Nekad davno, cipele u kojima si došao iz vojske su bile posljednje upozorenje za ženidbu. Dok one traju ima nade da ćeš se oženiti. Kad se na njima pojavi kakva falinka, odlijepi se đon ili šta drugo, to ti je, bato, drugi žuti.
Takvo vrijeme bilo, ženio se čovjek za rana, da se izrode čeljad, skući kuća , uveća imanje, nabave košnice. A ne ko danas, te hoće karijeru, te dobru platu, te stan na gotovo, te mnoge druge pičke materine, nema vojske nisu ni cipele što su bile, a lakše se i oženiti, nema više tih pravila, imaš DUGA TV SAT i BN MUSIC pa šalji poruke dok ne nađeš štogod... Nekad do tridesete pola tuceta djece ispiliš, što svoje što komšijine, patiš se dok ne stasaju,al' da vidiš onda kako kuća cvjeta. Neki se ženili prije vojske, neki poslije. A ovi što su poslije imali su rok. Dok ne poderu te iste cipele, inače ostaše stari momci, a oni mahom završavaju čekajući prilike od zbora do zbora, od kosidbe do kosidbe, i rijetko im važi stara izreka „ko čeka taj dočeka...
-OOOOOOOOOOOOOO DOOOMAĆINEEEEEEEEEEEEE! -Ne deri se međede, šta si se uživio u filmove Zdravka Šotre, nije niko ovdje gluv, imaš zvono na struzi pa povuci da prostiš! A to si ti sine, 'aj ulazi šta si se okačio na strugu jadan ne bio! -Đe si dide, šta mi radiš , kako junačko zdravlje? -Nikako, kako će biti, sve me boli kad radim vazdan, eto nekidan iznio par vreća šljiva iz njive, crko k'o ker, odem onom doktoru, on samo viče nemoj slano, nemoj masno, nemoj piti, nemoj pušiti, pa ko još more raditi na paradajzu danas, serem mu se u zanat njegov. Grozdana, došo mali, daj rakije, pristavi kavu!
Ide baba, podvila maramu ispod koljena k'o Rafael Nadal, i to preko trenerke, pruža smežuranu ruku i tu zglob zavijen maramom, nikad nisam shvatio da li joj to stvarno pomaže...
-O đe si janje moje, šta ima, dobro si se sjetio babu obići, neće baba jos dugo, patim se vala k'o Kristos, evo vidi sva sam u zavojima? -Evo baba došao malo u šljive... -Ma jebo šljive, dosta mi za pekmeza da imam. De ti babi reci, ima li šta na vintu? - Pa onako, nađe se. -Znači nema. Oja jadna sam ti i kukava, neću praunučad dočekati a taki momak, mlad visok, jak, školovan. I ne jebe ništa. CCC.
Upetlja se i did...
-Dede ženo ne kukaj, idi tamo vidi kavu, i ponesi pekmeza kad ti šljive ni za šta drugo i ne trebaju, pa ćemo uz čašicu pekmeza proeglenisati. Nego, mali, baba je u pravu, trebaš gledati ženiti se , vakat ti je, nemoj da bude „ sjetila se Prda kuđelje uoči svete neđelje“. - Znam , dide, ali gdje da ja to dovedem, nemam stan, nemam posao, ni kučeta ni mačeta. - Sine, ti tačno nisi krug oko lijeske sastavio!Kako bolan nemaš, prebroj stabla i dulume paš vidjeti imaš li, to ti je i previše za početak. Ja nisam imao ništa, samo stare vojne cipele, ali malo pomalo, kljucaj tamo, iskopaj ovamo, odrastoše i djeca i eto, nakupi se imanja. -Znam dide, ali neće nijedna na selo. -PA NORMALNO DA NEĆE KAD JE TRAŽIŠ NA KURSU LAMBADE, JEBEM TI SUNCE ŽARENO. Eno Stane Vojinove, nekidan na zboru, mlada, jedra, ma ja bi je sad zaskočio, ne fali joj ništa i ona se školovala pa ostala na selu, sve zna k'o kakvo muško, bistra, šta joj fali, nego ti pamet u glavu i samo metaniši za Stanu. Eh, evo i rakije, spucamo po koju da potrujemo gujane, i da ideš tresti to šljiva, kad ne treseš ništa drugo.
Ona dominira. Ona postavlja uslove. Ona ti ne dozvoljava da se ponašaš po sopstvenoj volji, ona upravlja tobom. Ti otvaraš kapiju dok ona vozi traktor, ti joj nosiš vodu dok kosi. Ona gleda Cvajtu u živom prenosu, ti ribaš pločice sonom kiselinom. Ona pije pivo, ti piješ sok. Kad je jebeš, ona ustvari jebe tebe.
Ne daj Bože nikom.
- Ćao, hoćeš do mene da se jebemo? - Ju, što si direktna, nisam stigao ni da ti kažem da su tvoje oči pučina u koju ću se otisnuti poput Defoovog junaka, makar doživeo njegovu sudbinu. Da ću ti skinuti zvazde s neba i... - Puši kurac, ćeš da se jebeš ili nećeš? - 'Oću, bre, malo se zajebavam, šta ti je? - Polazi onda, nemoj da se zajebavaš. ... - Opa, mečku voziš? Ti to ćale kupio? - Sama sam je kupila. Na lizing. - Ahahaha, na lizing, sad mi je jasno! - Ne seri i ne metaforiši. - U, jebote, što si ti neka ozbiljna. Daj malo, nasmej se, majku mu! Ne reče mi kako se zoveš. - Anđela. - Lepo ime, Anđela. Ja sam Rad... - Slušaj, nemoj više ništa da pričaš. Zvala sam te da se jebemo, pristao si. Sad kad dođemo, jebaćemo se, možeš da se istuširaš, eventualno ispušiš ajn cigar i pališ. Feršten? - Okej, feršte. Ali nisi mi jasna. ... - U, jebote! Koliki ti je stan! Nije valjda da si i njega na lizing dobila, ako me razumeš, hehe. - Hajde ovamo, u spavaću. - Ajde, Anđo, ako si rešila. ... - Skidaj se! - A mogli bismo malo i da se poigramo, znaš, ja tebe zubima da skinem, ti mene kako umeš. Ono kao... - SKIDAJ SE! - Dobro, bre, šta vičeš, evo skidam se. - Gut. Lezi tu. - Ovde a? Ajde sad se ti skini. Ej bre! Gde ćeš? Šta nosiš to? Lisice? E, nemoj to, molim te, nisam neki ljubitelj sadomazoa. Deder onako tradicionalno da te ja kresnem, pa da idem kući, ima... - Tišina! Daj vamo ruku! - Evo ti, jebala te ruka! Koji kurac dođoh? Nemoj samo neke boleštine da mi izvodiš ovde. Okej, razumem ja da ti imaš neke fetiše i to, ali ja... - Ja, zer gut. Ne mrdaj, lezi tu. - Kako da mrdam kad si me vezala!? Šta ti je to? Ej, je l' mi se čini ili ti to vadiš bič? Zajebi to, je l' me čuješ. Ej bre! Šta radiš to!? TRŠ - Ajjj, bre! Ne udaraj se, koj' ti kurac? Si normalna? TRŠ TRŠ - Tišina! Nisi bio dobar, sleduje ti kazna! Viči: „ Ih bin ungecogen, štrafe mih!“ Feršten? - Ma, batali ti mene! Ti nisi normalna, keve mi Milijane! Odvezuj ti ovo, da idem ja. TRŠ - Aaaaaa! Ne udaraj me, pička ti materina nemačka devijantna! TRŠ TRŠ TRŠ - Ih bi ungecogen! Šprehe, zerbišen švajn! TRŠ - Aaaa! Ih bin uncigojen! TRŠ - Ungecogen! - UNGECOGEN! IH BIN UNGECOGEN! - Šneler! Štrafe mih! Kazuj! TRŠ - AAAAAA! Štrafe mih, ih bin ungecogen! - Šneler! - Ihbinungecogenštrafemih!
