Holivudska merna jedinica za razornost eksploziva koja potpuno ignoriše geometrijsku i geografsku relativnost jednog bloka zgrada.
Dok za Njujork ovakvo merenje možda i funkcioniše, apsolutno je neprimenljivo na, recimo, Novi Beograd, jer bi se detonacija najverovatnije izgubila i otišla u pravcu Ledina.
Džordž Kluni: Ovaj kazan... njuš njuš ...koriste ga za destilovanje jednog pića koje sam probao za vreme rata u Bosni... Neka Pička Naučnica: Da li vidiš flaše negde, Džordže Kluni? Čisto sumnjam da se ovde prave žestoka pića! Već smo pronašli tragove C4, ovde je nešto drugo u pitanju! (kanu kap iz hladila) DžK: Majku mu kako je dobra. NPN: Gospode, Džordže Kluni! Ta jedna kap možda bi mogla sravniti šest blokova sa zemljom! DžK: Pusti me aman ženo u pičku materinu!
Majstori bilo kog profila, a posvećeni svom poslu, umeju toliko da se sažive sa strukom, da terminologiju iz iste koriste u svim segmentima života. A i njihovo bliže okruženje usvaja ponešto od toga. Čak i u krevetu.
-Draga mislim da bi mi leglo jedno ravnanje glave večeras. Pritisak motora je kritičan bejbe, he-he... -Vidi majstorčino, dva dana bacam ulje po kući, a ti iz garaže pravac u kafanu. Sad možeš sam sebi da balansiraš jajca, i ispustiš ulje. -A ako ti obećam za sutra generalku u salonu lepote? -Pali na tuširanje. Čekam te na kanalu...
Postoje različite vrste inteligencija. Određeni ljudi posjeduju izniman IQ u jednoj vrsti inteligencije, dok u drugoj mogu pokazivati totalni izostanak iste. Neki su dobri sa riječima i njihovom uporabom u čitanju, pisanju i govoru pa imaju jezičnu inteligenciju. Ovdje spadaju članovi Vukajlije, barem oni dobri. Neki osjećaju melodiju i ritam života pa imaju glazbeni IQ. Neki uočavaju obrasce, uzroke i posljedice te se vode logikom u rješavanju matematičkih problema te imaju logičko- matematički IQ. Neki razmišljaju i uče u slikama te imaju prostorni IQ. U ovu skupini spadaju umjetnici. Za neke govorimo da imaju izražen košarkaški IQ kao Jordan ili nogometni IQ kao Messi; oni izražavaju sebe i svoje sposobnosti koristeći svoje tijelo. Neki ljudi dobro poznaju sami sebe, svjesni su tko su i što mogu te imaju intrapersonalni IQ. Indijanci su imali prirodni IQ jer su bili svjesni svoje prirode i okoline u kojoj žive, ži jeli su skupa s prirodom poštivajući kao ono što je, a to je živo biće sastavljeno od biljaka, životinja i na kraju ljudi povezani morfičkim poljem u jednu cjelinu kao što ovaj svijet i jest, makar nesvjesni toga. Neki se pitaju tko smo zaista mi i ostalih egzistencijalnim problemima i imaju duhovni IQ. Sve te inteligencije se cijene i pronašle su svoje mjesto osim intrapersonalne ili emocionalne inteligencije koja se zanemaruje jer navodno ne služi materijalnom ili socijalnom statusu. Kao i priča o čovjeku koji može biti dobar ili loš ovisno o vuku kojeg hrani, tako i emocionalna inteligencija može biti dobra i loša. Njenom zlouporabom su nas političari vukli za nos sve ove godine, kompanije kroz svoje reklame ciljajujući naše potrebe ostvarivale dobit, religije nas okrenule jedne protiv drugih... Lažna emocionalna inteligencija nadjačava sve ostale inteligencije jer kako inače objasnit ratove u kojima sudjeluju liječnici, matematičari, znanstvenici i ostale visokoobrazovane inteligentne osobe (kako ih zovu), ako nisu zatrovane s patriotskim osjećajima. Samo prava emocionalna inteligencija nas čini potpunim, to jest ispunjenim, jer razumijevanjem ljudi i njihovih potreba u ovome svijetu (makrokozmos) razumijemo sebe, to jest svijet unutar nas samih (mikrokozmos). Stoga, ne budimo EMOCIONALNI INVALIDI.
