U nižim razredima osnovne škole, to je veliki događaj zato što si prvi put bez mame i tate, sam, u sobi sa još 3 drugara istog pola. Poenta je pobediti na maskenbalu za šaljivdžije, miss za lepotane, kvizu za pametnice. Obići ćeš Srbiju, posetiti crkve, i kupiti svoj bližoj i daljoj rodbini poklon na kome će pisati ime mesta na kom si bio. I naravno kupićeš halo karticu ( u moje vreme nismo svi imali mobilne) da se javiš mami, tati, baki , deki... U višim razredima osnovne i srednjoj školi, ekskurzija je mesto za prvo i stoto alkoholisanje, sex, ljubav, ne znaš ni gde si bio, ni šta si radio, tj ne sećaš se. Kupićeš ortaku nešto, ako pre toga nisi spičkao pare na alkohol i kurve. Mobilni će ti biti isključen, ne postojiš tih nedelju dana ni za koga! Događaj gde ljudi i profesori prvi put upoznaju kakav si ti u stvari. Najlepši događaj tokom celog tvog školovanja :)
Mama: Milo moje čedo , kako je bilo? Pera(III razred o.š. , upravo došao sa ekskurzije sa Tare): Mama osvojio sam 2. mesto na maskenbalu, glupi Mita je bio 1. a nije ni ličio na policajca, kupio sam tebi, tati, bati, baki i deki ovu šolju, a tetki, ujni, komšiji i Miki automehaničaru ovu pepeljaru. Bili smo tamo u onom etno selu i onda... Mama: Divno ...
Nakon 9 godina...
Mama: I sine kako je bilo, šta ste videli? Pera(II razred srednje škole, došao upravo sa ekskurzije u Grčkoj): Gde? Mama:Pa na ekskurziji Petre.. Pera: a.. pa ekstra je bilo.. baš... ono.. videli smo neki kamen.. i ja sam video rozog slona jedno veče... A Djole kaže da je to od onog.. ma odoh ja da spavam kevo, vidimo se za dva dana... Mama: . . .
Zajebani trend oblačenja koji se često menja, a stariji ga sve više i više mrze.
1860. - Ju, Milanka, crno djete. Šta s' obukla tu suknju ispod kolena. Znaš da si ti jedino devojče iz familije koje pohađa školu i zna pisanije. Tutanj u sobu i pantalone da obučeš. - Nemoj mamice, molim te. - Rekla sam odmah.
1954. - Miloše, gde si krenuo tako obučen? - Idem s društvom malo napolju, doneće Deki radio pa ćemo slušati malo Elvisa. -More, ja sam tebi Elvis, mene ćeš da slušaš. Marš odmah u sobu, i bez košulje mi nećeš izaći, a te pantalone da mi daš posle da obložim Džekijevu kućicu.
2012. - HARD BAS, HARD BAS.. - Alo bre majmunčino jedna.. Draganeeee.. Alo bre nemoj da mi skačeš gore, gledam Grand. - Jebi se ćale, ono, kao, znaš. Bolje da pustiš Ramštajna. - Sad ću da ti jebem mater. :penje se uz stepenice: More ti ćeš meni da kažeš da se jebem. Pogledaj se na šta ličiš. Obukao si martinke, pantalone iz armi šopa sa tregerima i ošišao se na ćelavo. Šta će ovi špricevi ovde? Kakvi su ti ovo kukasti krstovi? Jel si ti Srbin, šta, ne razumem. Hitler, ne!? - Alo bre, mojne ti meni nešto da se uperuješ tu. To se sad tako nosi. Nemoj da me smaraš. - :ćale čupa tastaturu i kreće da ga udara po ćeli: Sad će ti da vidiš ko su bili nacisti pizda li ti materina. SLUŠAJ! Ako se ne budeš smirio, ova kuća će da ti bude koncentracioni logor. ŠČUO?
A: Dule, daj mi broj od onog tvog kuma. Simpatičan dečko, pa rekoh da ga pitam da izađemo. B: Aha, piši: nula šes' pet.... A: Čekaj bre, šta da mu kažem? Šta ako me ispali? B: On da te ispali?! On je, bre, slobodan k'o ženski WC u elektrotehničkoj. Samo ga cimni i tvoj je.