...I tako su do duboko u noć odjekivali udarci biča o golo, muško meso, da bi se kasnije u buku uključili i zvuci upotrebe raznoraznih sprava i predmeta, pomešanih sa tenor vrištanjem prestravljenog naivka iz stana gospođice Anđele zvane Merkelova...
Brzo i pragmatično odrađivanje nečega, bez obzira na moguće negativne posledice ili smetnje u izvršenju. Ime dobila po kralju Stefanu Urošu II Milutinu Nemanjići (u narodu poznatom kao, jelte, kralj Milutin), koji je bio prvi zastupnik ove metode, podigavši četrdeset crkava od Dalmacije do Jerusalima, trsivši pet žena, pustivši muda toliko da je jedini u Evropi pobedio tatarsku hordu kana Nogaja, oslepevši sina koji se kurčio da mu uzme tron. Verovatno veći baja i od cara Dušana.
(Zamak Nemanjića u Nerodimlju, Leta Gospodnjeg cuie (iliti po današnjem računanju 1315)) Gospodar Boleslav ulazi na kapiju. Boleslav: Di ga je Milutin? Čuvar: Eno ga gore, opet je upao u neki trip da gradi manastir. Boleslav ulazi u svečanu salu. Milutin: ... i tako ti kažem, oću da mi sagradiš brod crkve od slonovače i zlata, a baci i malo rubina, nemoj da štediš da ne prođeš ko majstor Đurđije na tavče. Arhitekta: Razumem ja gospodaru, ali ne možemo ovde da turimo slonovaču, ima padne crkva sa stene pravo u more. Milutin: Onda raznesi stenu. Arhitekta: Ali gospodaru, ta stena ima četres iljada stopa, kako da je raznesem? Milutin: Otkud ja znam, ti si taj arkitekta ili kako se već sad to moderno kaže, ti bi to trebao da znaš, koj smo te kurac slali kod Jonisa u Smirnu, da viriš mladim Grkinjama pod suknje i piješ vino, pizda li ti materina? E de si Boleslave, kućo, nema te 100 godina, nešto si mi oslabio, šta je, nema više divljači kod tebe dole u Makedoniji, a? Boleslav: Ma nešto slabo ove godine, moram da se zadovoljim običnim prasećim i ponekim fazanom, nego nisam zato došao... Milutin: OOOOJ HREEELjLjAAAAAAAA! Hrelja: Izvolite, Vaše Veličanstvo. Milutin: Slušaj 'vako. Ima d'odeš gore do Raške, i vikneš vojvodi Momčilu da nalovi četres iljada srndaća i tries iljada jelena za mog druga Boleslava. On će verovatno da se nećka, u fazonu "nemam toliko", ali da mu kažeš da će da mu u suprotnom dođe Milutin, pa ima da najebe gore nego onomad kad mu je tašta sručila istopljeno zlato na noge kad ju je nazvao debelom Mađaricom. Jasno? Hrelja: Jasno, Vaše Veličanstvo. Milutin: E vidiš Boleslave, nešto sam naumio da sagradim još jedno 20 crkava, pa da pređem polako da gradim zidove, reče mi Nebojša kad je bio dole u Carigradu da su došli neki što jedu kerove, kako ono reče da se zovu....Šinezi, Minezi, neki takav zonfić, pa da su oni bili nekad davno u tripu da se pregrade on Mongola, te su izgradili zid duž cele granice, te sam ja mislio kad mi osvojimo Carigrad, Rim i Jerusalim, biće nam dosta, onda ćemo da se i mi ogradimo, al' da bude po jedan zlatni toranj na svakih 200 stopa. Boleslav: Da ne bude malo mnogo to, a? Milutin: Ma dobro, može i na 210 stopa. Ulazi čelnik Joakim. Joakim: Presvetli gospodaru, hteo sam da ti javim da se vaši sinovi Stefan i Konstantin opet takmiče ko će da poseče više vizantijskih vojskovođa, iako ste im vi to izričito zabranili. Milutin: I ko vodi? Joakim: ...Pa ja mislim Stefan, bar je vodio trinaest razlike, sad je negde prošlo poluvreme. Milutin: Ma pusti ih, nek se igraju deca. Nego ja imam jedan zadatak za tebe. Joakim: Recite, kralju. Milutin: Juče sam primetio da mi je Džeki nešto nervozan, izgleda da ga onaj Josif nije hranio dovoljno, pa sam ga preventivno obesio za noge na Zvečansku tvrđavu. Elem, pošto izgleda da magacin nema dovoljno hrane, moraćemo opet da idemo po zalihe. Joakim: Je l' opet Tatare, gospodaru? Milutin: Njih ćemo, mada mi je onaj prethodni kontingent izgledao kao neukusan za Džekija. Ako opet ne budu valjali, preći ćemo na Mađare, reko mi veterinar da oni imaju više proteina. Imaš tri dana da mi dovedeš jedno 200-300 Tatara, ali dobre da mi izabereš. Joakim: Bojim se da nećemo stići da ih izaberemo baš za tri dana... Milutin: Dva dana. Joakim: Ali... Milutin: Dan i po i idete sa drvenim sabljama. Joakim: Razumem, gospodaru. Milutin: I nemoj više da me nerviraš, ima da prođeš kao Vujica vojvoda sledeći put. Joakim: A kako je on prošao, gospodaru? Boleslav: Jesi primetio kako ćopa na levu nogu? Joakim: Da Boleslav: E pa to mu je iz detinjstva, kad je mazno dijamantski kliker Milutinu. Milutin: Dobar je čovek, ali dijamantski kliker je dijamantski kliker. Joakim odlazi. Milutin: Nego, što si ti beše Boleslave uopšte dolazio? Boleslav: Pa danas vam je svadba, kralju? Milutin: Svadba!? Boleslav: Pa da, jel se sećate da vas je mađarski kralj molio onomad kad ste ga uvatili za gušu da ga ne udavite u Tisi, već vam je dao onu svoju sestru za ženu. Milutin: Au, pa ja se toga ne sećam. Moram da batalim medovinu, izgleda da mi je neko stalno truje, valjda su zato danas umrli ona trojica što sve probaju pre mene, a i ja osećam neku gorušicu ceo dan. Boleslav: Biće da je tako, nego šta ćemo za ovu svadbu. Milutin: A jel bar neka pička? Boleslav: Pa nije da nije, kažu da ga je pola mađarskih grofova bacalo svakog dana misleći na nju u poljskim veceima. Milutin: Pa dobro, poslužiće koji dan.
