Prijava
   

Ide neko

Signal nakon kojeg se munjevitom brzinom sklanjaju slatkiši sa stola.

- Uf, što je dobra! Ma šta kurac Milka, najlepše želje su zakon!
- Nego šta! Odlomi mi jedan red!
- Drž'! E, prebaci ovu farmu, ne mogu da ih...
- Ćut'! Ide neko, čula se kapija. Nosi ovo u viseći deo!
Kuc kuc
- Napred!
- Zdravo deco, gde vam je mama?
- Zdravo teta Goco. Nije tu,:mljac: otišla je kod babe.
- Dobro, kažite joj da mi se javi kad dođe! Ivane, što si tako musav?
- Jeo sam govna!

   

Emir Hadžihafizbegović

Bosanskohercegovački alko test.

- Jel' se sad dolazi kući? Kaži Emir Hadžihafizbegović.
- Emina Hafikači beee... Šta?
- Pola litre vinjaka, vidim ja.
- Ufff, gora si od one mašine.

   

Leđa mala

Fudbalski izraz koji se koristi kako bismo obavestili saigrača da mu protivnički igrač dolazi s leđa, ali zašto ono "mala", nikad mi neće biti jasno.

- Imaš me, Panto, imaš me!
- Žiga sam, Žiga sam! Pazi ledja mala, ledja mala!

   

Moj deda već dugo ore nebeske njive

Spremamo mehanizaciju za treću berbu kukuruza sami - ćale, burazer i ja. Kao orkestar bez dirigenta. Prošle nedelje je bilo 3 godine kako je otišao. Dopizdeo mu, kanda, vek proveden u štali, na traktoru, na njivi, bez vikenda, bez praznika... Tog dana je spremio sve za berbu, vukao đubre od rane zore, uveče se kao gospodin zavalio u svoju fotelju da gleda Slagalicu i otišao bez reči. U stvari, i nije bez reči, baba nas je ubeđivala da je sklopio neku od 8 slova... Svi su imali više škole od njega - sa njim sam naučio da čitam. Svi su imali više slobodnog vremena od njega - on je sve svoje slobodno vreme provodio sa decom. Svi su bolje videli od njega - jedino je on primetio da "stariji unuk malko baca nogu kad hoda". Da nije bilo njega, verovatno ne bih nosio one šipke kao Forest Gamp. Najtvrđi čovek najmekšeg srca. Najveći mali čovek.

- A što si ti dolazio sad iz Novog Sada? Sve mi to možemo sami, trebao si učiti tamo.
- Neka, deda, imam ja uvek vremena kad se nešto radi. Ta, ne mogu samo posle da dođem na gotovo!

- Ako ne položiš taj ispit-imaćeš posla sa mnom!
- Mani se, deda, položiću ga kad-tad, ako se ja ne jedim, nemoj ni ti.

- Uči, da obraduješ dedu! :suze u očima:
- Učim, deda!

Još uvek učim. Nazire se kraj, izem li ga, daj mi još koji mesec samo. Šta god uradio u svom životu, sa diplomom i u belom mantilu-ostaću ti dužan doveka. Hvala ti na svemu.

   
   

Vatroslav Mimica

Malo poznati reditelj iz vremena stare Jugoslavije. Svi koji su gledali Banović Strahinju i ako su pročitali na početku filma, znaju o kome pričam.

Danas je to sinhronizacija imena i prezimena onog matorca što prodaje Delimano posuđe. Pogađate, na hrvatskom.

E, smešnog li jezika...

Krešimir: Bok Vatroslave!
Ognjen: Puši kurac!

   

Postoji dobro objašnjenje

Naravno da ne postoji. U stvari, ne postoji nikakvo objašnjenje koje bi moglo da te izvadi iz fekalnih masa u koje si trenutno upao. Ovu floskulu upotrebljavaš čisto da bi dobio na vremenu i smislio sledeći korak.