Iz autobusa na liniji 56 posmatra ulicu Kraljice Natalije. Iz slušalica se čuju reči koje ne razume, i muzika koja joj ne prija. Nosi hamer obogaćen žvrljotinama koje se ne sviđaju ni njoj samoj, a kamoli drugima. Ona je njena majka, samo trideset godina kasnije, sa novom farbom za kosu, par stranih reči u vokabularu i dodatne četiri godine srednjoškolskog obrazovanja.
Ulazi u sobičak na Čukaričkoj padini, parče Maj Kemikal Romens postera na vratima, tera je da se poput Vladimira Stojkovića po ko zna koji put odrekne svoje ružne prošlosti. Uvlači dim koji je guši, krije opuške od keve. Stavlja na sto plastičnu šnalu, zaričući se da je nikad više neće staviti u kosu, jer ne ističe na pravi način njenu ličnost. Otvara sajt nekog deset godina starijeg lika koga je upoznala u "Dangubi", informiše se o napredovanju njegovog novog muzičkog projekta. Mašta još nekih pola sata o tom isfoliranom buržuju sa Dorćola. Dolazi k sebi, guši je ponovo ćaletov vonj na alkohol, iako je matori otišao pre deset godina. Iz susedne sobe čuje se glas Ivana Bauera, a ona tako mrzi televiziju. Sestra po farbi joj je preporučila knjigu, svaka reč proizvodi sve veću dosadu, računa preostali broj strana, računa dane do sledećeg viđenja sa tom curom, mora preneti pozitivne utiske. Odlaže knjigu na stranu, zaklinje se da će sutra preći bar trideset strana. Ustaje, gleda u ormar, odustaje. Nijedno parče šarene odeće ne može naglasiti nepostojeću sisu.
Sama je, spava joj se, prošao je čitav dan, a opet nije pipnula metodologiju.
Fraza namenjena osobi koja je, po mišljenju onog ko tu frazu izgovara, poprilično stara.
Majka: Vasi za tri dana rođendan, moram tortu da mu napravim, pomenu da će da zove neko društvo, ljubi ga majka. Otac: Kakvu crnu tortu, da l' si normalna? Konjina matora, vuče onih šest ispita već tri godine, a ja celu platu samo na svećice za tortu da potrošim! Ja sam u njegovim godinama dvoje dece imao na grbači. Majka: Eh, tebi će, koliko vidim, za sledeći rođendan trebati samo jedna sveća, iznad glave. Otac: Šta si rekla? Majka: Ništa, ništa, lep dan danas...
Koliko god bilo opcija za pojačavanje i utišavanje muzike, nikad neće biti ,,ona prava'' jačina. Ako pojačaš, probiće ti uši, a ovako ti je tiho da uši ispadaju. Kod nekih mobilnih telefona i mp3/4 playera postoje i ,,nijanse'' između nekoliko glasnoća, ali ni one nikad nisu prava sredina pogodna za slušanje. Čak su nekad te ,,nijanse'' glasnije od sledbenika ili tiše od prethodnih jačina.
Deda pustio dnevnik, pojačao na 70, baba urla, sestra peva - jedini spas su sluške. Ali, vraga! Pojačaš na najjače, uši otpadaju, mozak ispada, oči igraju užičko kolo. Ukoliko smanjiš pesma teče ovako: ,,Come to believe that I better not leave Before I get my chance to ride Dinkić se When it's killing gde je šećeeer, u Hagu kako bi what do I really need All that I viša cena uglja need to look inside Hey oh laalaaa laaa what I say demokratija, come back and Hey oh pička li ti materina what I say oh''
Tip osobe koji je nekada kao student pod uzrečicom "Probaj sve u životu" nakupio brdo mudrosti i kada se konačno umorio od života postao profesor u nekoj školi na periferiji. Čovek koji svojim učenicima uvek otkriva mudrosti u životu kroz svoje bogato iskustvo i najčešće bude profesor hemije, biologije ili književnosti.
Profesor hipik : "Ok, deco danas radimo alkaloide, dakle imate one bez azota u prstenu i one sa azotom. I da vam kažem ti bez azota su najzajebaniji jer kad uzmeš malo više dve nedelje si u nekom gadnom tripu da viđaš neke likove u haljinama i sa krilima kao i nekog bradonju koji se stalno dere na tebe. Oni sa azotom u prstenu su OK, tu imate heroin, koakin, morfin - ono ok stvari manje-više, samo što ako preteraš sa njima ponovo viđaš onog bradonju."
ili "idiotski dan". Dešava se s vremena na vreme. Nazvan verovatno po nekom Gligoriju iz nepoznatih razloga, možda baš zbog tog Gligorija.