Poređenje koje se primenjuje na nekog ko je veliki baja. Poznato je kako su Solunci preživeli sve muke do stizanja na front i kako su posle polomili šije Austro-Ugarske i Bugarske, te su posle saveznici morali da im zabranjuju da ulaze na teritorije te dve države, da ne bi ispalo da su oni sve sami pobedili.
(zora, 15. septembar godine 1918, štab Antante kod Soluna, sastanak vrhovnih oficira francuske i srpske vojske) Luj Franše d' Epere: Ma ne možete tek tako probiti front, mi se četiri godine koljemo sa Švabama po celoj liniji od Holandije do Švajcarske, od Baltičkog do Crnog mora, ovde, u Turskoj, u Italiji, i ne znam ni ja gde više ne. Živojin Mišić: Slušaj, drugar, to što si ti rek'o, to mene ne interesuje. Ja sam doš'o ovde u Grčku, vid'o sam malo kulture, malo nabacio ten, malo radio leđa, malo biceps, opet malo leđa, malo jurio Grkinje, opeglao par Grka u tavernama, al' što je mnogo, mnogo je. Pa ne m'rem više ovde biti, počinjem bre da zaboravljam srpski, a i ovo sranje od metakse im je ko da su ih pravili od morskih algi. RAKIJU BRE OĆU EJ! Luj Franše d' Epere: Ali ne možete tek tako probijati fron.... Živojin Mišić: Slušaj, Luje, dobar si ti čovek, imaš fensi brkove, skoro pa bi rek'o čoek da si Srbin, ali bre od vas Francuza nikad vojnici neće biti. Kako bre ne mo'š probiti jedan front običan? Luj Franše d' Epere: Ali ovo i nije običan front, ovo je svetski rat, pobogu čoveče, da li si ti normalan? Živojin Mišić: Nisam ja normalan, ja sam Živojin, za prijatelje Žika, i ja odo koliko danas odavde, a ti letuj u Solunu još 100 godina, kako ti volja. Luj Franše d' Epere: Ma ne možete da idete, trebate nam ovde radi održavanja ravnoteže rata i održavanja plana operacija!! Živojin Mišić: E Luje, uzmi te planove pa s' njima sledeći put obriši pozadinski otvor kad budeš bio u VC-u (jedan bugarski top pogađa blizu štaba) Živojin Mišić: E sad mi je pun kurac više, aj što se bijemo s Švabama, ajde i s Mađarima, al da mene gađaju mrtvi Bugari, e to neće da može gospodo! (Živojin, zajedno s oficirima istrčava napolje, suče brkove, penje se na konja i vadi sablju) Živojin Mišić: OJ BUGARI SAD SAM VAM JEBO MAJKU ŠVERCERSKU ŠTO STE MI PRE PET GODINA PRODALI FALŠ RAKIJU U SOFIJI! PANTELIJA, VADI TOPA! Pantelija: Opušteno, Živojine, saće im Pantelija baci jedan filing tipa dojam posred čekrkli-čelenke s topom porekla mejd in Frans. ALO ĆAMILI, NAČI BACI POGLED VRSTE PAŽLjIV OVAMO, DA VIDITE KAKO PANTELIJA PENETRIRA BLGARSKE MAJKE OD STRANE ZADNjE METODOM RASNO! Živojin Mišić: Braćo Srbi, stoko jedna, slušaj 'vamo, odmor je gotov, ko je nabacio bicepse i ten, nabacio, ko nije, šta ću mu ja radim. Da ste u bojnom redu za dva minuta! Pantelija: E Kiže, nemoj za dva minuta, moram da im bacam đulad još jedno 10 minuta, čisto da ih zagrejem za bežaniju na relaciji Makedonija-Mongolija. Ne bi bilo u redu da pogodim nekog saigrača. Živojin Mišić: Minut i po! (Franše d' Epere ih posmatra s prozora) Franše d' Epere: Ovi Srbi su neviđeni hajvani, ima da izginu do sutra u podne. Izgleda da je vreme da ponovo krenem da učim nemački. (sutradan Franše d' Epere izlazi iz svog kampa, i vidi jednog vojnika sa šajkačom) Franše d' Epere: Je li, jeste l' izginuli svi, pa ti jedini ost'o živ? Lepo ja govorio onom Živojinu da ne ide grlom u jagode, a on 'oće pa 'oće... Vojnik: Ma jok bre, nego se ja setio da sam zaboravio kesu s kožnim jašama što sam pazario od nekih Alžiraca kod Bele Kule (Bela Kula je znamenitost Soluna, prim. aut.), pa reko' da se vratim i pokupim, ako već neko nije zdipio. Franše d' Epere: A šta je s ostalima? Vojnik: Ovi što su u početku bili stacionirani u Makedonij peglaju Bugare oko Dunava, navato ih neki Milojko iz Jagodine, pa ih moči u Dunav, kaže napraviće bolje kože za jakne od njih ako ih prvo natopi, jer je mekša koža lakša za obradu; Ovi što su bili iz Šumadije i okoline peglaju Mađare u Vojvodini i Slavoniji, kažu da je neki Petar Somborac uspeo da obrne petnes' Mađarica za jednu noć; ovi iz Bosne, Dalmacije i Krajine se peglaju sa Švabama u Sloveniji i oko Zagreba, navato moj kum Jandrija nekog Josipa što se borio za Švabe, pa ga zajaho na krkače i sad ga tera da ga nosi preko celog Dalmatinskog Kosova; ovi što su bili u Sloveniji srušili neku tvrđavu kod Linca, pa nose sebi građevinski materijal kući, kažu sad su moderni, oće da imaju infraktstrukturu ili kako god, oni iz Vojvodine i Slavonije zaklali pola svinja po Mađarskoj pa organizuju slaninijade od Dunava pa do Požuna. Živojin Mišić navato neke Bugare i Mađare pa ih postrojio i sad ih tera da mu dva dana bez prestanka na uvce pevaju "Bože pravde", a regentu Aleksandru Karađorđeviću ni to nije bilo dosta, već vezo šest Švaba u konjske zaprege, pa ih sad goni da ga voze od Beograda do Ljubljane i natrag. Franše d' Epere: ŽAK, odi vamo! Žak: Recite, komandante? Franše d' Epere: Šalji pismo našem Vrhovnom štabu ovako "Bog vas mazo, ovi Srbi poklaše sve što je bilo od protivnika, šaljite sve snage na Švabe dok ne krenu i nas da osvajaju!" Vojnik: Ma opušteno, vas neće, rek'o Mišić da ste vi pihtije od ljudi, nemate ni rakije ni slanine.