Ćale: Ćero, izvini što te uznemiravam dok uči... Šta se ovde događa?! KO SI BRE TI I ZAŠTO TI JE KURČINA U USTIMA MOJE ĆERKE?! MILICE!
Ćerka Milica: Fafa, nifam nifta uvadiva...
Ćale: VADI GA BRE IZ USTA!
Momak: Gospodine, postoji sasvim logično objašnjenje za sve ovo..........................
Ćerka vam je kurva neopevana koja više voli tuki nego vas OPAAAAAA

Momak u trku grabi odeću i iskače kroz prozor. Zaboravljajući da je na drugom spratu, pada među cveće i lomi nogu u dodiru sa tlom. Umesto da ga samo ćale izbubeca, dobio je batine i od gospođe majke zbog slomljenih petunija. Ćerka je nastavila da se kurva.

   

Usedelica

Poslanička, ili funkcionerska plata. Ekvivalent iznosu od preko sto hiljada dinara.

- Da vidiš Bajka što se ufurao u fotelju kod ujaka u GSP-u. Zeva ceo dan na sastancima i karta šaha po kompu, a prima usedelicu!

-------------------------

- Torima, čekamo još Malagu večeras i uzimam usedelicu, ima da pušimo droge u venu, OPAAA!

   

Ja peko

Odgovor koji dobiješ od domaćina kad rakiju kojom te ponudi dovedeš pod sumnju da nije domaća. Nakon toga ti samo ostaje da istu nahvališ, jer bi drugačijim gestom uvredio i njega i kuću pod čijim se krovnom konstrukcijom nalaziš.

-'Ajmo po jednu! Živeli!
-RK! RK!

Pada na želudac kao gladne pirane, oči suze, nokti otpadaju, jezik trne ne možeš hvala reći...

-Što ćutiš?
-Nije loša, je l' domaća? (Teškim glasom, kao da vučeš uljni radijator na 4. sprat.)
-JA PEKO!
-Ma znam, odlična, kao melem za creva...nego me uplašila malo!
-JA PEKO!

   

Procenio sam da samo kod tebe imam šanse

Ultimativni revanšistički spust ribi koja nas je odbila na drzak način.

- Ćao. Znam da se zoveš Marina, a prezime me ne zanima, jer nosićeš moje uskoro. 'Ajmo napolje, ovde je buka.
- Pali, seljaku! Otkud ti uopšte ideja da mi se takav nikakav obratiš?!
- Jebiga, pogledao sam sve ribe u klubu i zaključio da ovakav samo kod tebe imam šanse.

   

Sanjao sam te

Bila to gola istina ili čista otrcana izmišljotina, uglavnom je najjebozovniji način da predmetu svojih želja kažeš kako i šta bi joj sve radio, a da to ipak možeš da pripišeš nevoljnoj reakciji svojih moždanih vijuga, ukoliko dotična ne pristane na igrariju.

Bez brige, uglavnom pristane. Sanjala je i ona tebe.

   

Izvlačili bi me iz nje ko mač iz kamena

Stepen jebozovnosti kojom određena ženska osoba zrači.

- Ne razumem šta se svi lože na ovu Enu Popov. Ništa posebno...

- Sine, pa ja kad bih se zavukao među one guzičetine morali bi vojsku i narodnu miliciju da zovu da me skidaju sa nje. Izvlačili bi me ko onaj mač iz kamena, njih trijes! Na kraju bi morali bobingera da mi poprskaju sredstvom za odvijanje korodiranih metalnih delova pa da popustim.

   

Gatuzo

Ortak iz kraja koji nema pojma da igra fudbal ali je maksimalno spreman i može da trči dve utakmice napred-nazad.
Šut mu je nikakav, pas igra ne postoji, osim ako ne dodaje nekom igraču na metar od sebe ali jednostavno ga ne možeš proći. Može lopta, ali ti nećeš.
Uvek koristan igrač u ekipi lelemuda koji su dobri tehnički ali ih mrzi da trče.
Gatuzo je uglavnom mali, nabijen i izuzetno prgav. Voli da se svađa a ponekad i da se pobije na terenu.
Kada Gatuza usere neki dobar potez on je srećan kao malo dete i svi na terenu mu tapšu a kada uradi neki potez koji je van pameti i potpuno retardiran, opet svi tapšu i smeju se jer on jednostavno ne zna.

