Petao zakukurika i diže se sen noći, nežno kao ručica detinja, sav živi svet ispusti deo svojeg života i od toga nasta magla i rosa. Još jedan dan bliže kraju. Plašt noći poprimi oblik i gustim velom pruži poslednji otpor Suncu. Opet se začu petao...
Kamen dotače srp i čelik popusti, sitna prašina diže se u haotičnom plesu sa svetlošću koja se u snopovima probijala kroz zavesu. Varnica, jedna, dve, kamen popusti i ples se nastavi. Hrapavi prsti mahnuše i dodaše tempo, kovitlac prašine i svetlosti, božanske lepote.
Oštar srp položi na tronožac i zemljanim podom nastavi za mirisom slanine, jaja i mladog luka. U prostoriju je ušao sa veselim osmehom, uvek ga je imao dok slanina cvrči u tiganju. Lagano spusti usne na njen vrat a ona se naježila još dok su brkovi žarili teme. Dve tri reči pa kikot. Na prašnjavom kredencu stajao je satljik rakije, nije imao prašinu. Kad ga snažna ruka sa tragovima borbe kamena i čelika dohvati on propeva, propeva penušavim zlatnim vencem. Tup udarac stakla o drvo. Poteče nektar i stakleni predmet ožive pa polete u zagrljaj svome tvorcu i napoji ga rakijom.
Kad se treći put petao oglasi srp zaseče snop zlatnog žita. U talasima je klasje padalo u naručje, željno zagrljaja znojavih ruku. Dva puta zaklikta orao i nastavi da kruži oko Sunca u zenitu. Sparina i žega nastadoše a sve krupnije kapi znoja natapaše plodnu zemlju. Prvi lahor probi kroz mokru košulju i srp se umiri, pogled potraži paperjaste oblake na horizontu pa živac iznad oko zaigra. Dok se srp usijavao, hladan vetar odnese misao o odmoru. Mišići su se grčili a šajkača cedila od znoja, a zatim se mali hlad kruške proširi i uhvati celu udolinu. Noć je uzela a dan će vratiti...
Poslednji otkos pade uz prasak groma, zemlja se zatrese i nebu bi žao pa zaplaka. Nebom se prolomi svetlica i zvuk biča proguta još jedan udar groma. Dva rogata vola napeše jaram i jednogodišnji trud poče da se kotrlja ka ambaru.
Mačak ispod strehe uplašeno je gledao domaćina kako trči preko dvorišta. Bele kuglice su skakutale po utabanoj travi, njegove žive oči ispratile su svaku, srećno pogladi brk kad shvati da je na suvom i sigurnom.
Plamen sveće ožive senke, miris tamjana probudi glad. Obla senka donese krčag vina i nasu u pehar i masni umorni prsti podigoše pehar:
- U mlinu se nadomiljalo, u naćvama nakuvavalo, u peći nadopecalo i svima nadotecalo! Gde ove godine, tu i dogodine!
- Grehota je raditi o hrani a biti gladan. - Mrve hleba posuše pod i poče obed...
Oštar miris duvana ispuni prostoriju, munja raspara crno nebo, sveća dva puta zaigra i čovek se glasno nasmeja.
Definicija je napisana za takmičenje "Pačija škola".
http://www.usmint.gov/kids/teachers/ATBQuartersDay/images/peterAtPC.gif
аџаџаџаџа
Nisam se oduševio kad sam video ko je napisao, iz prostog razloga što je autor dobar, pa mu priliči. Elem, ovde ima mala greščica, možda još negde, ali sam ovde primetio.
kontam da si hteo talasima.
E, hvala, ima brdo greščica tog tipa, ne zameri, pokušavam sve da ih ispravim ali potkrade se jbg.
Ај сад, одакле си прекопирао текст? лолололо Ал не, стварно ми делује "нестварно" да би га један вукајлијаш написао.
Bože L@ki, pa ako smo Vukajlijaši, nismo retardi †
iz worda :) u principu je sažeta verzija jedne od mojih pripovetki... Ali nisu objavljivane, naravno, još...
Ovo je za desetku, za antologiju, svaka čast, oduševljen sam! Objavljuj te pripovetke, leba ti:)
+++*
Aj strpi se malo dok se zaposlim u Švedskoj ili Norveškoj:)
говно... дао сам плус за труд, али оволика доза патетике треба бити забрањена! елем, сигурно је није писао деки, он је превише глуп за овако нешто, реално
ја бих замолио декија да престане да ми прети преко фејсбука и тера ме да избришем коментар! хвала
ahahahhaha tera komendiju ♥
Mile je rastrzan između jugoistočnog ostrvskog zapada i zatalasanog šumadijskog pobrđa, te se kroz urbani stil pisanja provlači ruralni sleng. Volim da praktikujem taj fazon ali ipak nije moj stil, više volim da bude jednostrano ili ili.
