Prijava
   

Vojislav Šešelj

Osnivač i lider Srpske Radikalne Stranke i najmlađi doktor prava u SFRJ. Pravni fakultet je završio u Sarajevu za samo 2 godine. Postoji urbana legenda da, kada ga je Tito primio i čestitao mu doktorat rečima "Čestitam doktore", on odgovorio "Hvala, majstore" (pošto je Tito po obrazovanju bio bravar). Poznat je i po izraženom "kotrljajućem R" tako da njegovo R zvuči više kao V. Inače, čovek je hodajuća pravno-istorijska enciklopedija. Na žalost, zbog nekih svojih, možemo reći, suludih ubeđenja, svo njegovo znanje i sposobnost nema pozitivnu svrhu. Kada ne bi stalno pravio nacionalističke i druge budalaštine, verovatno bi bio jedan od najcenjenijih i najpriznatijih međunarodnih pravnika. Danas mu se sudi za ratne zločine u Hagu, i nije da ga branim, ali moje lično mišljenje je da su strendžeri kasno shvatili sa kakvim ludakom imaju posla i da osuditi ga neće biti nimalo lako.

Moj ćale je studirao na ETF-u u Sarajevu u isto vreme kad i blesavi Voja na pravnom. Pričao mi je da su svi studenti sa univerziteta jedva čekali da on prijavi ispit da odu da ga slušaju, jer je i tada, kao i danas, od svega pravio cirkus. Profesori su čak njega uvek prvog ispitivali, kako bi ga što pre skinuli s' vrata iako po abecednom redu bi trebalo da odgovara negde na sredini ispita. A po ćaletovoj priči, Vojino polaganje ispita je izgledalo otprilike ovako:

-Kolega Šešelj, izvolite.
-Zašto ja druže profesore? Ima njih na spisku pre mene, budimo parlamentarni.
-Za vas sam, kolega, siguran da ste spremni, pa da drugovima studentima malo probijete led.
-E onda dobro.
Skida sako, seda na stolicu.
-Kolega, izvucite karticu sa pitanjima.
-Druže profesore, smatram da nema potrebe, pitajte me šta god želite.
-Molim vas, kolega, izvucite karticu.
-Onda vi izvucite, druže profesore, da ne bude neko lako pitanje, pa da kolege kažu kako sam imao sreće.
-Molim vas kolega, radi procedure, izvucite karticu.
-Ako je do procedure, onda dobro.
Izvlači karticu, pročita je i kaže:
-Mogu li da zamenim pitanja?
-Zašto, ne znate ili niste sigurni?
-Ma ne, suviše je lako, ovo su kratke lekcije.
-Molim vas kolega, dajte da počnemo. Idemo prvo pitanje.
Voja kreće da veze kao iz rukava, jer je pored udžbenika, verovatno pročitao i pola biblioteke na tu temu.
-Dobro kolega, dovoljno je, sledeće pitanje.
-Ali, dozvolite mi da završim izlaganje, zašto me prekidate na pola?
-Da bismo stigli da završimo danas, vidite koliko ljudi čeka.
-Dobro onda.
I tako sva pitanja. Profesor na kraju postavlja i podpitanje, ne bi li ga uhvatio da ne zna, na šta Voja odgovara:
-Odlično podpitanje druže profesore. Prava tema za raspravu. Znate ja sam pročitao u delu...
Voja veze, profesor čupa kosu, studenti padaju od smeha...

   

Prisilna mobilizacija

Dug proces privikavanja na nužnost korišćenja mobilnih telefona.

- Evo deda ovaj C 300 je za tebe. Vidi, imaš ovo zeleno dugme da se javiš, a ovo pored stisneš i dobiješ babu, prosto jel’ da?
- Aj’ bež’ od mene s tim đavolom!
- Nemoj bre tako deda, a šta ako odeš na njivu pa padneš negde, nećemo te skupiti tri dana...
- Aj’ briši, pre ćeš ti pasti s tom nesrećom, nesrećo jedna...I samo da znaš, ja sam Nemcima ukr’o magacin telefona dok si se ti još mućk`o u jajcima, a ovaj tvoj otac jeo pačja govna. Aj’ sad da vidim šta ti je to...

   

Cimer

Kućni ljubimac, izuzetno popularan kod Studenata koji su u Prestonicu došli iz Provnicije.
Ima 4 uda (mužijaci imaju i peti, doduše, zakržljao), od čega im dva služe sa smucanje po stanu i smaranje Studenta, a druga dva im služe za uzimanje Čipsa, Piva, hrane ili drugih materija potrebnih Studentu za eXistenciju.

Cimeri su teški za održavanje.

Niko ne zna odakle popularnost Cimera i potreba Studenata da gaje žive primerke u tuđem stanu.