1. - Gospodine, ne možete tu parkirat; to je mjesto za invalide. - Ja sam vam emocionalni invalid, tako mi barem tri bivše žene kažu. - Kolega, imamo šaljivdžiju; prometna i vozačka i izađite iz auta, gospodine.
2. -Zašto si prekinula s Markom? -Ne želim pričat o tome. -Pa daj, visok, zgodan, fakultetski obrazovan, bogat, stan, auto i inteligentan; što bi htjela? - Lik je svjestan da dobro izgleda pa se ponaša kao da je Bogom dan, samo priča o novcu, druži se samo s boljima od sebe kako bi imao više moći, uopće ga ne zanimam ja ni moji osjećaji, već mu služim kao trofej koji će klmat glavom pred ljudima, ali i u krevetu. - Pa dobro. - Pa dobro???!!! Pa budi ti sa tim emocionalnim invalidom, sponzo jadna.
Ironični izraz koji je upućen sinu koji će se udati. Ne mora nužno biti da se baš uda, ali će dosta toga biti po njenom. A ako će već pre braka ženi da popušta zna se ko će biti glava porodice.
Zašto baš da pere noge? Pa zato što je stari srpski običaj bio da mlada kada se uda i dođe da živi kod mladoženje, opere pored njegovih nogu i noge njegovih roditelja. Pa kad će već da se uda, neka sve ide po redu kako trebuje i kako običaji nalažu.
Radoš: Mama, tata, ženim se! Svetlana: Jao, sine, ljubi te majka! Miodrag: Čekaj, Svetlana, ne zaleći se k'o SPS u koalaciju! Je li, magarče, je l' ti to nas zajebavaš kojim slučajem? Radoš: Daj, ćale, ne mrači, ozbiljno vam kažem. Miodrag: Aha. Je l' žensko? Radoš: Kako je l' žensko, pa šta bi bila, Boki 13? Miodrag: Ne pravi mi se pametan, Radoše, nego odgovori sa "da" ili "ne"! Misliš da te nisam video kako nosiš onaj milje oko vrata mesto vunenog šala, vi mladi danas svi u pedere prešli... Radoš: Da, ćale, žensko je, sa sve pi...s-sa svim ženskim osobinama. Svetlana: Reci majci svojoj kako mi se zove snajka! Miodrag: Čekaj, Svetlana, gde si naskočila k'o SNS na Đilasa! Kako ti se zove ta tvoja? Radoš: "Ta moja" se zove Agnješka. Svetlana: Ju naopako! Miodrag: Da ona nije Vlahinja, ne daj Bože? Radoš: Kakva bre Vlahinja, Poljakinja. Miodrag: Nije govno nego se pas posr'o. Pa dobro bre, sine, jesam li ti ja rekao sem Srpkinja nijednu neću da vidim u kući? Radoš: Mi se volimo. Svetlana: Ako, neka ste vi meni živi i zdravi. A iz kakve je kuće? Miodrag: Lakše, Svetlana, gde si navalila sa tim pitanjima? Odakle ti je ta tvoja i kako ste se upoznali? Radoš: Agnješka Kurvinska i ja smo se upoznali zimus u Krakovu za Novu godinu i... Miodrag: Jesam li ti rekao, Svetlana, da ne treba da ga puštamo nigde za Novaka, šta fali novogodišnjem programu na RTSu? Ali ne, ti i tvoj sin zapeli da ide pa eto ti sad. Radoš: ...i tu smo se upoznali, dopisivali smo se, viđali u Beogradu kad ona dođe i sad smo odlučili da se uzmemo. Miodrag: I da se lepo skućite ovde u ovaj naš polusoban stan? Radoš: Taman posla, ja odlazim u Poljsku. Svetlana: Kakvu crnu Poljsku, moj Radoše?! Pa nećete valjda tamo i svadbu praviti? Radoš: E da, dobro me podseti. Odlazim