Jezik na kome čak i psovke zvuče prefinjeno i sofisticirano, koristimo ga kad želimo da se kurčimo kako smo vrhunski lingvisti.
-'si čula nekad za izreku: "Cupio te meam mentulam sugare?"
-Jao, kako to romantično zvuči... A šta znači?
-Znaš, to je zapravo: "Hoćeš li da mi popušiš?"
-I šta, ti si sad kao neki pametnjaković,a?
-(U sebi)... Vrhunski lingvista kurac moj... Opet sam jebeno fejlovao.
Predmet u mnogim srednjim školama koji predstavlja jedan od najvećih problema za učenike. Iako kažu da je to mrtav jezik svaki profesor će to da porekne, i kaže da će vam biti preko potreban. Ima gramatiku koju nigde drugde nećeti videti (pet deklinacija po kojima se menjaju imenice i pridevi, naravno za svaki rod drugačije, minimum po deset izuzetaka), ali može se naučiti.. Dok ne krene da vas izluđuje, ako imate profesorku kao ja.
Nedelju dana pred pismeni (23:47) :
Već sat vremena čitam lekciju u kojoj se bore Gali i Nervi na 7 strana, vidim u svakoj drugoj rečenici drugačije značenje. Zaokružujem različitom bojom svaku vrstu komparacije prideva, podvlačim ponovo različitim bojama vremena, crticama odvajam osnove, nastavke za aktiv i pasiv. Vidim nema više ni kikirikija, spava mi se.. Rešim da se probudim u 6:20 i završim poslednje dve strane..
(00:20)
Sklapam oči, još uvek mi se pred očima gađaju toljagama Gali, Nervi pale utvrđenja.. Prevrćem se jer ne mogu da zaspim, vrat mi se ukočio jer sam cele nedelje sedela pored prozora u školi. Nekako se namestim i zaspim.
Jutro (07:38)
Auu, budim se, pogledam koliko je sati, izlećem iz kreveta, navlačim prve farmerice i neki duks nosim one papire sa stola sa prevodima, zbirke iz matematike i fizike i trkom odlazim u školu.
08:03
Ulazim na čas, kao baksuz latinski.. Profesorka me pita zašto kasnim i da odmah uzmem na tabli da napišem šta mislim o ovom jutru, naravno na latinskom. Kreće već koja je deklinacija DIES, DIEI, m. Nekako i prođe čas, nismo stigli do poslednje starne koju nisam prevela. Podseća naravno da je pismeni sledećeg časa i tako oduzme ceo odmor.
Par dana pred pismeni:
Par nas piše rečnike, drugi kopiraju, treći kupuju one velike debele, neki unapred zakazali Kopaonik i Zlatibor a ostali imaju opravdanja ispisana za taj dan.
Pismeni:
Rečenice detaljnije nego članak o kući Jelene Karleuše .
"Oružje Nerava je bilo složenije nego galsko, imalo je oštricu od gvožđa koja je bila pričvšćena kanapima na borovu ili hrastovu lepo izrezbarenu motku"
Veče posle pismenog:
Svi slave, počinje raspust uskoro, pola ljudi oko nas pripito i mi im prepričavamo naše utiske sa pismenog i kažu nam ajde recite nam na latinskom nešto. I mi krećemo.. E tada se treba zapitati da li ste normalni kada i pola tri vi možete da promenite imenicu vođa (DUX, DUCIS, M).
(Ne)mrtvi jezik, koji i iz groba muči đake pojedinih škola i fakulteta, primorane da napamet uče deklinacije i konjugacije.
Mogući razlog za to što ovaj jezik uporno odbija da u potpunosti umre i za njegovo često korišćenje u nauci je zanimljiva osobina da bilo koja glupost napisana na njemu zvuči kao jako mudra izreka ili geslo.
"Porodični grb je, što bismo mi heraldičari rekli, Excretus Est Ex Altitudine, što će reći Depositatum De Latrina."