Što se Kurajbera tiče, svaka primećena sličnost je posledica droze.
uf uf uf uf uf uf uf uf uf uf uf uf uf uf uf
e toliko je dobro.Ozbiljna tema,ozbiljan rad jebote.Odavno ne procitah nista jace.Metafore su savrsene,sve na svom mjestu...neke stvari sam jedva ispratio,neke sam citao vise puta,neke mozda nisam ni razumio na pravi nacin.sve u svemu,ovo ti je brate pravi rad na pravu temu.
eto,sad pisem s telefona,a kad budem im'o vremena,ulazim da obiljezim neke recenice koje su me odusevile.
pozdrav,samo nastavi da tako pises.steta sto jebeno nisi rodjen u drugo vrijeme,kada su se ovakve stvari vise cijenile.
Прича ти је стварно много добра. Колико је само човек мизеран кад сав његов труд зависи само од једног тренутка који се десио или прерано или прекасно, а и колико уствари токови наших живота зависе од оних тренутака и догађаја који се десе онда кад нам је најпотребније. А то је ова прича у којој је човек, у последњи час, али у правом тренутку, успео да побегне од олује, да сачува себе и свој вишемесечни рад. И онда после свега упућује горд, тј. охол подсмех олуји која је тутњала напољу јер су он и плодови његовог рада на сигурном. А да ли је тако био самоуверен док је јурио са летином ка кући док се приближавала олуја?
Је л' правилно надомињало или треба да стоји надомлињало?
autenticno elpibetovsko pisanije.
stambilj
MB
sr
Evo poznavaoca dela debele desetke! MUNIDE BRE PEČAT, TAKO!
Mene bi bilo blam da sam ovo napisao!
Idi celivaj medne usne djeve ti, u noći punog mjeseca ili tako nešto... Ipak ne! UBI SE ODMA!
Trese me transfer ko oronuli starac čvrstog, umornog, mestimično usnulog pogleda rodnu šljivu!
nadomiljalo, zapravo... ispravio sam
Ostavio sam da tekst tumačite svako za sebe, ovo tvoje viđenje je približno ali je prepovršno. Postoje neke sitne metafore koje unose još motiva u celu priču i daju joj težinu npr:
orao - sloboda
kruška - tradicija
obla senka - prinova na putu
mačak - spokoj
dva puta zagrao plamen sveće - po narodnom verovanju navučen gnev bogova
Onda igre sa antitezom itd itd itd
Mene bi bilo blam da sam ovo napisao!
Idi celivaj medne usne djeve ti, u noći punog mjeseca ili tako nešto... Ipak ne! UBI SE ODMA!
Trese me transfer ko oronuli starac čvrstog, umornog, mestimično usnulog pogleda rodnu šljivu!
Obrazloži, molim te.
Ne palim se na kritike Leprikona čiji je najveći uspeh to što je otvorio 136 naloga rizlija dok je osmi put ponavljao drugu godinu srednje ali ti kad mi kažeš da je transfer onda mi nije svejedno. Znam da, iako pišeš strajizme, oni imaju taj A-HA momenat. Tako da, prosvetli me, šta je tebi ovde tačno transfer?
Šta je tačno ovde patetično? Znaš li uopšte šta je patetika? Nikada nisam čitao Šilera...
Svako ima pravo na svoje mišljenje, kakvo god ono bilo. Jeste da je najveći broj definicija do sada promašio poentu takmičenja (pisanje sastava onako kako ih niste mogli pisati u školi, a želeli ste), ipak mi je veoma drago što su napisana maestralna dela kao što je ovo.
Ostavljen sam bez teksta.
Ima ovde autora koji kvalitetno pišu, ali više puta naglasih, to je dobro, za pet iz srpskog, ali nikako genijalno, kako bi se moglo naslutiti iz komentara onih koji se oduševljavaju takvim tesktaškim pisanjem na Vukajliji (posebno mislim na ono "Takmičenje u definisanju nedefinisanih izraza" od pre 4 meseca, "Otkomande" i takoto).
Ovo? Ovo je već druga priča. Prvi put sam se oduševio "velikim", ozbiljnim tekstom ovde.