Loš, rđav čovek, ništarija. Bolje rečeno, đubre od čoveka.
(---15/28. jun 1389, 10:59 po centralnoevropskom vremenu---) (levo krilo srpske/ desno krilo osmanlijske vojske) Vlatko Vuković: Nači pajsad strategiju! Strelci, vi se zaštekajte ovde i gađate ove gancije što nadiru, a mi na konjima ćemo da ojebemo njihove konjanike, vi pešaci obilazite u polukrugu, pa sijecite što stignete! JASNO?! Ivan Paližna: Ćek, ćek, kaj s nama, Vlatko? Vlatko: S vama? Pa šta znam, vi budite toliki heroji pa čuvajte ove logore dok mi posečemo Osmanlije, u redu? Ivan: Jasno, pazićemo ih junaćki! Vlatko: Hehe, duhovito. DOBRO VOJSKO, JE L' UPUTSTVO JASNO? Vojska: JASNO! Vlatko: JEBAĆEMO IM ŠTA?! Vojska: MAJKU, GOSPODINE VOJVODO! Vlatko: Zašto niko nikad neće sestru, nikad mi neće biti jasno, kontam da im keve imaju po šezdes' godina, fuj to, bre. NAPAAAAAAD! Pa kaže: sijeci lijevo, pa opet lijevo, pa opet lijevo, pa des... moša, opet lijevo, pa lomi, zjuuu kako nemate pojma sa životom, garavi! (centralni deo vojske) Štitonoša Boleslav: Izvinite što vas prekidam, kneže, al' izvalite što je Vlatko izdominirao Osmanlije na levoj strani! Lazar Hrebeljanović: Dobro... jebem... mu ...mater... što... me... prekidaš... u.... sred... dinostora... E sad ček' da vidim...OPAAA TO VLATKO MAĐIJO, BUREKOM SASROM TE DO GROBA 'RANILI! (levo krilo) Vlatko: Ja kakva uštva ovaj Lazar, jeb'o ga burek. FALA LAZO, DABOGDA TE SIRNICOM PO TABANIMA MAZALI. (centralni deo) Lazar: E sad, 'de smo ono stali...a da. De 'š ti mali, a? I ti? Odakle iskaču više? Vi' ga Turak, odi Turak, mali Turak! (pozadina centralnog dela- streljački odredi) Lazar Musić: Divi ovo, samostrel mejd in Mletačka Republika, gađa 15 strela u minuti, e! Stefan Musić: Ti kakav si, ima da sebe na kraju pogodiš u nogu s tim, bolje sklanjaj to i gađaj ih jabukama, njima se bar nećeš povrediti. Lazar M: E duvaj kurčinu malo, pajsad. Jedan od jedan, dva od dva, tri od tri, ma takoeeee, ♫ ga-ga-ga gara, gara, gara, gariš li se sada, k'o što si se gara-gara garila nekada ♫ Stefan: Brate, sve je to lepo, al' što ih gađaš skriven iza drveta, znao sam da si pička kamperska oduvek. Lazar M: Posisaš mi kulen pederu, vodim 20:7 u odnosu na tebe. Stefan: Jeste, al' si od tih dvadeset jedno 19 pogodio iz šteka, a i onog jednog si slučajno pogodio. Lazar M: E, gađaj tu i ne seri mnogo, uštvo. (levo krilo srpske vojske) Vlatko: Opaaa, odi 'vamo pičko nagaravljenaaa! Ma i ti dođi, žoharu! A nu, viđu ih što beže! EHEJ, KAPIČI-PAŠO, DOĐI 'VAMO, NEĆU TI NIŠTA URADIT', SAMO DA TE MALO PODŠIŠAM, SVEGA MI! Kapiči-paša: Neka, neka, ošišan sam ja, samo ti cepaj, jeb'o ti mater svoOoju! Vlatko: Je l' on to meni reče da jebem ja mater svoju? Srđa: Ma pusti ga bre Vlatko, to je kod njih uzrečica! Vlatko: A ma nećemo mi tako moj kolorisani brate, ALO ĐUVEGIJE, UDRI 'VAMO! (centralni deo) Lazar: Ma.. jebem.. ti... više... kol'ko... vas... ima? ALO BRE STRELCI, RADITE LI VI IŠTA TAMO U POZADINI? Lazar M: RADIMO, RADIMO, BEZ BRIGE! Stefan: LAŽE PIČKA KAMPERSKA! Lazar M: Jooo, jebo sam ti mater, samo kad završimo ovo! (desno krilo srpske/ levo krilo osmanlijske vojske) Vuk Branković: (preko radio-veze) GAĐAJU LI TI TOPOVI TAMO? PRIJEM! Artiljerija: Pozitivno. Prijem. Vuk: Ređaj poziciju 3-12-42! Prijem. Artiljerija: 3-12-42 nadleće, prijem. Vuk: Jooo, gađate k'o zmajevi. Prijem. Artiljerija: Imate pravo da pogađate triput zašto nas zovu Zmajevska artiljerija. Prijem. Vuk: Da nije možda kurčina? Prijem. Artiljerija: Što je babi milo, to joj se i snilo. ŠUK-NO. Prijem. Vuk: Jebaću vas, uštve. Prijem. (centralni deo) Lazar: Javljaj 'vamo u logoru... oklen je sad ovaj kolorisani iskočio? Ček momenat... E tako, dakle, javljaj Milošu i onim njegovima da se pravi rupa, pa nek projuri s onom njegovom družinom do Murata, jasno? Štitonoša Boleslav: Jasno, odo' ja, nego paz'te na onog što vam pritrčava. Lazar: Jooo, jooo, ma ćao! ŠTAE OVO KOJI KURAC, OKLEN OVOLIKO OVIH KOLORISANIH? (levo krilo srpske vojske) Vlatko: Alo, Mutimire! Mutimir: Da, vojvodo? Vlatko: Piši pismo Tvrtku! Mutimir: Znači ono klasika, "Dragi i poštovani kralju, poniz..." Vlatko: Ma kakvi, samo "Vlatko O-JE-BO" i zdrraavo. Mutimir: Znači, "Dragi i poštovani kralju, Vlatko..." Vlatko: Ne duži, znači samo "Vlatko O-JE-BO" i zdrrravo. (logor srpske vojske) Štitonoša Boleslav: ALO MILOŠEEE, OJ MILOŠEEE!! Miloš Obilić: Jeb'o te Miloš.... OJ RECIIII! Štitonoša Boleslav: E, rek'o Laza da imate sad prolaz kroz sredinu, ako požurite! Miloš: Mi već spremni, idemo braćo! Ostatak ekipe: Idemoooo! (centralni deo) Lazar: Aman bre je l' ove Turke od zemlje prave, štae ovo koji kurac? Opaaa, eno ga Lošmi i ekipa, takoe maćana, toe srpska konjička škola, reko' li ja, Boleslave, a? Boleslav: Ma sve je to u redu, al' eno ona trojica nam se približavaju... Lazar: KAKVE UŠTVE MAJKU IM JEBEM, IMATE LI VI KOLORISANI IKOG NA OVOM BOJNOM POLjU SEM MENE DA NAPADATE, A? (desno krilo) Vuk: Je li, artiljerija, koji su ono što protrčavaju, prijem? Artiljerija: Lošmi end kompanija, prijem. Vuk: Neće valjda stvarno da idu da ubiju Murata, prijem?! Artiljerija: Hoće zapravo, prijem. Vuk: Ajoj, majko moja, kakve paljevine, pa da li je ovo moguće? Daj gađajte oko njih, prijem! Artiljerija: Jok, gađaćemo oko Durmitora, prijem. Vuk: Kakve ste uštve, majku vam jebem. (pozadina, strelci) Stefan: OPAAA, izjednačenje, pičko devičanska! Lazar M: Duvaj ga, nie fora da gađaš dok se ja riloudujem! Stefan: A u redu je da ti kampuješ k'o da ti je ovo Kanter, a? Lazar M: Ajao, majko moja! (levo krilo) Vlatko: Je li, je l' ono Lošmi prođe? Ratko: Ja bi' reko da jes'. Vlatko: Ti bi reko', bolje idi da gledaš tamo da se ovi Turci ne vrate. Ratko: Ushtwas, ushtwas everywhere. (Miloš i ekipa stižu u osmanlijski logor) Murat: Aljo, Ćamil! Ćamil: Da, ekber? Murat: Postavi lji ti onu zastavu za predaju na zemlju? Ćamil: Da, ekber. Murat: Dobro, dobro, ako siđe pred nju, znaći predaje se, jeboo on mater svoju, a ako je podigne kopljem, 'nači da oće da se koljemo k'o ovnovi na ono brvno, znaš. (Miloš i ekipa stižu pred zastavu) Miloš: (diže kopljem zastavu) Gle što fensi tepihe imaju ove uštve, svega ti. Ćamil: OPAAAA NEVERNICI, DOĐI VAMO DA VI ZAKOLjEM. Miloš: Grohotom se smijem. OPAAAA, DODžI VAMO, I JO, I JO, ĐES POŠO, OPAAA, MA KAKO NE, OĆE TO NA OVU VRUĆINU, JOOOOO, ZDRRRAVO. (Murat se diže i kreće da beži) Miloš: ALO UŠTVO ĐEMBELA, DE SI TI POŠO? Murat: Pa vidiš da bežim, jebo ti mater svooju? Miloš: Paz' da 'oćeš! (vadi nož i ubija Murata) Ode uštva, opaaa! Ekipa: To Lošmi ploditelju! Miloš: JA JEMEN!
(Prokuplje, 1333. godina) Jovan Oliver: VRATKOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOO, OJ VRATKOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOO Vratko Nemanjić: OOOOOOOOOOJ ŠTA SE DEREŠ U RANO JUTRO, PIZDA TI MATERINA NEEMANCIPOVANA! Jovan Oliver: KOJE CRNO JUTRO, POGLEDAJ NA SAT! Vratko Nemanjić: (gleda na ručni sat) U jebem ti krv er ha faktora negativnog, pola jedanes' već! ČEKAJ OLIVERE ETO MENE DOLE! (pola sata posle, Vratko silazi dole sa slugom Milutinom) Jovan Oliver: 'De si, Vratko, kajmak li ti jebem usoljeni! Vratko Nemanjić: Nisam ja Vratko, sad se zovem Jug Bogdan, jesam li ti stoput rekao! Jovan Oliver: Je li, Milutine, jeste li vi ovom opet davali onu smešnu medovaču? Milutin: Nisam, gospodaru, sreće mi! Jovan Oliver: Znači sad je počeo da tripuje i nasuvo, au, neće ovo izaći na dobro! Vratko Nemanjić: E Olivere, ne iji govanah, no mi reci što me zoveš u ovaj osvit zore u 11? Jovan Oliver: E, ovako- Šandu i Kantakuzin sklopili dil da napadnu zajedno ovog drugog pretendenta, pa kreću na Ser i poručuju ti da se spremamo za ofanzivu. Pazi sad, poneo sam ovu novu interaktivnu mapu: vidiš ove plave linije? E to ti je moja vojska, idemo preko Vardara tamo. Vratko Nemanjić: A kakve su ti ovo braon krugovi, šta je to, neka utvrđenja, palisadi? Jovan Oliver: Gde bre? Vratko Nemanjić: Pa vidiš ovde po Šar-planini sve neka utvrđenja, nisam znao da je ovoliko nabijena, boktenejebo, ovo bre gore nego okolina Carigrada! Jovan Oliver: Ma jok bre, to ovaj moj nesretni Rastislav pio orahovaču, pa mu ostalo od čaše, jebem ga varvarina! Vratko Nemanjić: Aaaa, i ja reko' Šandu podiže neke tvrđave k'o Francuzi, za ukras... Jovan Oliver: Dobro bre, pusti sad više to, gledaj 'vamo. Ova crvena linija što ide preko primorja, to ste vi. Ovde stajete, odmarate se dva dana, nabavite nove potrepštine, unajmite kurave, i nastavljate dalje sve do Epira, pa skrećete prva raskrsnica desno i onda samo drži glavni put, silazite na petlji tri kilometra od Larise, druga desno i dršte pravac. Jasno? Vratko Nemanjić: A ovo semafori, šta? Jovan Oliver: Ma otkud semafori u četrnaestom veku, leb ti jebem integralni, oklen struja za njih? Vratko Nemanjić: Pa šta su ti ove čačkalice na putu? Jovan Oliver: Pa to ti pokazuje kuda da ideš, da ne zalutaš k'o prošli put, mi se koljemo s Bugarima, ti zapalio u Budvu i čudiš se otkud Bugari pričaju srpski i otkad su Bugarke tako dobre ribe. Zato spremaj se, polazi koliko danas, i ajd' uzdravlje. Vratko Nemanjić: Ajd, ajd... Jovan Oliver: Nego gde ti je žemska, nema je nešto? Vratko Nemanjić: Ma ne pitaj, ulovila zeca, pa sad gore ceo dan leži u krevetu k'o da je Bolani Dojčin. Jovan Oliver: Lololo, gde se seti Dojčina? Vratko Nemanjić: E pa tebreksoid, nisam ja bežao sa srpskoslovenskog jezika i književnosti za razliku od pojedinaca. Jovan Oliver: Ma izvini, e. Ajd' odo sad. Vratko Nemanjić: Ajd, ajd, polomi nogu usput. Jovan Oliver: Fala, dabogda te Arnauti nafatali što si im krao jagnjad prošle godine. (Jovan Oliver odlazi)
Stari naziv za Balkansko poluostrvo. Dobio ime po tračkom tiraninu Hemu, sinu Boreje, bogu severnog vetra, najsilnijem od svih vetrova, koga je ubio Bizas, sin Posejdonov, osnivač Bizanta (na čijim će temeljima kasnije nići Carigrad) i čija je žena Rodopa, koja mu je rodila sina Hebra (reku Maricu). Zbog svađe s bogovima Hem (planina Balkan) i Rodopa su pretvoreni u planine.