   

Voćni dan

Dan jednog kockara predviđen za slot aparate.

   

Vraćanje kilometraže

Čest ženski manir. Laganje partnera o broju bivših.

-Ja ih nisam puno imala pre tebe, jel znaš?
-Nema potrebe da vraćaš kilometražu. Znam koliko si vožena i udarana. A i to znanje koje imaš? Sigurno nisi samouka...
-Bez zezanja. Bila sam sa trojicom.
-Odjednom?
-Džukelo!

   

p;np

Tekst izvrsne asimetrične vrednosti, provučen kroz najširi dijapazon vremenskog i konstruktivnog toka, načinjen u umu nekog destruktivnog manijaka, isklesan u kamenu Mont Everesta. Ona priča kada je neko nešto sa nekim uradio na neki način, što neko, negde, u nekom vremenskom periodu treba da pročita, da pusti tu masivnu količinu informacija kroz receptore vida i lokalizuje ih u malom mozgu, prinuđen da količinom datih podataka izbaci iz mozga celu srednju školu i onu jednu jedinu knjigu o preživljavanju u divljini urbanističke sredine, vođenu kroz način pravilnog i racionalnog šopinga, prevashodno namirnica i ravnomernog raspoređivanja primljene monetarne vrednosti u vidu plate.
Nešto poput one priče koja sve zanima, ali niko ne želi da je čuje ili ne daj bože, pročita.
Priča vašeg života. Rođeni ste za vreme rata ili ste u to vreme odrasli. Nije bitno kog datuma i koje godine, svi znamo sa kojih ste prostora, a ovde je uvek bilo nekog rata. Bez obzira na okupatorske sile, imali ste divno detinjstvo. Šuma, park iza zgrade, dvorište, društvo iz komšiluka. Žmurke, ganje, straže, pa čak i u to vreme depresivnih i u isto vreme lucidnih trenutaka našeg naroda, igrali ste se rata. Maloumne dileje bez kapi zdrave i racionalne pameti, nesvesne dešavanja oko sebe. Kasnije, škola. Navikavanje na obaveze i polako gašenje detinjstva, dok vam se mozak pun nepreglednih panorama mašte šije i oblikuje prema onome što se smatra normalnim. Imputacija religije, politike, pogleda na društvo, odvajanje normalnog od nenormalnog, sve preko strogo iskrojenih društvenih, duhovnih i fizičkih normi. Odrastanje. To je trenutak kada kreneš stranputicom u svom životu. Tinejdžersko doba. One godine na koje ćeš u dubokoj starosti da gledaš delom sa gađenjem, delom sa setom. Ali si ipak zahvalan životu na tim uspomenama, koje su te najviše oblikovale. Prva cigareta. Prvi džoint. Prvi odigrani tiket sa društvom na kraju osnovne. Ah, ta još uvek nevina vremena. Stigao je i taj dan. Probao si nešto od jačih droga na proputovanju kroz Evropu u dvadesetoj, sa društvom. Išao si na ispiranje od Češkog piva. Jurili su te karabinjeri po Rimu jer si se pobio u lokalnom kafiću sa likom koji je smuvao ribu za susednim stolom na koju si bacio oko. Bio si lud. U Nemačkoj si se skontao sa grupom gejeva koji su ti uvalili džoru po nižoj ceni. Zauzvrat si se klao sa lokalnim neonacistima braneći ih. U Francuskoj