Prijava · Registracija
490 : 90
16 em plus     16 em minus
491 : 90
490 : 91

Pesma i bingo

Rešenje za one kojima je "grom i pakao" vulgarna i gruba psovka.

Lepo vaspitana devojka sa heklanom kragnom se hodajući ulicom sapliće o hibridnu svemirsku patku i pada.

- Idi u peeeršun, odakle se pa ti stvori, patkice šašava?! Pesma i bingo!

1835 : 201
16 em plus     16 em minus
1836 : 201
1835 : 202

Sa Kosova

Izuzetno zajebano poreklo sa notom mistike.

- Pi, brate, kakva ti je ovo brljčina, otrovah se!
- Brate, to mi je stric doneo sa Kosova, to je iz manastira.
- Aaaaaa... (i farbani metil se pretvara u vekovno nacionalno piće)

- Šta će ti ova naiva na zidu, majke ti, otkad ti to voliš?
- A, platio sam to 500 evra, to je naslikala slepa baba Pomarandža...
- Vidim da je slepa...
- ...ona je sa Kosova.
- Aha... (i crtež glava sa nogama na nivou bloka br. 4 se pretvara u vernu sliku duha naših narodnih sabora kroz vekove)

- Ej, ti poznaješ onu budalu tamo? Reci mu da ne lomi čaše i inventar, pozvaću mu obezbeđenje!
- Nemoj, brate, on je sa Kosova!
- A, stvarno... (i autentična sirovina sa D&G majicom i pozlaćenim lancem za Ladu Rivu 2107 se pretvara u napaćenog interno raseljenog potomka Lazara i Miloša koji je ostavio svoje vekovno ognjište)

152 : 19
16 em plus     16 em minus
153 : 19
152 : 20

Odma' drukše!

Kažeš kad promeniš nešto, ma koliko minimalno bilo, da bi sebi napravio ćef. Posle truda, nirvana.

-Mrdni ga malko TV na levo da ne krivim šiju...taaaako...Odma' drukše.
-Zajebavala me šestica nekol'ko noći...odo' kod ovog našeg kasapina u studentskoj...krk, izvadi ga...odma' drukše.
-Srećo, aj malo ja gore, mnogo me gmečiš....Op...odma' drukše.
-Bljutavo bre ovo stara, kapiram ja nezdravo...dodaj slanik da mu rešim ludnicu....Odma' drukše.

28 : 5
16 em plus     16 em minus
29 : 5
28 : 6

Automatski plus bez čitanja

Odraz milostivog raspoloženja samozvanog cenzora na Vukajliji. Dok moderatori odabiraju definicije, cenzor ih klikom svoga miša odobrava. Ponekad, ako je definicija kilometarska, u stanju je svojim plusom da nagradi sam trud, bez detaljnog razabiranja nečijih najtananijih misli, iznesenih u definiciji kao na tacni.

Sedi u smeđoj kožnoj fotelji u svojoj kancelariji. Ona je u predratnoj zgradi. Zidovi su prilično debeli i jako je ugodno. Klima uređaj mu ne treba. Uzima nož za ovtaranje koverata i počinje otvarati jednu malu, ali dosta ispunjenu kovertu.
- Možda sada ovo ne bi trebalo ni da čitam. Proslediću pozitivan odgovor Vukajliji. Jadnik se sigurno mnogo potrudio.
Ostavlja kovertu i nastavlja da izučava indonežanski ustav sa početka dvadesetog veka.

46 : 3
16 em plus     16 em minus
47 : 3
46 : 4

Možda ja starim

Jebem tebe i tvoju čitavu generaciju, uz dužno poštovanje.

Ćerko, kakav je to trend da je šorc ispod guzice tačno pocijepani? To je klasičan kurvarluk. Možda ja starim, ali sjećam se mojih dana, djevojke čedne, čuvaju se za brak... Sad je sve sveg i jolo...
-Ali majka me rodila sa 16?
bič slep Ne bogohuli protiv roditelja svojih razvratnice!

58 : 14
16 em plus     16 em minus
59 : 14
58 : 15

Lik međuratnog romana

Nosi svijetlo braon kaput i šešir. Ima koštunjave ruke koje prekrivaju vene deblje od same ruke. Ako nije u potrazi za poslom, crnči 14 sati u nehumanim uslovima za rad. Prav stav oslikava mrvice ponosa koji je tu reda radi. Lice je podbulo i povučeno nadolje neprospavanim noćima u kojima nanovo proživljava svoj životni bluz. Svaka bora na njegovom licu je sporna granica velikih sila '20-ih i '30-ih godina, a svaki zadebljali kapilar prosuta krv jednog od njegovih davno zaboravljenih prijatelja.

