika drečavo zelenog japanca sa „agresivnim repom” na čijem sedištu sedi riba sa jeftinim kvarcovanim tenom i cignaskom trajbal tetovažom iznad ogromne mlitave bulje, zatim podfolder „ribe” gde su obavezne raskrečena Sandra Afrika, Megan Foks i Pamela, i naravno neizbežni podfolder „Srbija” odakle na njegovo duhovno zdravlje motre ispikselizovani Draža, Ratko, Lazar i neki rendom manastir kojeg ni sam bi umeo da prepozna. Kada traži ribu, njemu nije bitno da li ona miriše na čistotu, diskretno i nenapadno, ali istovremeno ženstveno i omamljujuće ako dovoljno obratiš pažnju, ili pak na kakofoniju kvantaške pijace samlevene u konzervu jeftinog spreja, pomešanu sa ustajalim smradom cigara i piva. Bitno mu je da ima sisu.
Muzika koju slušač zike na mobu sluša bez sluški mora biti prilagođena jeftinom kineskom zvučniku od 0.2 vata u njegovoj novoj Nokiji koja ima „tako dobar zvuk” koji košta više od čitave garderobe njegove keve koja šljaka u propaloj državnoj firmi, a to svakako nisu progresiv rok ili stoner dum. On sluša samo komercijalni krš haus koji je čuo na radiju, mutiranog hibrida hip hopa i RnB-a sa ovonedeljne MTV-jeve top liste, zatim isto to ali u sobnoj produkciji njegovog ortaka iz Vrčina, i naravno turkoidno treš zavijanje uz zurlu i šargiju, ali ipak ne toliko turkoidno da mu ekipe u istočnim pregrađima Istanbula ne bi skinule jaknu. Tu se najbolje ogleda njegova ispraznost i njegov besmisao, jer on u prvi plan stavlja svoj odnos prema muzici o kojoj zapravo pojma nema jer mu nikada nije palo na pamet da je istraži malo na svoju ruku, van okvira koje su mu nametnuli mediji i bliža okolina, makar u granicama tih žanrova na koje se ograničio. On nije tru rejver, nije tru reper, nije tru šaban, on je od svega pomalo a istovremeno ništa do kraja. Audio fajlovi u njegovom telefonu imaju naslove u formatu „nikola-rokvic-2011-NOVO-exyump3-ba-muzika-horoskop-vicevi-o-muji-i-hasi.mp3”, a za ID3 tagove nije ni čuo, jer on ne voli muziku dovoljno da bi je uredno organizovao, ne zanima ga baš toliko. On ripuje pesme sa Jutub klipova u niskim bitrejtima, baca ih na mob, na ekvilajzeru svaku frekvenciju budži do maksimuma jer mu je ortak rekao da se tako jače čuje, stiska plej, a mob stavlja u džep ako je napolju isuviše hladno ili ako mu trebaju slobodne ruke. Muzika mu je samo neophodni bekgraund nojz, jer kad je tišina, ume mozak da se poigra sa čovekom, ume da dâ sebi slobode i odluta tamo gde ne bi trebalo da odluta.
STAVI JEBENE SLUŠKE I IZVUCI SE!
Čovek koga karakteriše hronična indispozicija, jer ga sve izreda smara, sve mu je isfurano, sve je lejm, od svega mu se sere i povraća.
To je npr. kad blejiš sa nekim ljudima i uključe da gledaju Ivana Ivanovića i kidaju se od smeha na njegove super fore, a ti, uzdišući duboko, kolutaš očima, jer su ti tako lejm, iako bi se možda nasmejao na nešto od toga da si nekoliko godina mlađi. Ali i to 'možda' je pod znakom pitanja. Ili kad sretneš društvo iz srednje, pa krenu da prepričavaju fore iz škole, kikoću se istim intenzitetom kao pre sto godina, konstantno preživajući neke izveštale fazone koji su te još u trećem srednje smorili, koji bi ti eventualno bili smešni kad bi se dobro nacirkao ili ustondirao. Najjače je što je njima to smešno i dok su trezni, pa postavljaš sebi pitanje kako li im je tek dobro kad se napiju. Ali ipak si fin i glumiš da ti je do jaja, da ne bi nagraisao kad počneš da negoduješ, iako ti je svaki put sve više mrsko da ih gledaš kako nimalo nisu napredovali za sve ove godine. Tad se zapitaš da nije možda i njima sve tako lejm kao i tebi, pa samo glume finoću, ali kurac -- čvokne te po potiljku pitanje 'Jel ima neko DVD sa mature da okačimo na Jutjub?'. Jebote.
