Inicijalna kapisla koja iz malog mozga povuče neka davno zaboravljena i uredno uskladištena osećanja, mirise i slike. Pokreću ga potpuno indirektne asocijacije, slučajni susreti i neočekivani događaji, a u stanju je da u momentu pokrene lavinu misli koje razbucaju telo, uskomešaju vihore i na površini duše naprave dar mar, pravolinijskom putanjom pustošeći prolaz po sred mozga i ako je sreće, ponovo neprimetno kako su stigle, šušnu, nestanu, i za sobom, kao magijom, zatvore načinjenu štetu.
*Da se razumemo, nisam romantičan uopšte, ali, jutros je, pravo niotkuda, na moje rame ateriralo perce neke ptičurine, gadljivim pokretom sam pokušao da ga stresem sa ramena, a ono se uskovitlalo i pravo meni pod nos, zagolicalo me i odjednom osetim dodir onog čuperka...i ukapiram da miris njene kose, kao eho odzvanja u meni već godinama, a nisam siguran osećam li ga u nozdrvama i nosim svuda sa sobom, pa je možda to razlog zašto odavno sebi nisam kupio parfem ili ga, da zvuči još luđe, čujem kao šuštanje jesenjeg lišća pod đonovima..Ih, mirise čujem? Biće da ludim..ne, ipak čujem njen glas, ali, zaboravio sam njegovu boju, zaboravio sam te površne stvari, ali znam da je boje maslačka, golica me njen pogled dok joj objašnjavam stvari koje zna, ali uživa u tome da joj ipak pričam, smeškam se, jer je skoro već deceniju nosim na ramenu iako ona to ne zna, sve što radim, radim posmatrajući se njenim pogledom i... Molim? Da, četvrt praznog i jogurt, molim Vas.*
Ne, ne misli se ovde na običaj dugovratih trkačica da zabijaju glavu u pesak, to je drugo. Ovo “Nojev” je sa veliko “N” i aluzija je na čiča-Nojea, antičkog Vuka Bojovića, lika koji je sakupljao po par od svih životinja sabijajući ih ko kineske emigrante u krijumčarski čamac, ne bi li ih spasao od alaudže Gospodnje i oblačnosti praćene padavinama. Elem, sindrom pogađa uglavnom ženski pol i simptomi se ogledaju u tome da nikako nije dovoljan jedan ljubimac, već mora da bude bar jedan par. Jedan papagaj? Sam, mukica, gde će ti duuuuša, jadan, nema koga da voli, nije feeer. Zlatna ribica? Pliva, setno bitiše u fluidu ustakljene tamnice, tavori... Treba joj neko. Svi imaju tri želje, a zlatna ribica samo jednu. Kme. Otkud ova potreba, mogu samo da nagađam. Verovatno ima veze sa nekom devijantnom željom za skućavanjem, pa sve to na kvadrat i puta Mir-Jam. Tek, kraja nema ovom gomilanju menažerije: parovi neće biti mirni, nego će da se jel-te pare, spavaju, bukare i mreste, te uskoro zatrpaju stan svojim potomcima.
- Mikice, treba da kupimo ženku ovom jadnom Jerotiju, vidiš da se mica sav osamio, depresivan je. - Boli me kurac. - Nemoj da si takav, znaš, i hrčci imaju svoje potrebe. - Sekiraš se za Jerotija, a realno jebe češće od mene. Gora si od Noja i Pete zajedno. - Hoćeš i tebi da nabavim neku živuljku, a, haha? - Ona komšijska veverica nije loša, hehe. - Životinjo!
Dete željno svega, ali bukvalno svega. Od hrane preko igračaka i automobila do lepe garderobe.
A: Crni Branko, imaš 35 godina a igraš se sa sinovim plastičnim vojnicima. B: Ostav me ženo, ostade mi pusta želja kad sam bio mali, jedini ja ih nisam imao od sve dece...
Osoba na margini interesovanja mase koja traži svoje mesto pod Suncem. Naime, traži svoju funkciju u društvu i gleda kako da im bude od koristi. Ona u svakom trenutku zna šta vama treba, vrebajući iz male udaljenosti da vam se nađe. Zna kada vam je odvezana pertla, ima sitan novac kada treba da vam usitni, a isti može i da vam pozajmi. Na taj način nadoknađuje svoje nedostatke zbog kojih i nije sastavni deo ekipe. To su obično nedostatak smisla za humor, nesposobnost neposredne komunikacije, govorne mane, ili kod ženskog roda nedostatak lepote. Ekstremniji slučajevi imaju po dve, tri ili više olovaka viška. Ovakvim osobama činite ogromnu uslugu ako im ovako nešto potražite, jer je njoj smisao života da vam pomogne, a omiljena reč joj je hvala. Zapravo, neće ni čekati da joj vi nešto tražite, već će se sama ponuditi. Ona neće znati kada počinjete da je iskorišćavate. Za nju, biće čast da uradi sve za vas.
