Neokićena, strana okrenuta prema zidu. Simbol naše fasaderske sreće i licimurske euforije, koja se skriva iza šljaštećih ukrasa i kineskih lampica.
Rečnik / autori
MD
Maestro del Magico
na Vukajliji od novembar 2012.viđen 18. maj 2016.
0 definicija0 odabranih0 poena
Školski odmor i školski čas.
Zajebana nacija.
U obdaništu sviraju klavir, violinu i nosnu flautu. U pubertetu sklapaju superkompjuter od digitrona, kvake i ruske salate. Kad dobiju 10 na ispitu poništavaju i traže komisiju. Ako ne ispune očekivanja direktora Đunićira, samoubijaju se jer su osramotili pretke do Kosova.
Profesionalci do koske. Njihova alternativa izvršenom zadatku je još bolje izvršen zadatak.
Ne jedu mnogo i mogu da stanu u kredenac.
To svaka kuća treba da ima.
- Sve ti je čisto, odličan ti je taj tvoj Japanac, samo kao da je propustio ovu fleku na mušemi?
- Nemojte tako glasno, oče Najdane, on živi tu u kuhinjskom elementu, čuće pa će da izvrši sudoku.
Vreme kad jedino pop i pogrebnici prave lovu.
Oče kako ide u poslednje vreme?
- Mrtva sezona sinko, odi da viš novi citroen.
Delovi tela koji statistički najčešće nedostaju lenjima.
Ili im barem mi nesebično ukazujemo na to...
- Kevo, aj' mi donesi malo soka, pliz...
- A šta, sine? Ti nemaš ruke i noge, je l'? Kol'ko se ja sećam, rodila sam te i sa prvim i sa drugim...
- Daaaj, što si takva, bre, vi'š da učim za najzajebaniji ispit na faksu?!
- Uf, pa da sam ti ja donosila sok svaki put kada bi ti učio za najzajebaniji ispit na faksu, ovi iz Sinalka bi nam do sada spomenik digli!
• • • •
- Brate, ae trkni po neki vops, smorila ova vrućina više...
- Trkni ti, pička ti materina, nisam ti ja rob!
- 'Ajde, matori, što si čkapi, evo ti i pare...
- Ma, pali, bre, imaš i ti noge i ruke...
- ...ali ih *TI*, tebra, više nećeš imati ako ti ih ja slomim, zar ne?
- Ovaj...Lav beše?
• • • •
- Jao, draga, što ti lepo stoji ta halj...
- Ne dam pičku.
- Ma, šta ti je, ženska glavo, zar ne smem više ni kompliment da ti d...
- Ne dam.
- Ti baš nemaš neko visoko mišljenje o meni, a?!
- Slušaj, Mihajlo...Pošto ti nisi hteo, ja večeras idem na Festival Poljskog Filma sa svojim drugaricama. Verovatno na neko piće posle. Ako ti je baš toliko stalo do seksa - imaš i ruke i usta, pa se snađi!
Slikovit opis jedne alkoholičarske familije.
- Je li klenu, šta si tražio po kafićima do pola sedam ujutru, Radica htela da šalje Interpol po tebe!
- Mani me ćale, vodio sam Gorančeta u hitnu na ispiranje, ubio se na mesto, pio je sve vrste rakija koje su imali u kafani, šanker se frapirao.
- Ma šta mi napriča! Ko bi rek'o za tog dečka da će da bude šljokara, nije imao na koga da povuče. Znaš ti da su njegovog dedu zvali Žika Kaca, a Gorančetov otac Mića Može umro u četeres' godina od ciroze jetre, o široj familiji da ne govorim.
Jedini tip sa datumom u nadimku.
- Dobro jutro, Čika-Trećimaje, kako je?
- Eto, ćeri, đulišem i uveočim,
možda ga mator tebi umočim.
:Hmmm, može u Riznicu:
Petao zakukurika i diže se sen noći, nežno kao ručica detinja, sav živi svet ispusti deo svojeg života i od toga nasta magla i rosa. Još jedan dan bliže kraju. Plašt noći poprimi oblik i gustim velom pruži poslednji otpor Suncu. Opet se začu petao...
Kamen dotače srp i čelik popusti, sitna prašina diže se u haotičnom plesu sa svetlošću koja se u snopovima probijala kroz zavesu. Varnica, jedna, dve, kamen popusti i ples se nastavi. Hrapavi prsti mahnuše i dodaše tempo, kovitlac prašine i svetlosti, božanske lepote.