   

Zaz

Nova muzička senzacija među domaćim hipsterima - taman dovoljno francuska da zvuči egzotično i originalno njihovim anglofono-uslovljenim ušima, taman dovoljno muzički bezmuda i poetski predvidljivo "šalalatralala, individua sam ja" da se proširi ovdašnjom sparušenom duhovnom pustoši kao požar kroz avgustovski malinjak.

Tekst: ZAZ - Je veux

"Šanelov nakit, ne želim ga! "

Znači Šanel može za dž da iskoristi tvoju pesmu koja kao prvu reč ima njihov jebeni brend u svojoj novoj reklamnoj kampanji u kojoj se Zuji Dešanel i Monika Beluči probijaju na aligatorima kroz močvare Floride u potrazi za izgubljenim blagom Vojvode od Orleana? Biće to tako post-moderno auto-ironijski za sve umešane!

"Ako mi date limuzinu, šta da radim sa njom?"

Ništa, jer verovatno ne umeš ni da voziš, vožnja je buržujski recidiv i ne-eko svesna, ti svuda ideš peške ili eventualno na biciklu za dvoje, ti anti-avataru Ronalda Mekdonalda, ti procvali runolistu sred betonske džungle.

"Ako mi ponudite osoblje, šta da radim sa njima?"

Pa otpusti ih, da slobodno lutaju ulicama - verovatno u potrazi za poslom kao sudopera kod "Pti Bertrana" na ćošku, jer ne umeju ništa da rade nego da nekom budu osoblje.

"Ako mi ponudite Ajfelovu kulu, šta da radim sa njom?"

Znaš šta možeš da radiš s njom? Pokloni je narodu. Nek je nosi kućama.

"Ja želim ljubav, radost, dobru volju!"

Ali, ako hoćeš da ti ih mi damo, Zaz, moraš da nam kažeš i šta ćeš s njima da radiš! Hoćeš li da ih koristiš odgovorno, za dobro svih ili planiraš da ih upijaš kao energiju za okultni ritual kojim ćeš da se vozneseš u nadmajku svih majki, u jebanje keve otelotvoreno po sebi, u superiorno biće koje je konačno prevazišlo frazetine?

"Vaš novac me neće učiniti srećnom"

-ding- upad 2 evra u otvorenu olinjalu kutiju za gitaru - "Haha, pati, Zaz, PATI!"

"Želim da umrem sa rukom na srcu"

To kao znači "znam da sam ceo život bila iskrena prema sebi", što u stvari znači "ceo život me toliko boleo kurac da sam radila šta sam htela". Ovo nije loše samo po sebi.

"Hajde da zajedno otkrijemo moju slobodu."

Ha-ha-hajde da ja sam otkrijem svoju slobodu da budem slobodan od tvog prisustva.

"Zaboravite sve svoje predrasude"

Za finale, nepatvoreni vapaj duše, iskonski vrisak pomirenja, borbeni poklič slavuja, suptilnost u ravni propagandnih postera iz pedesetih, mislim, metafora je tako prevaziđena od kada su svi pesnici počeli da je koriste, vreme je za direktnu poruku, ono u glavu, kapiraš, da paralizujemo sistem i da nas boli kurac!

"Dobrodošli u moju stvarnost."

Izvinite, pogrešio sam vrata. U stvari, mislim da sam promašio celu jebenu stvarnost.

   

Tu i tamo

„Herzlich Willkommen am Flughafen Belgrad. Wir wünsch…“

Dakle, tu sam. Opet. Ćale čeka, nasmejan. Punto, nacionalni auto, štrika kao singerica. Jesam li tamo nekad video punto među silnim mečkama? Nije ni bitno. Tu sam, to je jedino važno.

Sive fasade od naziva Beograda stvaraju ironiju. Vitka Gazela u stanju raspada i permanentne rekonstrukcije. Auto-putem jurimo trideset. Tamo još voze Hitlerovim drumovima, a ne spuštaju ispod dvesta na sat. Kakve to veze ima!? Tu sam, to je jedino važno.

Majka. Uvek hoće, ali nikada ne može da zadrži suze. Plačemo u duetu jer sam i ja plačipička na majku. Ona kaže da sam samo emotivan. Brat, poslovično ozbiljan u svom novostečenom punoletstvu. Znam da mu je teško što živim iza sedam brda i da muku drži ispod oklopa namrgođenosti. Pričaćemo čim se istuširam. Hladnom vodom, jer nema struje. Tamo mi za dve godine nijednom nije nestala struja. Ma jebeš struju! Tu sam, to je jedino važno.

Vruća pogača i sarma. Pa urmašice. A tamo kupus kisele u vinu i ima ukus kao da je prokisao. Mleveno meso se kupuje u plastičnom pakovanju, a urmašica nema ni u pesmi. Koga sad briga za to!? Tu sam, to je jedino važno.