tamo za dve nedelje i trebaće mi kinta za prevoz i venčanje. Miodrag: Čekaj malo, Bukefale, jesi li ti normalan? Kako misliš da svu rodbinu u Poljsku prevezemo? I može li se tamo u EU jesti svinjetina za svadbu, meni rek'o komšija Žitomir da to ne može? Radoš: Ćale, nema svadbe. Agnješka i ja ćemo se venčati u Lođu, nikakva svetkovina, samo u opštini i crkvi. Svetlana: A ima tamo naša crkva u tom Loću? Radoš: Lođu. Nema, u katoličkoj katedrali ćemo se venčati, naravno čim se ja krstim. Pa bolje tamo, Agnješkini su nam uzeli divan stan u samom centu Lođa a ovde bismo se gurali nas četvoro. Svetlana: Ajme meni! Miodrag: Dobro, sine. Daće ti otac pare, da se ne brukaš pred Poljacima. Radoš: Hvala, ćale, nisam ovo očeki... Miodrag: Da se ne brukaš tamo ni slučajno. I da, ne zaboravi kad dođeš u Lođ tazbini noge da opereš. Radoš: Što sad noge, ne razumem? Miodrag: Pa kad već udajem sina barem da se pokaže kao dobar mladi! Jebem li ti sitno žito, daću ja tebi katedralu u Lođu! Svetlana, dajde mi onaj debeli kaiš, ma šta kaiš, daj onu staru cev od radijatora!
Po meni sova je ptica koja zivi na slicnom principu kao mnogi ljudi- danju spavaj nocu radi... Ali evo sta je rekao jedan klinac...
Sastav na temu sova:
Sova Sova je ptica. Ona danju spava, a nocu je potpuno slepa kao slepi mis. Posto ja ne znam puno o sovama pisacu o zivotinji koju znam. To je krava. Krava je sisar. Ona ima sest strana: gornju, donju, levu i desnu. Na zadnjoj strani je rep, a na kraju repa je jedna cetka. Ona sluzi da se krava brani od muva, da ne bi upadale u mleko. Mleko visi ispod krave. Na prednjoj strani je glava koja sluzi da na njoj rastu rogovi. Rogovi sluze da bi krava bola. Glava sluzi da bi na nju stala usta. Krava jede malo, jer ono sto pojede jede dva puta. Usta sluze i da bi krava mukala. Ako ne muce onda su joj usta puna. Muska krava je vo. Vo nije sisar. Meni jos uvek nije jasno kako se dobija mleko.
U batice, imaš nešto za has? Umirem gladan! Ima. Sad ću da ti spremim monaški švedski sto, pa klopaj! Monaški švedski sto? Imam brate nekog hleba od juče i malo soli. Jooj u koju sam crkvu ja našao da se molim. Pa zar ti nisu tvoji poslali paket?!? Jesu, al stiže tek večeras.
Univerzalna kvaziutjeha u razgovoru sa ožalošćenima.
- Moje saučešće, stvarno nisam znao... - Hvala... - Pa šta mu bi, od čega je umro? - Ma bolje ne pitaj. Pao s krova, nabio se na vile, pa ga krmak vukao po dvorištu, tako sav izmučen ostao na suncu, vrane mu oči iskljucale i na kraju umro od dehidracije... - Bar se nije namučio...
-Jao dragi, kako bih volela da sad vodimo strasno i divlje ljubav ali nemamo gde, ti nemaš stan, tvoji su po ceo dan u gajbi. -Hoćemo kod tebe? -Kakvi bre kod mene, došla mi familija, ima ih više nego obično. Hoćemo u autu? -Jesi normalna?! Decembar jebote, da mi se jaja u spermint pretvore!
Povratak u zavičaj posle dužeg odsustva je uznemiravajuće iskustvo i pomalo liči na buđenje iz duge kome.