Oštar srp položi na tronožac i zemljanim podom nastavi za mirisom slanine, jaja i mladog luka. U prostoriju je ušao sa veselim osmehom, uvek ga je imao dok slanina cvrči u tiganju. Lagano spusti usne na njen vrat a ona se naježila još dok su brkovi žarili teme. Dve tri reči pa kikot. Na prašnjavom kredencu stajao je satljik rakije, nije imao prašinu. Kad ga snažna ruka sa tragovima borbe kamena i čelika dohvati on propeva, propeva penušavim zlatnim vencem. Tup udarac stakla o drvo. Poteče nektar i stakleni predmet ožive pa polete u zagrljaj svome tvorcu i napoji ga rakijom.
Kad se treći put petao oglasi srp zaseče snop zlatnog žita. U talasima je klasje padalo u naručje, željno zagrljaja znojavih ruku. Dva puta zaklikta orao i nastavi da kruži oko Sunca u zenitu. Sparina i žega nastadoše a sve krupnije kapi znoja natapaše plodnu zemlju. Prvi lahor probi kroz mokru košulju i srp se umiri, pogled potraži paperjaste oblake na horizontu pa živac iznad oko zaigra. Dok se srp usijavao, hladan vetar odnese misao o odmoru. Mišići su se grčili a šajkača cedila od znoja, a zatim se mali hlad kruške proširi i uhvati celu udolinu. Noć je uzela a dan će vratiti...
Poslednji otkos pade uz prasak groma, zemlja se zatrese i nebu bi žao pa zaplaka. Nebom se prolomi svetlica i zvuk biča proguta još jedan udar groma. Dva rogata vola napeše jaram i jednogodišnji trud poče da se kotrlja ka ambaru.
Mačak ispod strehe uplašeno je gledao domaćina kako trči preko dvorišta. Bele kuglice su skakutale po utabanoj travi, njegove žive oči ispratile su svaku, srećno pogladi brk kad shvati da je na suvom i sigurnom.
Plamen sveće ožive senke, miris tamjana probudi glad. Obla senka donese krčag vina i nasu u pehar i masni umorni prsti podigoše pehar:
- U mlinu se nadomiljalo, u naćvama nakuvavalo, u peći nadopecalo i svima nadotecalo! Gde ove godine, tu i dogodine!
- Grehota je raditi o hrani a biti gladan. - Mrve hleba posuše pod i poče obed...
Oštar miris duvana ispuni prostoriju, munja raspara crno nebo, sveća dva puta zaigra i čovek se glasno nasmeja.
Definicija je napisana za takmičenje "Pačija škola".
Tvoje malene šake stežu malj, ili sekiru. Stojiš na blatnjavoj, krvavoj podlozi koja se puši od vrele vode koja ju je prelivala do malopre. Oči u oči s tom nakazom od 220 kilograma. Ona razjapljuje čeljusti, vrišti u tebe. Možeš gotovo da osetiš njen dah na svom licu. Očnjake joj obliva krv koja se sliva s njuške u koju je duboko usečena sajla.
Odjednom čuješ:
-Udari sine, udari je najjače što možeš. Baš tu, po sred čela!
-Ne plaši se kumiću, biće lakše iz godine u godinu...
-Hajde sinovac, stegni muda. Moraš da postaneš ČOVEK!
Čovek rekoše. Zar se tako postaje čovek? Zabijajući malj u lobanju papkara. Možda je utihnuće vriske i tup zvuk pucanja lobanje inauguracija novog člana ljudske zajednice. Možda je gusta i tamna krv koja lije iz grkljana da bi se skašila u bari pored, lubrikant koji će potpomoći kretanje mladog čoveka kroz okrutni život. U svakom slučaj, povici mog oca, strica i kuma bili su gori od vriske te odurne životinje. Bili su nadmeni, bili su meni neshvatljivi, bili su GORDI.
Bilo kako bilo, zvanično sam "čovek" od svoje desete godine. Sada sam i student, odlazim na glasanje, učestvujem u žučnim raspravama na mnogim slavljima širom sela. Moje mišljenje se uvažava, naročito od strane oca, kuma i strica. Ali opet, pre neki dan su mi pretukli druga, dok sam to posmatrao. Nisam ništa učinio, plašio sam se. Video sam devojku koja je dobila napad epilepsije, baš pored mene, na ulici. Nije bilo nikog u blizini, osim mene. Obišao sam je i nastavio svojim putem. Plašio sam se, ili mi možda nije bilo ni stalo do toga. Baba mi se razbolela, često pita za mene, kad ću doći. Nisam je obišao više od godinu dana, plašio sam se blizine bolesti, očaja i nadolazeće smrti. Umrla je pre neki dan, kažu pitala je za mene neposredno pre toga.