„Sleteo gastos? Ajde kupim te u devet, tu je cela ekipa...“ I to kakva ekipa. Imam li tamo ekipu? Pretpostavljam da se ne broji onaj deda sa kojim popričam u pekari... Ali dobro sad. Tu sam, to je jedino važno.

Moj krevet. Mislim, i onaj tamo je moj, ja ga kupio u Ikei, ali ovaj je nekako više moj. Moj krevet u kojem opet ne mogu da zaspim. Srce lupa jače. Jer, tu sam, to je jedino važno. Mogao bih i da ostanem tu. A ipak, za tri dana ću ponovo biti u avionu za tamo.

Tamo je ona. Njena dva oka i ono malo čudo u njenom stomaku. Tamo smo mi.

   

Tri fundamentalna srpska pitanja bez odgovora

Prvo-Smisao, inspiracija i autor onih pornićarskih slika u „Blicu“
Drugo-Smisao, smisao i smisao pesme „Naslednica“ gospođe Lepe Lukić
Treće-Žarko Obradović kao ministar prosvete (Zašto zaboga?!)

- Intervju (sa fotografijom): „Sonja Liht o geopolitičkoj situaciji u Stepojevcu“
Demanti (sa fotografijom): „Bidža-Sonja Liht laže!“
Feljton (dvadeset prvi deo): „Keruša Mila napokon može da diže patrljke i piša uz platane“
Šokantno: „Liliputanke otrovane olovom iz mesa delfina rađaju mrtvu decu!“
Fotografija sisate nemačke kurve iz osamdesetih uz komentar: „Mene Liliputanke ne bi rađale otrovane olovom iz mesa delfina mrtvu decu“

-„Briši, briši suze s lica
Ja sam tvoja naslednica
Majko druga, majko mila
Kao da si me rodila.“

-Mhkmiolnj mturdgh, nebuloza, mvjuropd, patofna.

   

Komunalci (Odsek - perači ulica)

Ljudi koji su najpredaniji svom poslu. Ne prezaju ni od čega kada je u pitanju cilj izvršenja zadatka. Rade u najgorim uslovima; peru ulice po kiši, snegu, vetru i to sa osmehom na licu. Prepreke u vidu živih bića i automobila čine njihov posao zanimljivijim.

Vraćaš se iz grada u novim belim patikama i ni od kuda se stvori on, narandžasti kamion sa dva goniča pešaka. On pere ulice kao da je u transu i ne obraća pažnju na tebe. Ti pokušavaš da mu staviš do znanja da ne želiš da budeš okupan hladnom vodom u prohladnoj noći, ali tvoje molbe nisu uslišene. Vraćaš se kući u starim, sivim patikama.

Voziš se kolima, koja su oprana ranije tog dana, kroz grad i ugledaš perače ulica kako jurišaju pravo na tebe. Shvataš šta je sledeće što će se desiti i radiš na tome da to izbegneš. Ali kasno je. Previše su blizu. Mlaz vode sve brže prilazi kolima i prlja ih deo po deo. Tvoja zapomaganja gube se u noći, a oni nastavljaju dalje spremni za nove avanture.

   

Omnibus

Više epizoda serije prikazivane radnim danima, ponovljenih za vikend.
U slengu, zbirka zvocajućih primedbi ispucana odjednom.

Ponedeljak: Usisaj sobu.
Utorak: Diži se i skloni ove čarape, će nas potepaju.
Sreda: Uzmi uči.
Četvrtak: Ili pojedi ovo ili baci, pušta ti korenje na stolu.
Petak: Ko te rodi da mi je znati, ne ulazi mi patikama u kuću.

Nedelja, ustaješ mamuran dok ti u glavi odzvanja.
-Sad ću da ti nabijem ove čarape u dupe u tandemu sa pomijama što ih nisi sklonio, zatim da te išamaram sa patikama sa sve ovim govnima na njima. Usisaj sobu i uzmi uči nešto, antihriste što mi džigericu pojede.

   

Golicanje mašte

Pustiti u promet temu koja će zaintrigirati sagovornika i naterati ga da misli o značenju našeg govora. Najčešće, mislilac pusti mašti na volju i odluta u potpuno suprotnom smeru sa svojim tumačenjem izrečenog.

Mada, golicanje mašte se može iskoristiti i kao jeftina provokacija kojom privlačimo pažnju na sebe, raspirujemo neke bludne misli osobe sa kojom razgovaramo. Pogotovu su interesantni razgovori dve osobe ovog tipa.