Ili npr. upališ TV i koji god kanal da okreneš, a tamo se neko proserava za medalju, imaš utisak da Židovima koji gostuju kod Mire Adanje Polak ispadaju govna iz usta dok drobe o svom tegobnom životu nakon nacionalizacije imovine, a dok hipnotisan gledaš u Mirka Cvetkovića kao kakav krvook, skontaš da ga uvek čuješ kako priča nešto, iako ne možeš da se setiš da je ikad nešto rekao. Čak i ljudi koji su ti bili gotivni, sada su ti patetični, na čelu s jebenim Rambom koji grli drveće koje ionako treba da crkne. Sve ti je sranje. Onda gasiš TV i okrećeš se svojim plejlistama i kutrenju uz muziku, pa ukapiraš da imaš na stotine albuma koje nisi pustio godinama, jer te je više blam od samog sebe da ih slušaš, a kad ih negde van kuće čuješ, doživiš to kao da ti neko prdi u uši, pa te je još više blam što si to nekad slušao.
Popularne stvari su naročito sranje i teraju te da izduvaš stomačni sadržaj kroz nos, a sranje su ujedno i jer ih vole sranje ljudi od kojih ti se takođe baca pegla, pa umesto da se baviš nečim što je in i popularno, ti ideš u boćarski savez da se socijalizuješ s penzionerima, ionako izgleda da si već star.
- Brate, hoćeš da mi budeš kum na svadbi kad se budem ženio?
- Hvala, batice, ali ajde ne. Nisam ti ja za to.
- Što, bre?
- Pa znaš, svi ti naši svadbeni običaji -- znaš da su mi šit. I trubači su mi sranje, a znaš da kum treba da se veseli da bude čovek broj jedan na svadbi, ja bi' se samo skenjao kad vidim sve te leve goste koji su pozvani samo zato što su nečiji muž/žena/tetka/pašenog, a u stvari su izvučeni iz naftalina i nikad ih ne bi zvao, jer su žgadija, plus treba da se socijalizuješ s njima i uz to se i smeškaš i da budeš prijatan, a znaš da sam ja prek čovek i ne umem da budem prijatan, da ne pominjem što svi hoće da te ljube u obraz, a ljubljenje sa 100 ljudi nikako nije higijenski, plus će muzika da bude verovatno neko govno, a ne biva da idem ščepovima u ušima, iako treba izdržati nekoliko sati... Jedino da me napijete.
- Mojne brineš za to.
- Ok onda.
Amfetamin. Spid svež, tek izašao iz laboratorije. Ne može da se mrlja kako treba, dok se sušenje ne završi, a onako u kuglici može da se me mesi kao plastelin. Uglavnom se secka nožem ili kojekakvim platnim karticama da bi se proces sušenja ubrzao.
Ne, ne mislim na ljude iz Srbije kojima je ćale bio ambasador u Keniji, ili kojima je keva radila na naftnoj bušotini u Etiopiji. Igrati košarku u šestoj beton ligi u izlizanim džordankama, ili zapaliti kantu ispred zgrade uveče, kako bi bio veći "trip" za igranje ove plemenite veštine, odlikuje ove ljude. Kako je i pokojni Majkl Džekson težio da prebegne na svetlu stranu sile, tako se i oni oduševljavaju crncima, i ponekad se zapitamo da li bi im čak dali da ih oplode. Od pornografije preferiraju interrejšal.
-Eno ga Dare crnac, sad će da nas ozrači.
-Jo madafakas, šta se radi?
-Ništa Dare, brate, sto puta smo ti rekli da nas ne blamiraš po kraju.
-Fak of Mare, kada sam u hudu, radim š'a oću! I gde su neke bičiz?
-Nema, čule ti dolaziš.
-Ae ne laži, da su čule da Dare crnac dolazi, poletele bi odma da vide crni lolipop.
Još jedan u nizu izraza koji se koriste za radnju o kojoj mi muškarci izgleda baš volimo da pišemo. Naime, to je jedan kulturan, fin i pomalo elitistički izraz za, kako da se najkulturnije izrazim bez ovog izraza što definišem, šamaranje majmuna. Nije jasno. Dobro, onda za guslanje ili razvlačenje gliste. Jasnije? Ne. Pa dobro, mislim na četkanje zeca. Ljudi davljenje Štrumfa, jel sada kapirate?
Dobro da pojednostavim, onanisanje. OK, mislim na drkanje.
Inače otvaranje šampanjca možda i najviše podseća na to zbog zvučnog efekta i pene koja krene iz flaše posle mućkanja.
- Halo.
- Vojvodo od Velsa, ovde Ministar odbrane Ser Henri. Zvao sam vas više puta, niste se javljali na telefon pa sam javio gardi da proveri da li ste dobro.