- Profesor: Pa dobro čoveče, kako mi to dolaziš na test? Čime si mislio da pišeš? Ajde neka mu da neko... - OSOV: Evo ja ću da mu dam olovku. - Student: Hvala. - OSOV: Jel' imaš na čemu da pišeš? - Student: Nemam, imaš li kolega i dva lista? - OSOV: Naravno.
...posle 5 minuta
- OSOV: Šššš, ej, to drugo ti je pod a, pogrešio si i ti i ovi tvoji što prepisuju... - Student: E, hvala čoveče.
... Na kraju testa
- Student: E, hvala ti na pomoći. - OSOV: E, hteo sam da vas pitam nešto. Večeras je ona žurka na faksu, a nemam s kim da odem. Mogu li sa vama? - Student: Čekaj bre čoveče, danas sam ti prvi put čuo glas, mislio sam da si mutav... (mada bi nam dobrodošao neko da nas pijane sprovodi posle, al' dečko je teška blamaža)
Jebeno emotivna osoba. Sa sobom nosi tragove krvavih đonova kao produkt života koji je ostavio iza sebe, iliti „Život ga je gazio“. U kafani je tužni boem, u krevetu romantični emotivac, za žene je Hose Alvaro de Enrike Rodrigez - za prijatelje Migel, a na poslu pevač vedrih nota.
Izražava se lirski, što i najviše doprinosi njegovoj ličnosti. On ne drka, on jednostavno trpi i čeka ljubav svog života. Kad je nađe, ne jebe je, već vodi ljubav sa njom. Jebote, on je tako gej.
- Ah, ljubavi moja neprežaljena.. Tako te volim! - Mige.. - Ne, ne govori... Ostavi ovu noć da priča umesto nas... - Ali Mig.. - Samo tiho, tiho, najtiše.. I sve će proći... Ljubavi, zbog mene ne plači! - KAKO DA NE PLAČEM!? VADI KURAC IZ MOG DUPETA KONjU JEDAN!!!!
Da, ogledalo duše jesu oči, ali čovek ima još godova preko kojih mogu da se odrede duševno stanje i uticaj vremena na istog. Mračan pogled i težak hod u pohabanim cipelama su jedan od tih godova, kamenčića koje upotpunjuju tu apstraktnu sliku i u isto vreme demantuju Aristotelovu definiciju čoveka. Više se ne govori o razumnoj životinji nego o hologramu.
Tumara, putuje zračeći melahonijom stazama natopljenim grehovima i porocima sa koferom i kartom u jednom pravcu ka ničemu. Svojom težinom pojave ostavlja znakove pored puta dok ga sopstvena senka ne paralizuje. Stoji i čuje glas stare koja ga pita 'Sine šta radiš?', dok ga hladan znoj obliva, ne bi li se osvestio, skinuo cipele, uzeo knjigu u ruke i molio nebo da mu udeli snage za novu etapu.
Žena čije ime nikom ne spominješ. Ljubav koju su pre četvrt veka skrio ispod kože i zelenog mastila. Kada te unuk pita: Deda Radoje, je l' to baba Milunka na slici? samo klimneš glavom i po ko zna koji put osetiš svaki ubod šnajderske igle u ruku. Koja kurčeva tvoja baba?! Džabaiso sam ti dva 'ektara što mi dao pokojni tast čim sam je doveo, ljutito pomisliš u sebi, pa ti opet bude žao tvoje Milunke, jer ona mučenica nije ništa kriva. S' jeseni kad pečeš rakiju pustio si tranzistor da ti buni, čuješ Šabanovu pesmu sa njenim imenom, pojačavaš ga do daske, za'vaćaš prvenac i uz krčanje pesme koja ti cepa grudi sipuješ ga zavrat. Trebaju ti ta 28 grada više nego ižednelom voda. Da utrniš, da ne osećaš više ove igle dušu što ti bodu.