(Dvor Stefana Lazarevića u Beogradu, početak XV veka) Čengiz-beg: Pu jebem ti ove Srbe i njihovu gradnju, peti krug obilazim u ovoj utvrdi! Nije mene džaba babo sjetovao samo pod šatorom da spavam, jašta! Vidi sad ova velika vrata, mora da je ovde taj njihov usrani knez... (otvara vrata) Hor i orkestar: YOU'RE GEMINI AND DON'T KNOW WHICH ONE I LIKE THE MOST, MY MIND IS GETTING BROKEN AND MY HEAD IS GETTIN' BUST, BUT NOW I'M COMING WITH YA DOWN THE ROAD OF GOLDEN DUST, OH MY SOUL, IT'S A LONG WAY, WHERE YOU'RE FROM, IT'S A LONG WAAAAAAY (Metodije Dijak pravi solo rif na guslama) Kir Stefan Srbin: STANI STANI STANI STOJ! Ej ti, peškiroglavi! Ti, ti, buđavi! Što prekidaš probu Filharmonije? Čengiz-beg: P...pa....khm... Mene je ovde poslao sultan ekber, brat sunca i meseca, sultan nad sultanima i car nad car.... Kir Stefan Srbin: Ma kakav brat sunca i meseca, jesi ti od onih što puše one smešne trave sa Zlatibora, kako se, Grigorije, ono beše zovu ti probisveti? Grigorije: Hipici! Kir Stefan Srbin: E da, da nisi, nedobog, hipik? Čengiz-beg: Šta bre? Kir Stefan Srbin: Ma nemoj ti tu meni "šta", dolaz' vamo u prvi red! Aj' sad da te čujem kako pevaš? Čengiz-beg: Ehm, a šta? Kir Stefan Srbin: Čuj šta, pevaj šta znaš. Čengiz-beg: JILDIIIIIIIIIIIIIK TUKMEEEEEEEEEEDžIIIIIII Kir Stefan Srbin: STANI STANI STANI STOJ! Kakvo je to bre pevanje? Koja ti je to tonska lestvica, koji notni sistem, jao nek' me neko uhvati za ruku, zadaviću ovog peškiroglavog! Čengiz-beg: Ali ja sam samo došao da poručim ferman od sultana Stefan-begu... Kir Stefan Srbin: A ja sam samo došao ovde da berem latice ruža i brčkam nožice u bistrom potočiću.... NE SERI NEGO PEVAJ LEPO! Aj' sad, jen, dva, jen-dva-tri... (tišina) Grigorije: Kir-Stefane, mislim da bi ipak trebali da ga pustite, mislim da je on tatarin od onog sultana, ništa više. Kir Stefan Srbin: Misliš, a? Čengiz-beg: PA TO POKUŠAVAM DA KAŽEM POLA SATA! Kir Stefan Srbin: De, de, ne iji govanah, eno ti tamo sto, zaklali smo sto prasića jutros, posluži se, Stefan spava još. Čengiz-beg: Ouvaaaaj... neka, ja bih da preskočim, nisam danas pri apetitu... Kir Stefan Srbin: Je li, da nisi ti od onih što brste travu, Grigorije, kako ono beše.... Grigorije: Vegetarijanac? Kir Stefan Srbin: E taj. Čengiz-beg: Veg-šta? Kir Stefan Srbin: Ajoj, majko moja, ovi Turci gluplji od vola i mog šuraka zajedno, nek ga neko odvede, ne mogu podneti da gledam ovakve varvare da hodaju tlom Hema!
Čuvena pesma moldavske grupe O-Zone koja ima čarobnu moć širenja pacifizma i prosperiteta širom planete Zemlje (pretpostavlja se i šire, ali eksperimenti još nisu dali zvaničnu potvrdu).
(direktna video-linija Moskva-Vašington) Obama: Ouvaj... Putin boj, ja šelela bombardovati ona mudžahedini in Serbija? Putin: V Serbiji? Njet, Serbija este pravoslavnaja! Obama: Ouvaj, ne Serbija, šelela reći Sirija, jebem ti, ufek mešala te arapske zemlje. Putin: Žao mi je, tovariš Barak, moraću vpotrebit svoje najmoćnije oružije. Obama: NOU Putin: O DA. (Putin spušta iglu gramofona, počinju zvuci Dragostea din tei) Obama: NOUUUUUUUUUUUUUUUUUUUU Putin: O DA. IDEMO OLTUGEDR Putin i Obama zajedno: MA IJA HIIIII MA IJA HUUUUUUU MA I JA HAAAAA MA I JA HAHAAAAAAA
Majica supermen. Ona sa imenom ćaletovog/kevinog preduzeća koja je prošla sito i rešeto; ona koju smo maznuli pre deset godina, nosili je svaki put na fizičko, vrteli se povazdan u njoj po kući, u njoj krečili sobu, isflekali je toliko puta za vreme jela, oprali je trista puta i jebavali je na sve moguće načine.
Onda smo je jednog dana izvukli iz veš-mašine i ukapirali da ima jaču boju i veću čvrstinu od majice koju smo pre mesec dana platili 2000 dinara, a koja je već počela da se izlizuje i rašiva ispod miške.
- Koja ti je to majica? Hahaha, ICN Galenika! Ahahahaha! - To je najbolji domaći brend, sine. Ima da nadživi i mene i tebe, a kamoli tu tvoju gejsku Teranovu.
Starinski naziv za pokolj svinja. Ponekad se koristi, doduše ređe, kao metaforički izraz za klanje ljudi.