Ustaješ iz kreveta u ponedeljak ujutro, sat si snuzovao deset puta i kasniš. Provizorno odbiješ krmelje, uredno svim ukućanima kažeš dobro jutro.
- Dobro jutro svima. - Dobro jutro, Gligorije.
Ti se ne zoveš Gligorije.
- Koji Gligorije? - Pa ti, Gligorije.
Izlaziš iz kuće vrteći glavom i ideš na posao/u školu/u pičku materinu. Na ulici se ljudi okreću za tobom. Čuješ njihov šapat: "Gligorije... Gligorije..." Kakav Gligorije koji krasnodar? U punom autobusu ti ustaju ljudi da sedneš i bojažljivo te gledaju. "Gligorije!" Deca počinju da plaču. Kontrolor se mršti ali ne sme da ti kaže da izađeš, sam skontaš i izađeš. Usput nailaziš na svoju devojku, koja te gleda zgađeno vrisne: "Gligorije, fuj!" i pobegne. Stižeš na posao odakle te izbacuju.
- Zašto?! - Mi smo ozbiljna firma! Ne treba nam neki Gligorije!
Sediš u parku kao Mita Pantić. Prolaznici te gledaju, neki sažaljivo, neki zabezeknuto. Svi kažu samo jedno: "Gligorije". Prilazi ti neki čikica sa šahovskom tablom pod miškom.
- Jeste li za partiju, Gligorije? Mogu li da Vas zovem "Glišo"? - Ama kakav Gligorije, čoveče? - Pa vi, mladiću. - A po čemu to?! - Pa piše Vam na čelu da ste Gligorije. - MA KAKAV GLIGORIJE? ŠTA TO ZNAČI GLIGORIJE?! - Ne, stvarno Vam piše na čelu. Govnetom.
Rimovano naravoučenije: Piješ vinjak, a gladan - sutradan je Gligovdan.
Opis konstrukcije prezimena. One konstrukcije koja čini da se frizerka iz Deronja preziva kao levo krilo fudbalskog kluba "Vasko de Gama".
-Odlučila sam da ne uzmem tvoje prezime. -Mm?! -Samo ću na svoje da dodam tvoje. -Ljubavi, već se prezivaš Anastasijević-Kozimidis jer ti je majka bila kreten. Budeš li kreten i ti prezivaćeš se Anastasijević-Kozimidis-Ubiparip. Misliš li da je to normalno?! -Pa... -Plus što se zoveš Ana-Marija jer ti ni otac nije bio dobar u glavu. Imaćeš šurnajst nekih reči u imenu. Popizdeće red u pošti dok bude čekao da to izdiktiraš i potpišeš. Prebiće te i zavezati štrikom za biciklarnik ispred k'o gladnu kerinu.
Lep gest jedne od banaka koja je došla iz pičke materine da ućari nešto na našoj nemaštini presipanjem iz šupljeg u prazno i prodavanjem muda za bubrege.
-Dobar dan, želim karticu sa ovom slikom na njoj! -Nema problema, samo da...ali gospodine, pa ovo je KURAC! -Jeste, i to u erekciji, moj lično! -Pa nisam siguran da možemo da vam izadjemo u susret... -Nemam ženu, nemam ni decu, pse ne volim, na mačke sam alergičan, a prirodu mrzim. Hoću da na MOJOJ kartici bude MOJ kurac, ne vidim problem! -Gospodine, moraću da nazovem nadredjenog da se konsultujem sa njim. -Slobodno, prijatan vam razgovor. E da, hoću da kurac bude okrenut u pravcu strelice koja pokazije pravilan smer umetanja kartice u bankomat tako da osim vizuelnog utiska ubacimo i dozu funkconalnosti!
-Gospodine direktore, imam problem, jedan klijent hoće da stavi sliku svog penisa na karticu... -Može da stavi i tek izasrano govno, sadistički ritual ili sliku tvoje žene tokom felacija. Štampaj marvi šta god hoće, ali kamate ne spuštamo!