- Dobro sam Henri, opozovi gardu. Stalno me smaraš čim se ne javim.
- Morate da se javite Vojvodo. Mi smo brinuli za vašu bezbednost.
- Nisam mogao da se javim jer sam otvarao šampanjac.
- O Vojvodo pa vi ste nešto slavili.
- Ne Henri, otvarao sam šampanjac, razumeš.
- Pa jel ste nešto slavili?
- Otvarao šampanjac. Uf, kako da ti objasnim, šamarao sam banderu.
- Ne razumem Vaše Visočanstvo.
- Drkao sam Henri. Drkao.
- tu tu, tu tu, tu tu, tu tu.
Izgovor koji izumire kod danasnje omladine...A svi se secamo da smo tako smuvali dosta devojaka...
Setas sa devojkom,svidja ti se,a ti ne znas sta da pricas,i onako sav pogubljen hvata te crvenilo pitas je ''je l' hoces da se smuvamo'' ...
Rečenica koja, pored bedža sa Šešeljevim likom, predstavlja glavni simbol radikalske religije. Kao što se Hristos žrtvovao zarad spasenja ljudskih duša, tako je i doktor Šešelj otputovao put Haga gde trpi muke Srpstva radi. Na isti način kao što hrišćani veruju u drugi dolazak Hristov, ili Jevreji u pojavu Mesije, tako i radikali veruju u skori povratak Vojvode, koji će konačno dovesti SRS do vlasti a samim tim i Srbiju do Veličine.
Usled obilatog korišćenja, ova izreka proširila se i među neradikalskom populacijom. Naravno, kao što u takvim prilikama biva, originalna ideološko/religijska konotacija je u velikoj meri razvodnjena, a kontekst u kome se izreka može upotrebiti znatno proširen. Među običnim svetom, ona simbolizuje postojanje neizbežne kosmičke pravde i predstavlja zamenu za pomalo zastarele izreke "Bog sve vidi" i "čekaj samo da se otac vrati kući".
- Jebem ti sve, opet su mi uvalili nedopečenu pljeskavicu!
- I meni! E, samo kad bi u krugu od kilometra postojalo makar još jedno mesto gde može da se jede u ovo doba ne bih više zakoračio u onaj Mance, majku im njihovu vavilonsku!
- Desiće se i to jednog dana. Videće oni kad se Šešelj bude vratio iz Haga!
------------------------
- Halo, što te nema?
- Brate, ne mogu da isparkiram kola, neki konj me zagradio!
- Pa dobro, pozovi pauka.
- Druže, ne mislim na konja u prenesenom značenju, znaš da živim na Čukaričkoj Padini... čekaj evo ga ide neki Ciga!
- Izvini kume, evo sad ću sklonim ovog mog odma...
- Pa dobro sunce li ti tvoje, je l' ja zbog tebe da kasnim! More, videćete vi kad se Šešelj vrati, nećete više moći da vezujete te vaše zivotinje gde god vam se digne!
-------------------------
- Ne mogu da verujem. Prevarila me je. Posle svega što sam činio za nju. Nabila mi rogove sa onim bilmezom. Kurva! Mrzim je!
- Ne tuguj, prijatelju. Ti ćeš naći bolju, a ona će dobiti svoje kad se Šešelj vrati.
Kada ćerka saopšti ocu da je crkao bojler, na šta joj on odgovori da sad samo mogu da se slikaju sa njim.
Žan Pol Sartr (fr. Jean-Paul Sartre; 21. jun 1905 – 15. april 1980) je bio francuski filozof, romansijer, esejist i dramski pisac, tvorac ateističkog egzistencijalizma i, naravno, nema nikakve veze sa upotrebnom vrednošću ove definicije. Srbima je, valjda, uvek bilo interesantnije njegovo prezime od celokupnog njegovog stvaralaštva - 'Sartr' = satiranje = jebanje = vođenje ljubavi. Mudra dedukcija, nema šta.
- ...i šta je bilo posle...?
- Pa, ništa. Odveo sam je na gajbu i...
- ...čitao si joj Sartra, a...?
- Dva puta od početka do kraja, treći put bez predgovora a četvrti put od zadnje strane pa unazad...
Domaća životinja od koje se pravi kurac.
Kurac od ovce.
Najtraženija roba, traženija od najk airmaks ili fiat punto na lizing, može krv iz nosa da pocuri od nje a može i da ubije(overi), skupa ko đavo i dostupna samo direktnim uvoznicima iz Kolumbije, nije reč o šečeru u prahu niti o brašnu, čisto je belo, nesečeno.