---Kosovo Polje, 15/28. jun 1389. godine--- (rano jutro, srpski tabor) Lazar Hrebeljanović: Dobro, majku mu jebem, opet ja prvi dolazim u boj, još nema nikoga, a već sedam sati po srednjoevropskom vremenu. Vidiš ti, moj Boleslave, s kim ja ratujem, ej! Štitonoša Boleslav: Ma dobro, doće ljudi, k'o da je bitno, nismo ni mi morali baš ovako rano doći. Lazar: Ma gde nismo, eno Osmanlije već rade razgibavanje, jebaće nam majku. Boleslav: Ma mogu oni da rade razgibavanja do preksutra, kad im nalete ovi naši, neće znati di im je glava, di im dupekanja. Lazar: Ma more stoka jedna, najeli se svinjetine i ovčetine pa sad spavaju k'o zaklani, zakl'o ih neki Oguz dabogda! (dolaze bosanski odredi s vojvodom Vlatkom Vukovićem na čelu) Lazar: Oooo 'de si, Vlatko, dabogda te burekom sasrom na Urgentnom 'ranili! Vlatko: O đe s', Lazare, dabogda te sirnicom po stražnjici mazali! Lazar: Koliko je tih tvojih Bosančuga tu? Vlatko: Neđe oko dvije-tri 'iljade, taman da im jebemo mater ciganjsku! Lazar: Au tebra, što si tako politički nekorektan i needukovan, kao prvo sad se moderno kaže Rom, kao drugo oni nisu romskog porekla, oni su nastali mešanjem turske grupe i indoevropske grupe naroda, kao treće sad će da nas tuže tribunalu u Nantu zbog tebe! Vlatko: A čoveka, k'o da je meni bitno, ja sam samo doš'o ovde da se nekom najebem mile matere, ionako mi žena kenja ko navijena ceo dan po dvorcu, još mi i punica blizu, svaki treći dan eto beštije u goste. Nego daj da vidimo u kojoj formaciji danas igraju ovi mamlazi. Lazar: Pa evo čekam ih, nisu još došli, spavaju k'o topovi, topovi ih gađali! (dolazi Vuk Branković sa svojim odredima) Lazar: Oooj mrki Vuče, što si mi se umusio danas? Vuk: Ma teraj me u kurac, uvalili mi neku rakiju juče, više šećera no bresaka, ne mogu da gledam na oči jutros. Lazar: Mrki Vuče, podigni brkove, da ti viđu toke na prsima, da prebrojim zrna od pušakah, kolika ti toke izlomiše! Vuk: Ma koje puške, koje toke, šta sanjaš ti? Jaooo, opet si pomeš'o tekstove, 'bem te tupava, to je Gorski Vijenac! Lazar: Ma dobro, moramo ubacit malo stilistike ovde, ipak je ovo jedan svečarski trenutak... Vuk: Je l' njemu opet dav'o neko onu smešnu medovaču, što sam je rek'o da ne trošite više od dvaput godišnje, a? (dolazi Miloš Obilić sa još deset konjanika) Lazar: (Vuku) Jaooo, pajsad kako ću da ga isturiram, mali se prima k'o niko! (Milošu) Oj Miloše, sada vjero, potonja nevjero! Miloš: Ja, tako me vjera ne ubila, ja nevjera nikad bio nisam, nit' sam bio, nit' ću ikada biti! Nevjera ti sedi uz koljeno, ispod skuta pije hladno vino! Lazar: Dobro, prođi tamo do svog logora, poslaću posle po tebe kad mi budeš trebao. (Miloš odlazi) Vuk: AAAAAAAAAAA Kako se mali prima, ljudi moji, da li je ovo moguće! Lazar: Turira se k'o one Paskačove kočije na motorni pogon lololo Vlatko: Al' najjači je što progovorio jekavicom lolo Vuk: Ajoj, brate, suze mi teku, e! (dolazi 100 ljudi obučeni od glave do pete u čelik) Lazar: Je li, Vlatko, ovo sardine izgleda prohodale, a? Opet ne vodite računa o radioktivnim supstancama oko Zenice? Vlatko: Nemam ideje koji su ovi.. Vuče, da nisu ovo neki tvoji netemani? Vuk: Ne koliko ja znam. Alo, sardine, identifikujte se dećsko! (jedan od ljudi prilazi i diže ruku uvis) Nepoznat čovek: WIR SIND SOUVERAENER RITTER- UND HOSPITALORDER VOM HEILIGEN JOHANNES ZU JERUSALEM, GENANNT VON RODOS, GENANNT VON MALTA! Vuk: Šta napriča ovaj? Vlatko: Mislim da ga nisu dobro podmazali, pa škripi kad pomeri ruku. Lazar: Al' pominjo neku Maltu, nešto... Da nije ovo neki fan klub maltezera možda? (drugi nepoznat čovek izlazi iz gomile i skida šlem) Drugi nepoznat čovek: Ćekajte, ćekajte, dećki, mi smo Ivanovci, viteški red što se bori za slavu Jezusa kralja, ne? Lazar: Ivane, leptenejebo, jes' to ti? Drugi nepoznat čovek: Ja, lićno, glavom i s fensi bradicom a la monterenj! Lazar: Prepozno sam te odma' po toj gej bradici, samo reko' da proverim. Nego, kakve su ti ovo sardine, to Šime napravio neki novi proizvod? Ivan Paližna: To su Ivanovci, mi tućemo muslimanske snage i brinemo se o našim bolesnicima. Lazar: Vi tučete muslimane?! Haahaa, pa vi bre svi zajedno niste teški koliko jedan nji'ov rmpalija bre! Ivan: Nije sve u velićini, ima nešto i u tehnici. Lazar: To s' čuo od svoje žene, a? Ivan: Grohotom se smijem, nego dećki, otišli smo mi da se spremamo da naprašimo ove muslimane, ne? Vlatko: Eeee blago nama kad nam sardine bojeve biju. Vuk: Ma pusti ih, ionako će da pobegnu čim se ovi proderu. Nego, gde su ovi tvoji južnjaci, Lazo? Lazar: Ma teraj ih u kurac, već saftaju kobas Muratu, eno ga Dragaš ugostio Osmanlije tamo kod njega. Vlatko: Pa lijepo ja kažem da od tijeh iz romanskijeh zemalja nikad neće bit' muškarca, si vidio i sam da im muški tamo dolje nose suknje? Lazar: Ma znam, ne staj mi na muku. (dolaze braća Musić) Lazar Musić: Čestiti kneže, donosimo raport iz osmanlijskih tabora... (Stefan Musić lupa vaspitnu Lazaru Musiću) Stefan: Alo, maćana, 'de s' pošo, ja ovde raportiram, primogenitura pičko devičanska! Lazar M: E da ti jebem seme tvoje krvavo, evo ti na, pa ti pričaj! Lazar: Alo, smirite se vas dvojica, vidite da imamo goste, a i nije vam ovo ona vaša