Da, ja sam ČOVEK. U punom sjaju svih pratećih karakteristika. Plašljivac, loš prijatelj, loš unuk. Nadmeni član društva koji misli da je nešto naročito samo zato što je masakrirao svoju kobasicu i kremenadlu kad mu je bilo deset godina. Možda će jednom "čovek" biti nešto više od toga. Ideal vredan dosezanja. Cipela vredna nazuvanja. Do tada, ostajmo gordi i UDRI PO SRED ČELA!
Definicija napisana za takmičenje Pačija škola.
Loš student geografskog fakulteta.
Maksimalni oblik simbioze odevnog predmeta i nosioca istog. Kada nešto stoji kao saliveno, kada onako fino i kvalitetno legne kao pivo u avgustu.
Sergej Trifunović je objasnio nošenje ptarši kapice, ni Ašok Murti u saradnji sa Marijanom Mateus ne bi smislio bolju odevnu kombinaciju. Ubija na mesti, što se duhovito kaže međ' mladeži.
- 'Aljo? 'Aljo? Je lj' to porodic Trifunović?
- Da, dobar dan. Izvolite dragi komšija bošnjaku.
- Ja ima jedan kapa za vaš sin, naručiljo mi da mu donesem iz Prištin.
- Da, da, rekao nam je Sergej da očekuje takvu pošiljku. Oduvek je gledao unapred i bio ispred svog vremena. Kako izvrsan mladić taj moj sin, stvarno je, kako vi mladi to kažete, urban i gotiva.
- Komšija, saću dođem na kafa. Poneću ti neku tuljumba i bakljava a ti spremi nešto za na čačkaljic.
Izuzetno poštovan autor medju pripadnicima Nacionalnog Stroja, Obraza i članovima sajtova Rasonalisti i Stormfront Srbija. Školski primer do čega sve moze dovesti idealistička zanesenost izmišljenom veličinom sopstvenog naroda. Deretić već pet godina drzi prilično posećena predavanja u Novom Sadu i na njima se često mogu videti mladi srpski neonacisti i klerofašisti. Čini se da im je ovaj Deretić glavni ideolog. Evo samo nekih njegovih ideja o "pravoj" srpskoj istoriji, istoriji Srba koja nije "doživela kasapljenje od strane komunista i katoličkih kaluđera":
- Prva srpska država nastala je 2015. godine pre nove ere, zahvatala je pola Evrope, kao i zapadnu Aziju i severnu Afriku.Car te imperije zvao se Nino Belov i pominje se u Bibliji kao Nebrod. Po njemu je reka Nil dobila ime. Posle jednog vojnog pohoda Nino je ostavio ženu da dovrši zidanje Vavilona a on se vratio u Srbiju da proslavi pobedu.
- Posle toga, u 14 veku p.n.e. je usledio Trojanski rat, rat u kom su se borili Ahil, Hektor, Ajaks i ostali veliki srpski junaci antičkog perioda.Te događaje je verno opisao slepi pesnik Momir, čije je ime Helenima bilo toliko teško za izgovor da su ga prekrstili u Homer
- Aleksandar Makedonski (356 p.n.e. – 323 p.n.e.) je takođe bio Srbin (iz dinastije Karanovića). Kada je stigao do Indije on je doneo Indijcima staro srpsko pismo koje su ovi posle nazvali sanskrit (originalno srb skript). Reka Ind se prvobitno zvala reka Sind. Ovaj naziv potiče od srpskog izraza "sinje more".
- Isus Hrist je prvih 30 godina svog života proveo medju Srbima u istočnoj Hercegovini (Deretićev rodni kraj). Tamo je izučavao staru srpsku mitologiju i iz nje postepeno razvio Hrisćanstvo. Posle se vratio u Judeju i propovedao apostolima koji su svi bili Srbi. Dokaz? Pa zvali su se Marko,Luka, Jovan, Petar, Andrija, Jakov... očigledno sve lepa srpska imena.
----------------------------------------------------------------------
Ma koliko to neverovatno zvučalo, ja ništa od ovoga nisam ni izmislio ni preuveličao.
(E da, ono Prof. Dr. ispred imena stoji jer je Jovan I. Deretić profesor i doktor mašinstva a ne istorije kako bi neko mogao logično pomisliti)