Postoje tri stvari koje kao običan čovek nikada ne možete uraditi: ne možete da zajebete provajdera mobilne telefonije, ne možete sebe učiniti “vidljivijim” za lepe žene i konobare sve dok one/oni ne odluče da vas “ugledaju” i nikada se ne možete ponovo vratiti kući. Prve dve stvari ne mogu da objasnim a za treću mislim da znam objašnjenje. Jednostavno, ili ste otišli ili niste. Što se povrataka tiče ili se sa vama vrati samo deo vas ili vam se učini da ste promašili mesto, iako navigator kaže da ste baš tu gde želite da budete. Svejedno, osećaj da se niste vratili kući i “da to nije to” vas ne napušta.
Da bi izdaleka stigli kući sve što treba da uradite je da više verujete navigatoru nego svojim očima. Posle toga zajebite navigator i vratite se svojim čulima. Ima razloga i potrebe za tim jer kretanje zavičajnim gradom najviše liči na ponovno učenje hodanja ... i govora. Da, zablokirao sam u farbari, hteo sam da kupim ... kako se zvaše ... ono čime se popunjavaju rupe i neravnine na zidu ... “Glet masa!” kao EUREKA viknu prodavac. E to, baš to. Kupih jebenu glet masu.
Grad je urbano transformisan ali ne i ljudi. Doduše oni jesu metamorfozirali i “prebacili se” u starija tela, ali su u suštini ostali isti. Gledajući ljude nisam imao utisak nikakvog napretka, jednostavno “pronašao” sam ih u onim istim problemima u kojima sam ih i “ostavio”. Kao da godinama nose istu anakondu oko vrata i nikako da je se reše.
Na kraju sam zaključio da je najzanimljivija stvar koja im se dešava povremeno ispadanje po kojeg zuba, a da vrhuncem zabave smatraju – neodlazak kod zubara, pa onda jedni drugima pokazuju unutrašnjost usta i satima razglabaju o tome kome je teže u životu. Takođe sam primetio i to da broj zuba utiče na sposobnost konzumiranja alkohola, što manje zuba = više alkohola.
Neizbežno, sreo sam drage i stare drugove. Poželeo sam da popričam sa njima o svemu ali je taj entuzijazam brzo iščezao kada je počelo prepričavanje dana kada sam obema rukama obuhvatio malu zadnjicu “engleskinje” i da me jedino po tome pamte. Isti ti drugari su tada mislili da sam to uradio zbog opklade, “engleskinja” je tvrdila da sam se “dokazivao”, a ja sam znao da sam to uradio zato što sam ŽELEO da je opipam. Zanimljivo je da moji drugari i danas misle da sam to uradio zbog opklade. Nažalost ne znam gde “engleskinja” živi danas i šta ona misli o “obuhvatanju” njene čudesne guze.
Izbacivanja iz škole su me spasili, ko drugi nego, profesori fizike i hemije. Kasnije sam morao da im detaljno objasnim kakav je bio osećaj držati “engleskinjino” dupe u šakama. Zanimalo ih, šta ćeš.
Povratak kući ili ...? Pa šta da vam kažem, sve su to samo uspomene, a njih ionako nosite sa sobom kud god da pođete.
Stilska figura kojima pripovedač monologom obogaćuje svoje delo, dajući nova, šira i apstraktna značenja.
- I tako je odvedem ja, bajko, na neku nedovršenu zgradu. Počnem da udaram k'o baba po EI Niš televizoru. Ona, sine, izgrebala dva kvadrata maltera po zidu...
...
- Došla Zora juče da mi pomogne da oberemo grožđe. Mic po mic, Zorin šlic, i odjednom - bam! Uhvatila se, mučena, za šip pa poče da trese gidže, otrese sve ono u pičku materinu...
...
- Ujutru je dodam na fejsu. U podne pošaljem poruku tipa "Ćao, maco, lepa ti profilna". Ona se primi i dogovorimo seks za uveče u jednom hotelu. Upadamo tako ono hotel sa pet zvezdica, više zvezdica nego Bajern, jebem ti sunce... Nakon sedmog puta ona počela da kuka i onako na dok je na kolenima bila kaže "Nemoj više, životinjo". Šta nemoj, kurac, krenem ja i osmi put dok je još onako bila na kolenima. Nakon svega izađem do recepcije nešto da pitam, ono otpala jedna zvezdica, majku ti jebem!