zapizdina! Stefan: Evo kneže, pisana forma, tri primerka. Lazar: Zafaljujem, aj sad bešte u onaj šator u dva suprotna ćoška i razmišljajte o ovome što ste uradili sad. (Lazar M. i Stefan odlaze) Lazar: E sad, d' izvadim ovo piće i krkanluk iz šteka, da se spremimo, pa ćemo da sečemo ove peškiroglave. (u međuvremenu, osmanlijski tabor) Jakub: Aljooo, Bajazit, aljooo, jebo ti mater svoOoju! Murat: Šta se dereš ti hajvane usred jutra, još ni kahvu popio nisam, i koji si ti uopšte? Jakub: Ja sam tvoj sin Jakub. Murat: Aha. Konstantin Dragaš: Je l' sigurno ovo Vaš sin, mislim kako ne znate njega? Murat: Ma šta ja znam, vaker mange čaje, to nek im mame pamtu. Konstantin Dragaš: (sebi u bradu) Čudan neki narod... Jakub: Aljooo Bajazit, jebem te gljuva! (Bajazit izlazi iz šatora) Bajazit: Šta se dereš u sabah-zoru, jeboOo ti mater svoju? Jakub: Ma našo sam neki kabljovi ovde, izgljeda da nas neko špijunira, znaš. Bajazit: Pa nek špijunira, ionako nas ima ovde kolko oćeš. Jakub: Ma da ga jebem, reko da me nije snimo dok sam napinjo Hanumu. Bajazit: Pfff tebe da snima, hajvane, tebe mogu jedino da snimaju na oni Opstanak, kolko se dereš ko ćimpanza tamo, ceo Topkapi uzbunjuješ, pićko bangutava! Jakub: Ma da se jebeš ti maljo cigane, e! (Jakub odlazi) Bajazit: Oj Ćamil! (Ćamil dolazi) Ćamil: Da, ekber-Bajazit? Bajazit: (pokazuje prstom na Jakuba) Ako mi danas preživimo ovo koljanje, ovog da mi ubijete istog momenta! Ćamil: Alijorum, ekber! ---15/28. jun 1389, 10:00 po centralnoevropskom vremenu--- (srpski tabor) Lazar: Je li, Boleslave, jesu li spremni ovi naši za disnotor? Boleslav: 'De nisu, eno Vlatko dobacuje Omer-paši kako mu ženska ima vadžajnu k'o Heksamileon. Lazar: Ja čoveka, ne može da sačeka ni dva sata. Nego ajmo mi tamo na čelo vojske. (osmanlijski tabor) Bajazit: Alo pićke, di mi ga je hat? Jakub: A bre ćave mange, otkud ja znam? Bajazit: Abe, silazi s tog hata dok te nisam stuko sad! Jakub: Nemoj ti budala da budeš! Bajazit: (strzne Jakuba s konja) Ma silazi, jebo ti mater svOoju! Ujs, ujs, napred, napred! ---15/28. jun 1389, 10:45 po centralnoevropskom vremenu--- Lazar: JESMO SPREMNI BRAĆO? Srpska vojska: JESMO! Lazar: NE ČUJEM VAAAAAAAAAAAAS! Srpska vojska: JESMO PIZDA TI MATERINA GLUVA! Lazar: ŠTA ĆE DANAS DA BUDE? Srpska vojska: (kreću da lupaju mačevima i ostalim oružjem po štitovima): DIS-NO-TOR, DIS-NO-TOR, DIS-NO-TOR... Murat: Je li, Konstantine, šta viču ovi tvoji đaurini? Konstantin: Disnotor, to Vam je svinjokolj. Murat: Eee hajvana, i pred bitku misle na ždranje krmača, dabogda ih trigliceridi sve pobili! ---15/28. jun 1389, 10:59 po centralnoevropskom vremenu--- Lazar: I TRI, I DVA, I JEDAN, I IDEMOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOO Bajazit: Dršte gaće, Srbi; JALAAAAAAAAAAAH TURCI! Lazar: Držim ti ja dženazu OPAAAAAA
Nešto neizbežno i neizostavno kao šrafciger na prozoru Zastavinog vozila ili afrikanac u ekipi Javora iz Ivanjice. Aca Seltik na Bir Festu. To su neke šatro duhovite rečenice iz domaćih filmova ili Pavićevih serija koje u sred pesme ubacuje dežurni didžej. Obično te pošalice Čkalje, Gidre, Lidije Vukićević i ostalih komičara imaju veze sa tekstom muzičke numere koja u tom trenutku piči, ali nekad burazeru moraš dobro da razmisliš šta se u tom trenutku otkačilo onom liku što čačka po vinampu i za to prima neku crkavicu. Taj ljudski otpad ima fetiš da ti usere doživljaj slušanja prelepih glasova Šabana, Sinana i braće Ahmedovski glasom Srećka Šojića, tako da ti dođe da iščupaš radio uređaj iz auta, izvadiš kurac i popišaš se po njemu. Ili ćeš jednostavno ako si muzički nepismen nastaviti da piješ pivo ispred zadruge i trpeti taj teror prema ušima i nervnom sistemu.
Radio Antena, u toku su želje, čestitke i pozdravi
Izvesni gospodin Radoje iz Frankfurta šalje poruku svojoj staramajki u Srbiju uz poruku da će kasniti zbog kvara aviona i da mu spremi dvakila rasola jer će kad sleti, usput svratiti kod Mileta u Stepojevac da probaju rakiju što je kupio od Žike iz Valjeva, uz pesmu Mileta Kitića kao pozdrav.
"Moooj sokole, ptico moja mila, ko je tebi polomio krila... (didžej ubacuje snimak iz Balkanskog špijuna, "Orao pao, orao pao")... polomila tvoja ljubav staaaara..."
Radoje se krsti, pljune tri puta i pomeri se s mesta. Odlučuje da ipak ide kući mercedesom 200 d, neće da rizikuje sa vazdušnim saobraćajem. ________________________________________________________________________ Ćale čestita ženi i sam sebi rođenje sina prvenca
"Oko mamino, srce tat... (Preduhoviti batica pušta "Sido, rodila si idiota" i verovatno umire od smeha sa one strane mikrofona)... babinaaa, snaaaga deeedina" (u slučaju rođenja ženskog čeda, jajara će verovatno u pesmu "Ti si ćerko tatin sin" ubaciti repliku iz filma "Mi nismo anđeli")
Ćale zove radio stanicu i u programu jebe didžeju sve živo i mrtvo. ________________________________________________________________________ Deda želi svojim unučićima srećnu Novu godinu
"Deda Mraze, Deda Mraze, ne skreći sa staze... (Sa zvučnika se čuje stenjanje kurave i glas pornićara: "Tako je, liži dedi kurac, liži")... već pooklone spremaj"
Didžej dobija otkaz, nakon toga i batine od ćaleta iz drugog primera