Jezik čije govorno područje obuhvata ceo svet. Veoma lak za naučit, a njegova egzistencija je krucijalna za opstanak ljudskog roda. Ne razumem kako individua može da zaspi, a da ne zna perifrastičnu pasivnu konjugaciju aktiva srednjeg roda glagola biti u perfektnom futuru, konstrukciju apsolutnog ablativa sa relativnim akuzativom, ili bilo koji savršeno razumljivi deo latinske gramatike.
Bez latinskog jezika medicina ne bi bila to što jeste. Kako bi lekari izlečili pacijenta, a da ne znaju tačan naziv njegovog obolenja, u ispravnoj deklinaciji i rodu.
Sudije bez sumnje ne bi mogle završiti parnicu, a da ne znaju izgovorit poznatu sentencu koju je Cezar izgovorio na rijeci Rubikon.
Automehaničari se ne bi smeli usudit da zamene ležište motora, a da pri tom ne zna promenit glagol videre u pluskvam perfektu pasiva.
Zaista, latinski jezik će zauvek ostati u mom srcu...NOT
Narod je poriknjavao pre 2000 godina ali jezik je i dan danas živ, misteriozno. Predmet koji pomera dupe svim đacima gimnazija iako je beskoristan ( osim u medicini i pravu ). Uglavnom su rečenice koje se uče iz tog latinskog prešle preko granice razuma,cik pogodite, i dalje se izučava u gimnazijama zajedno sa rečenicama tipa : "Pešadija ide prva sa kopljima" i "Ribari vade ribu mrežama iz mora"...
Đak : Dederit mihi panem!
Prodavačica : Sta bre?
Đak : Daćete mi hleba!
Prodavačica : Aha tako reci evo..
Još jedan dokaz da ne možete hleb kupiti sa znanjem iz latinskog jezika.
Vrlo česta rečenica koju izgovaraju profesori srednjih škola (najčešće gimnazija) pri nasumičnom propitivanju učenika.
Izveo profesor mate mog ortaka na tablu: Stefane, ajde kad već ne znaš da uradiš zadatak, nadji mi sinus na trigonometrijskoj kružnici!? On jadan nema pojma, nacrta neki krug i kockice, skoro ko čiča gliša... Profesor na to: Dete, ja ovo za 30 godina predavanja nisam video!!!
Postoje ljudi koji žive u zabludi da je burek pekarski proizvod kao i svaki drugi i da je nebitno u kojoj se pekari kupuje a postoje i oni koji znaju da postoji burek, burek i Burek. Oni malo prosvećeniji misle da se onaj sa velikim početnim slovom se pravi u pekari Mićko preko puta neke gimnazije stare 130 godina a oni koji su probali Mićkov burek kažu da pekara nije preko puta gimnazije nego je gimnazija preko puta pekare, osim toga veruju da se pekara ne nalazi u Nišu nego se Niš nalazi svuda oko pekare.
Opšte je poznato da burek iz ove pekare ima neke čudotvorne osobine ako se jede u kasnim večernjim ili ranim jutarnjim časovima, zavisi koliko zaglaviš u gradu, dejstvo se opisuje kao kombinacija spanaća iz crtaća Popaj, Asteriksovog čarobnog napitka, pečurke iz Super Maria i za sada medicini nepoznatog sredstva za razbistrivanje misli i potpunu restauraciju mozga i jetre. Tu i tamo neko pomene da Mićkov burek diže iz mrtvih, leči sidu i delimično krpi rupe na duši izazvane mešanjem vinjaka i pesama Tome Zdravkovića ali to još uvek nije potvrđeno.
U Niš dolazi stranac, Norvežanin, Grk ili već tako neki što ne zna ni srpski ni engleski i kreće da se gubi po gradu...
Stranac: Ekskjuz mi, ar ju from Niš?
Nišlija: Jes.
Stranac: Ken ju tel mi ver iz d most important plejs for turists?
Nišlija: Ju vont hotel?
Stranac: Not hotel, aj em luking for D Plejs, i forgot nejm, it iz d grejtest vonder in Siberia
Nišlija: Mama ti iz Sibirije... Du ju vont tu si d fortres?
Stranac: Not d fortres...
Nišlija: Du ju vont tu si Čegar monument, Ćele kula monument, Bubanj mo...?