si nevino spavao na Jelisejskim Poljima, snivajući divne snove nošene svetlim "Šardoneom" i govedinom sa tri kile crnog luka. Bežao si na Koridi od razjarenih Španskih bikova i toreadora sa mačevima, jer si kresnuo gradonačelnikovu ćerku ispod tribina. Jebao si Bugarske kurve poreklom iz Ukrajine, prerušene u časne sestre u Amsterdamu. Pokušao si da preplivaš la Manche, ali te srećom brodska patrola izvukla na vreme i pomogla ti da se spaseš iz hiperventilacije. Trčao si go ispred Engleske kraljice.
Vratio si se nazad u svoju zemlju. Par sledećih godina si bio frajer u društvu i muvao svaku ribu na koju si naleteo. Sve dok se jednog dana nisi oženio. Proglašen papučarom, sa devalviranim krugom prijatelja i srećnom ženicom uvek željnom pažnje, prolaziš kroz još par godina svog života. Dobijaš decu. Ti mali anđeli koji ti psuju sve po spisku. Preslatko, dok su male praznoglave budale. I oni odrastaju. Tada se svet pretvara u mračnu pustaru u kom te boli kurac za sve oko sebe. Brak ti se raspada, ali izdržavaš zbog dece. Žena se dere na tebe svaki dan i zvoca ti zbog para. Banke traže povraćaj kredita uz kamate od pedeset posto. Kasniš sa ratama za auto i stan. Kum hoće da te bije jer mu još nisi vratio pare, a šef te tera da radiš prekovremeno. Neplaćeno, naravno. Pronalaziš mir u piću. Sediš u kafani i razmišljaš. Jebao si pola Evrope. Sada tebe jebe cela Srbija. Vremenom se izvučeš iz svega. Deca diplomiraju i napuste te. Posećuju jednom godišnje. Nekad i ređe. Žena svakih par dana kupuje baterije za vibrator koji je dobila od komšinice Mice za Novu godinu. Ti znaš za to, ali te boli kurac. Ne sapliće te svaki dan, što se toga tiče i bar je srećna. Ne priča. Mnogo. A i ti si srećan. Jebeš komšinicu Micu kad god joj je muž na poslu, a deca u školi. Prolaze godine. Usponi i padovi. Obraduješ se i ucvikaš od svake vesti. Prestao rat. Da li je to samo zatišje pred buru? Komšinica trudna. Da li je tvoje? Konju, naravno da je tvoje. Onaj njen je zadnji put pipnuo nakon Božićnog posta '99. Jebiga, ne možeš sad ništa. Bar je tu, blizu, možeš da ga gledaš kako odrasta. Starost. Otišao si u svoj zavičaj. Provodiš poslednje godine svog života u miru. Razmišljaš o svom životu i prisećaš se svih trenutaka sa osmehom. Uz suzu na licu i poslednje otkucaje srca, možeš da kažeš samom sebi da si živeo.
Zašto je ova priča bitna? Nije. Da li je istinita? Ni to nije bitno. Ali bi bilo lepo da je neko čuje. Ili pročita. Ali neće. Iako je napisana, u savremenoj ljudskoj prirodi je da živi brzo i ne obraća pažnju na one stvari koje nas ne zanimaju. Umesto napredovanja, ram memorija homo sapiensa se smanjuje. Teško je zadržati nečiju pažnju. Smisao ovoga je ironija. I jedna priča. Šta je ironija u priči? Nema je, jebiga. Ironija je u definiciji...