Prvi dom vezan je za tvoju porodicu, za tvoje prve korake, prve reči zbog kojih je majka psovala dedu jer ih te je naučio; prvi dom je mesto u kom je sto spremao onaj koji je poslednji završavao sa jelom, pa ste ti i brat usisavali hranu u sebe... uglavnom, tiče se tebe i tvojih najbližih. Znaš da si tu uvek dobrodošao. Nisi jedino u slučaju da si na sudskim parnicama za podelu zemljišta bio pohlepan. Ili si probao da budeš snalažljiv. Toplina prvog doma grejaće te dok si živ, bilo da se setiš priča koje su se odigravale za vreme gledanja crtanog filma pred polazak u školu, bilo da se setiš kada si oblačila majčinu odeću i obuću, šminkala se i pravila nakazu od sebe jer si poželela da ličiš na svog zamišljenog lika. Ili poželeo. E, toplina drugog doma je, pa mogu slobodno da kažem približno slična toplini prvog doma. Drugi dom je tvoja najsvetija tajna koju čuvaš samo za sebe. To može da bude stara kafana u kojoj si se prvi put zapio, može da bude automobil kojim bežiš daleko od svih, sam, može da bude i otvoreni prostor, kutak u šumarku pokraj reke koji samo na papiru nije tvoj. To je tvoj beg od svih briga koje te more. To može da bude i beg od prvog doma. Kako li tek dobro taj drugi dom greje?
-Kojim povodom, Srđane? -Dobro veče, Ana. -Uđi čoveče, smrzavaš se tu bezveze. Nego, nisam te očekivala. Šta te natera? -Pa možeš da pretpostaviš. -Ah, opet ista priča? -Ista priča.
(Pola sata kasnije.)
-Dodaj mi upaljač, tu je, pored kreveta. -A gde su ti cigare? -Tu bi negde trebale da budu. -Aha, evo i njih. -Nego, moram nešto da ti priznam. Nadam se da se nećeš uvrediti. -Probaj. -Znaš, ispadam obična gadura sada ali, veruj mi, ne postoji sretnija osoba na svetu od mene, kada se ti posvađaš sa svojom ženom. I znaj, zbog svega što si mi učinio, vrata mog doma su za tebe zauvek otvorena!
To vam je, što reče Njegoš-Njegoš - sirak tužni bez iđe ikoga, bačen u nepoznato okruženje i primoran da se sam snalazi dok se drugi udružuju u klanove bazirane na geografskoj pripadnosti.
Baš zbog toga što je geografski osiromašen i što nema zaleđe, prinuđen je da zapne jače i više od ostalih kako ne bi ostao neprimjećen.
Komentari na hajlenderovu definiciju: Nema komentara.
- Pu, majku mu, ovo čujem svaki dan po triput! Nemoguće da niko ne zna za ovaj izraz. Ali, čekaj... Evo ga, komentar! Ja sam rasan na definiciju: *KORISTIM!*
- 'Ajd'... Nek' je svoga i u gori vuka. *TO, RASNI, MAĐIJO! ROMANIJA NIKAD NIJE SAMA, IL' BEZ VUKA ILI BEZ HAJVANA!*
Sin prvenac, napunio 30 godina. Završio srednju školu i već 10 godina radi za crkavicu jer u struci nema posla ako nemaš debelu vezu ili 5 'iljade jevreja za pol-poziciju. Roditelji zašli u godine, majku bole zglobovi, otac se žali na krsta. Nit' ima devojku, niti razmišlja o ženidbi. Familija ga gurka i zapitkuje, on svima priča: "Biće, ne brinite." U tom dolazi deda sa sela na par dana, da obiđe rodbinu
- Odi derane blago dedino, da te ja nešto priupitam. - Kaži deda, samo brzo, moram do kladže da uplatim fiks na Siti, dobra kvota. - Dobro je deda, najeo sam se nekog kačamaka i mleka od sinoć. - ... - Nego, kaži ti lepo dedi, ima li neke curice, da otpečati deda onu dušmanku što sam je zakopao kad si se ti rodio? - Ma kakva cura deda, sve one traže nekog sa parama i dobrim kolima, da imaju svoj biznis i ušteđevinu. - Ih, more nisi ti lepo tražio, nemoj dedu da sekiraš. Star sam ja, a i roditelji ti više nisu sasvim mlađani. Evo, ja čuo da je Danica Steve Arapa došla na mesec dana iz Austrije, mlada, fina, mirišljava, iz bogate kuće, završila fakultet u Austrije. Da kažem koju lepu reč za tebe, a? Još mi njen deda duguje što sam ga onomad vadio iz skeptičke jame kad se umalo udavio, sve će deda da sredi. Vreme ti je da se ženiš. - Neka deda, sam ću ja, ima vremena. Ništa se ti ne brini. Čuj, žurim da se ne zatvori Mozzart, pričaćemo kad se vratim.
-----------------
Prošlo je 6 godina, deda umro pre 4, otac i majka u penziji, prvenac ostao bez posla jer je firma propala, nijedna ga neće bez plate. Mala Danica se udala za unuka Žike Ciganina i rodila mu trojke, Siti je puk'o u zaostavnom vremenu, a rakija još stoji zakopana u podrumu.