Stranac ga prekida: No monuments, aj em lukung for D Holi Plejs, aj hev it vritn but aj kent fajnd it
Nišlija već nervozan kaže "kam na ovam" i vodi ga do turističke mape grada: Šov mi d pikčr end aj tel ju ver tu go!
Stranac konačno vadi neki zgužvan papir i kaže: It iz not on map, hau ju rid dis "Mitskov burek"?
Filoloska gimnazija. Odnos muske i zenske populacije je 1:9. Prosecni uspeh po odeljenjima je 4.7. Najduhovitije izvale na casovima su kada neko, umesto aorist, kaze imperfekat. Zovu je akvarijum, iako riba odavno nema.
- Ima li u Filoloskoj riba?
- Ne, ali zato ima curki.
Filološka gimnazija. Savremeni kokošinjac. Sve je isto samo što ćurke i guske ne zobaju zrnevlje po dvorištu. Ovo i nije toliko loše ako ste mladi petao koji nije izbirljiv. Za divno čudo, kada se odvoje od jata postaju devojke koje umeju da misle i artikulišu. Ali to onda više nije ova definicija.
Jebo našeg direktora kada nam namesti odmor tačno kada se onaj u Filološkoj završava!
Veoma važna ustanova , koja omogućava čak i prirodno glupim osobama jedan trenutak slave , među rodbinom ili ortacima.
Mile: Ćomi brate nisam te video 3 godine šta si upisao?
Ćomi: Gimnaziju tebra , gimnaziju ...
Mile:U jebem ga pa ti uvek imao po 3 čopa , kako to brate , u koju si upao ? Jezičku?
Ćomi: Ahahahah , ma si ti lud , sportsku brate , sportsku.
Mile: Aha sve mi je jasno , aj vozdra
Nemam pojma ko je ali da ispoštujem konverzaciju.
-Znaš ko te pozdravio?
-Ko?
-Pera Golub.
-Ko?
-Pa znaš bre Peru, Cvrcanovog?
-Čijeg?
-Cvrcan što radio sa Lepotanovim u mesari:"Papak".
-Gde?
-Ih bre Papak ne znaš gde je. To ti je u centru Krčina, odma pored Mironove zadruge.
-Miron? Onaj što je izvajao Bacača diska?
-Mmm, nije taj, a deda mu beše bio neki stolar. Nije ni bitno, jel sad otprilke znaš Peru?
-Pa možda iz viđenja...
Duplo ili ništa, kada se donosi odluka o daljem školovanju poslije osnovne škole. Ništa dobijate ako poslije završene gimnazije ne odete na fakultet, ili ga kojim slučajem ne završite, nego, umjesto toga, odete na biro za zapošljavanje. A duplo dobijate kada nakon gimnazije odete na fakultet i imate duplo više da učite, nego što ste imali u gimnaziji.
Na fakultetu vam učenje neće teško pasti jer ste upravo to i radili protekle četiri godine, pripremali se i trenirali za štrebanje na faksu. Koji god fakultet poslije gimnazije da upišete, neće vam biti problem da se prilagodite i jako brzo počnete da bilježite dobre rezultate. Gimnazijalci su poznati kao vrijedni i uporni studenti sa radnim navikama i ukoliko ne zakaže logistika, velike su šanse da će diplomirati. Kvota 1.15-1.75, u zavisnosti od uspjeha u gimnaziji.
Kada vas vide na birou, kreće moralno uzdizanje drugih ljudi. Istih onih koji su se sprdali kroz srednju školu i proveli više vremena van nje, nego li u njoj. E oni su sada tu, da vas svojim pogledima zakucaju još dublje, jer oni su bili pametniji od vas i nisu se ubijali knjigom, za razliku od vas. A opet, tu ste i vi i oni. Počev od automehaničara, 3 autolimara i 2 konobarice, koji su u redu ispred vas, pa do šalteruše, koja ima posebnu moć, jer je sa druge strane šaltera, uzdignuta i nadmena, kao da ima bar 2 doktorske diplome, a ne neki fakultet društvenih nauka ili višu školu, završenu još za vrijeme Tita. Ali oni nisu završili gimnaziju i ostali bez fakultetske diplome, pa se onda zapitate što vam je to trebalo u životu?