-Đe ga je Stefan?
-Ma uredio mu otac neki posao mali kao da se nauči da se pare ne beru sa grana, radi 4 sata dnevno i već se pretvara u lika međuratnog romana.

150 : 13
16 em plus     16 em minus
151 : 13
150 : 14

Idem u neku Češku...

Sanjiva misao koja se javi čoveku kad je umoran. Zašto Češka? Jer je dobra za svakog. Ona je usporena, nezainteresovana i neutralna.

Češka je negde u srcu Evrope. Ima Prag, univerzitete, arhitekturu. Ima još nekih stvari, ali i meni opis Češke stane u dve rečenice izgleda. Jednostavno mi se mnoge stvari čine nevažnim da ih spomenem.

Nije aktivno neutralna kao Švajcarska: pare, luksuz, mirna luka da Mihael Šumaher napravi dvorac.
Nije kao Slovačka, za koju niko ne zna, koji mešaju sa Slovenijom ili Slovenima. Nije Balkanska ratoborna, bezglava sirotinja.
Nije kao Kuba, gde svi beže od kapitalizma, reklama i bilborda, gde su prašina i sunce, i gabaritno siromaštvo. Kubanci imaju tepih prkosa i ponosa prema SAD - u, ispod koga guraju sve probleme. Češka nema tih problema.
Nije kao Australija, odsječena, nepoznata, previše daleka da se uzme za ozbiljno.
Nije kao bilo šta. Aktivna je, pasivna, stabilna i krhka, raskošna i oronula, sve istovremeno, i ništa od toga.

Šta trażi čovek u Češkoj?

Seljak je umoran od crnog ispod noktiju, znoja i tudje čizme. Hoće maslinasti jesenji kaput. Želi da stavi ruke iza ledja i da hoda trotoarom, nezainteresovano. Da svrati u kafanu da čorbu i pivo, pa kući na spavanje.

U Češkoj nema jakog sunca. Zaštićena je od vetrova. Kiše su sitne, uspavljujuće, neprimetne. Čovek tamo nema puno razloga da gleda u nebo. Eto takva je Češka. Bez jakih boja, bez ičega da ti skreće pažnju, utiče na misli i provocira mir.

Češka je tihi zapad. Češka je brzi istok. U njoj niko nije daleko od kuće. Raj za umoran svet.

Zvao sam se Tom i živeo u Bostonu. Eto me u Češkoj. Bio sam umoran. Od obale okeana. Od posla, od vozova, od gužve, od stalnog proveravanja bankovnog računa. Od cifara. Od kilometara predjenih u glavi. Od dolazaka na vreme. Sada nosim cipele za broj veće jer sam ja tako hteo.

Kada si u Češkoj, poslove ostavljaš do pola odradjene. Ne kao u komunizmu gde ti se čini da niko ništa ne radi i ne kao u kapitalizmu, gde dvojica rade četvorostruko. Ne kao u Rumuniji gde se plata sanja, niti kao u Luksemburgu gde te plate jer dišeš na poslu. U Češkoj odradiš pola posla, koliko stigneš, dobiješ pola plate, ne hvale te, ne grde te, ne zanimaš ih... Ne zanimaju ni oni tebe, poslodavci, klijenti, stranke...

Tamo nema statusnih simbola. Voziš staru Škodu, živiš u stanu na četvrtom spratu šestospratnice. Sredina sredine. Zlato. Smisao života. Sanjalačka sreća.

Pred krizu srednju godina, odu tamo matori mladići. Pa tamo su Čehinje. Ljudi su se umorili od udvaranja, od čekanja, statusa i nivoa veze. Umorni su od akrobacija, elokvencija, duhovitosti, šarenih koktela, dubokih razgovora, upoznavanja duše. Dosta! Lepe, ružne, pametne, duhovite, bogate, lepog lica ili dobrog dupeta... Ne, ovde nema tih kvaliteta, tih poredjenja, ovde caruje jednostavnost konstatacije: Čehinje daju. kad podvuku crtu, samo se to i računa.

Kada odeš u Češku, budi svesan da je od sada i tvoj Bog Čeh. Spor, lenj, poluzatvorenih očiju, navlažen bekerovkom, zaliven staropramenom. Dremljiv, ravnodušan. Tamo je sreća tuga, a pobeda i poraz se služe na istoj tacni. Oštrice su tupe. Sve je to stopljeno u jedan zev zadovoljstva, prihvatanja, pomirenja, lepote.