Predugačko, nisam pročitao.

   

Požuri, da ti dete kosu zapamti

Upotrebljava se za prozivanje starijih neženja koji su počeli da ćelave.

-Je li Žare, kad ćemo da zalijemo?
-Otom potom, ima vremena...
-Šta bre ima vremena, bolje požuri, da ti deca kosu makar zapamte. Pogle, zalisci ti se do peta protežu!
-Aman, mani me se čoveče...

   

80 godina

Životni vek. Tren, ako uzmeš u obzir da se Veliki Prasak desio pre 13 i kusur milijardi godina, u nekoj već postojećoj formi i dimenziji svemira. I da je ova naša loptica pretrpela gomile vulkanskih erupcija, kisele kiše, ledeno doba, kolizije sa asteroidima i kometama, nastanke i nestanke žive materije, evoluciju i istrebljenje. Bezbroj rođenja i isto toliko smrti (minus mi, koji jesmo).

Dakle, onog momenta kad počneš da se nerviraš što si niko i ništa, kad sitnim uspehom podstakneš svoju bolesnu ambiciju i još bolesniji ego, kad zarad malog, ličnog ćara ispadneš nečovek i prevariš bližnjeg svoga; seti se da tvoj životni vek traje minornih 80 godina, i to ako si živeo smerno i zdravo (čitaj: kao pičkica i papučar, a svi znamo da nisi).

E, sad, sa tih tvojih majušnih 80 godinica, koje predstavljaju zrnce peska u Sahari, naspram milijardi godina sveta i veka, pokušaj da zamisliš (mada nećeš uspeti) svoju ultra-piko-nano-egzistenciju u zaseoku zvanom Mlečni Put u ruralnom, zabitom delu nepreglednog prostranstva ovog Univerzuma. A bilo bi apsurdno da je jedini...

- Jedan himen, više-manje? Daj, zar stvarno misliš da je toliko bitno? Daš?

   

Pičoka

Plazma devojka.
Uber riba koja postavlja standarde. Čuj postavlja. Zašaluje, izlije standard i rašaluje ga da svi vide kako izgleda riba pod konac. Ona koju sanjaš kad jorgan izgleda kao šator. Ali nije ona samo jebozovna, ona je mnogo više od toga. To je tip devojke koju bi vodio na more, upoznao sa komplet familijom, dozvolio da vozi tvoje auto i na kraju sa njom bi vodio ljubav.

Ne, nisam je upoznao. To je šablon koji se utuvi u glavu i njene delove nalaziš na dosta devojaka ali nikada u kompletu. Takva se retko nalazi, osim ako nisi jebeni Marko Jarić. Ustvari, ne mora ni ona da bude ribetina a la Andriana Lima.
Često je to normalna devojka kojoj drugi nalaze milion mana ali za tebe je savrsena.
Mana joj je to što se teško nalazi a i kad se nadje desi se da joj prilepiš etiketu najbolje drugarice i tek kad je zbari neki bizgov dodje ti iz dupeta u glavu.

- Dje vam je Pera ?
- Naš'o pičoku.
- Aukurac, otpade nam još jedan za pokera.

   

Srodne delatnosti

Picerija-kafeterija, pečatorezac-kopirnica, bravar-varilac i ostali kojima zakon dozvoljava da se registruju za JEDNU delatnost, a na istoj lokaciji obavljaju i njoj srodne delatnosti, što je potpuno logično sve dok se ne pojave i dečja igraonica-mešaona koncentrata, autolimar-proizvodnja torti i kolača ili zdrava hrana-prodavnica boja i lakova.

-Agencija za privredne registre-

-Dobardan. Molim vas lepo, kakva je ovo pizdarija?
-Da vidim... A vi ste taj! Znate šta gospodine , ja u svojoj karijeri nisam čula za ovakav slučaj! Vi ste taj Žika vlasnik vodomontažne radnje "Žika Mlaz"?
-Lično. I zašto se meni molićulepo brani da radim?
-U vašoj registraciji stoji "promet i ugradnja vodovodnog materjala" a vi ste sa druge strane otvorili Seksi Šop!
-Nije tačno! Piše i srodne delatnosti!
-Pa kakve veze ima...?
-Ima! To je sve isto! Imaš ovamo cevke 3/8, 1/2 colare pa naviše, isto i tamo imaš po prečnicima, onda imaš teflone za cevke razne, pa teflonske paste za podmaz, pa holendere, pa sredstva za pročišćavanje kanalizacije, pa dupli nipli, pa teštik, sve ti je to bre isto, ovamo kučina-onamo kurčina i ćao, ja to i u istoj radnji prodajem samo sa dva ulaza.
-Znate šta, to ipak...
-Znate šta vi, vaš šefić onaj mali Žuća izgleda ima problema sa kanalizacijom, stalno kupuje sredstvo za čišćenje, al otprilike da je problem u majstoru loš mu teflonski podmaz, te vam ovom prilikom ostavljam pakovanje i jednog i drugog, pa ga pozdravite. A i vama kao dami, na poklon ostavljam ovaj mali guzni holender. Dovidjenja!

?
0
0
definicija