Stvari u Češkoj ne traju predugo. Panenka se smorio te noći, jer fudbal traje devedeset minuta. Kakvi produžeci, kakvi penali... O zar je bitan pobednik, evo šutnuću loptu ako baš želite, nek se otkotrlja. Pobedili smo? Pa sjajno, zaista, hajdemo dalje sad...

Bezbojan dan, u istoj sam kafani iste ulice, kao u bilo kom od jučerašnjih dana. Napolju sipi kiša, a mene odavno nisu zvali po imenu. Ne sećam se odakle sam došao. Pevušim neki mol, dok moja devojka rešava ukrštene reči čekajući da se ohladi supa na stolu. Ulaze kolege sa posla, klimaju glavom. Beše Oktobar ili Mart. Dovrših kriglu piva, naručih drugu, i sklopih kapke na kratko. Prsti su mi bili ukršteni, a laktovi na stomaku. Mislio sam da umirem. Lep osećaj, ali svejedno.

Weltschmerz, oduvek u Češkoj, a ona u meni, kaže zašto da uvek dovršavam misli...

28 : 2
16 em plus     16 em minus
29 : 2
28 : 3

Otvoreno pismo

Taman kada je "SENZACIONALNO" dosadilo čak i autorima izopačenih tekstova u Bljucu - stigla je adekvatna zamena. U principu, ove reči služe da isprazno palamuđenje nepoznatog autora, čija su osećanja iz nekog trećeg razloga povređena, dobije ime koje ga pretvara u eliksir mudrosti i poziv na razmišljanje o sopstvenim delima i smislu života.

Međutim, posebnu dimenziju ovim rečima dao je Željko Mitrović, čiji ispadi nose ovaj naziv, za koje bi u paralelnom univerzumu pravde dobio svoje ćoše u rudniku, nakon zloupotrebe nacionalne frekvencije za reklamiranje svoje nepresušne vulgarnosti.
No u ovom svetu, uprkos činjenici da se i bubuljičavi osnovci maštovitije prozivaju, Željko nastavlja da piše "otvorena pisma" sa svakom promenom vremena.

Otvoreno pismo jedne gojazne osobe:
Dragi ljudi, dok nas gledate gadljivo zbog našeg viška kilograma, mislite li kako je nama?! Razmišljate li o tome da svaki put kad nekog nazovete "debelim" on možda nije debeo jer je to njegov izbor, već ima poremećaj metabolizma ili teške kosti?! Zapitajte se kako je nama, dok trpimo poglede sa visine kad obučemo prekratke šortseve jer znamo da biti različit nije sramota i kao vi i mi imamo pravo na to! O problemima sa kostima da ne pričam, sa kičmom...
- A, kako mi ide?
- Dobro je za sad, samo taj deo s kostima razvuci na 15 redova barem i pojačaj još malo patetiku, ima dokone babe da morališu do jutra. Sad otvaraj taj Velnes da nahranim salo, crkoh gladna.
-------------------------------------------------------------
- Gospodine Mitroviću, bivši radnik je dolazio da se žali da mu dugujete neke pare, preti da će vas tužiti!
- Hm! Šmokljan, orgijanje, vašljivac, manipulator, crvotočina, izbljuvak...
- Gospodine Mitroviću?!
- Ajde, šta bleneš, daj papir vamo, vidiš da inspiracija nadolazi! Vreme je za Otvoreno pismo! Opajdara, drznik, neandertalac...

112 : 22
16 em plus     16 em minus
113 : 22
112 : 23

Spaliti Jevreje

Promeniti evre u menjačnici.

- Aj samo stani kod ovog znaka da spalim Jevreje, minut jedan.
- Šta da uradiš?!

69 : 10
16 em plus     16 em minus
70 : 10
69 : 11

Komarnik

Mlađi i perspektivniji brat vrata. Luksuzna mrežica selektivne prirode, koja ne dozvoljava komarcima da narušavaju prijatne trenutke izležavanja u toplini troseda doma svoga, čemu i duguje svoje ime.
U prenesenom značenju - suptilna brana protiv nasrtljivih krvopija, u kojoj katkad ostaju zarobljeni neiskusni vonabi osvajači.

Dok te ljubim u pazuho meko
A komarnik otkačen landara
Ja osjetih da sam opet neko
Damo moja jača od žandara
_____

- Kako prođe, ako smem da pitam?
- Ma ništa, samo smo pričali dugo i to je sve.
- Komarnik, znači.
- A?
- Ma ništa, kao naleteo si na komarnik, kao to je sad sleng, kapiraš, u primeru si i tu ide primena izraza.
- Ti si zao čovjek.