1 - I šta kažeš kakav je, ako me razumeš?
2 - Hm, ko?
1 - Pa Beč. A na šta si ti mislila?
2 - Hehe, pa ovaj lep je valjda, nije toliko veliki, ali ima to nešto, ima dušu?
1 - Misliš? I je l' ti bilo lepo?
2 - Pa jeste, šta da ti kažem, ništa mi nije falilo, znaš. Nego je l' ti se diže, ovaj, jesi li krenuo da ustaneš?
1 - Jesam, jesam. Kaži šta treba.
2 - Donesi krpu, prosuh malo piva na stolicu.
1 - Važi, dobro ću ti je oribati, ništa se ne brini.
2 - Daj mi. Veštija sam.
1 - Evo ti. Ne moraš da žuriš, nema potrebe.
2 - Hm, vlažna je.
1 - Pa valjda treba takva da bude. Mislim ne znam, bolje ide nego kad je suva. Zar ne?
2 - Sigurno. Suva je grublja. Može da se ošteti. Nameštaj.
1 - Vidiš nisam o tome razmišljao. Pametno zboriš. Daj mi je.
2 - Ma jok, ja ću da je operem.
1 - Ajde važi. Samo požuri, ne čeka mi se baš mnogo.
2 - Ma dobro. Da uključim klimu?
1 - Ma jok, ne bi valjalo da se spusti. Temperatura.
2 - I to što kažeš, prijatno je ovako. Skinuću košulju.
1 - Važi. Ne smeta mi ni najmanje.
2 - Jesi voliš Boru Stankovića?
1 - Čitao sam. Dobar je. A ti Tolkinovu mitologiju, "Gospodara prstenova" i te fore?
2 - Uh nisam mogla, previše je velik.
1 - Pročitaj jednom, izdržaćeš. Mada neće ići brzo, ima puno detalja. Kvalitetno je.
2 - Hvala na savetu.
1 - Da ga upalim?
2 - Upali, samo nemoj Pink.
1 - Dogovoreno, ništa se ne brini.
2 - Nemoj previše glasno.
1 - Biću tih.
2 - Stani, stani, stani. Nemoj unutra. Napravićeš haos.
1 - Ma ne smeta meni haos, ali 'ajde neću. Au izvini, polomih slučajno ovu vazu. Platiću ti.
2 - Ma ne treba, besplatno je.
1 - O čemu mi pričamo uopšte?
2 - Nemam pojma, aj' se jebemo.

   

Forneti

Pecivo koje jedu samo žene i homoseksualno opredeljeni muškarci.

Nemoguće je biti muško i poželeti da probaš nešto sa takvim imenom.

Pravi muškarac čupa živo meso sa butina jarića, odgriza kokošije glave ili žvaće ljute papričice na kilo uz neku dobru domaću.

   

Infostud

Student kod koga se svi informišu vezano za dešavanja na fakultetu, predavanja, vežbe, potpise, skripte, kolokvijume, ispite,...

-Kada je kolokvijum iz mikroekonomije?
-Nemam pojma, eno ga Šole Infostud, on ide na sva predavanja, sigurno zna.

   

Lebozovan miris

Miris vrućeg peciva iz obližnje pekare...

   

Kvazi jebač

Lik koji jako mnogo jebe, za njega su Don Žuan i Kazanova dva šalabajzera koji ponekad nešto nabodu. Naravno, sve u njegovoj "realnoj" samokritici. U stvarnosti je on tip opterećen seksom koji je pičku video samo kada ga je babica posle porođaja tukla po guzi okrenutog naopačke, a i tada se samo nazirala.

Sima i Nebojša bleje u parku, dolazi Žika kvazi jebač:

Žika: 'De ste jebači, šta ima, jel karate nešto? :čačka jaja i bolesno se kezi:
(Njih dvojica ništa ne govore, samo se pogledaju, Sima prevrne očima.)
Žika: Šta je? Muk? Suve patke, a? Eee da ste krenuli mojim stopama jebali bi nešto...
Još jedan pokušaj ukazivanja na suvišnost njegovog prisustva:
Sima: Žiko, idi molim te, Šone je pao ispit iz "Samokontrole i Emocionalnog reagovanja" i nervozan je, samo hoćemo da popijemo pivo na miru.
Žika: Šta, a ti ga tu kao tešiš? Da niste vi pederi? Jer, jebali bi sada nešto da niste. Jebote, ne mogu da verujem da imate po 25 godina i još blejite u parku dok normalni ljudi jebu nešto.
Sima(očajnim glasom): Šone, brate, reaguj!

Nebojša uzima štanglu, lomi Žiki noge, čereči ga na konstrukciji bivše ljuljaške, kašikom za sladoled na kugle mu vadi oči, zube mu masira hilti bušilicom zatim uzima motornu testeru i siluje ga njome.

Sima i Nebojša nastavljaju započetu bleju.

   

Čarape na podu

To su one čarape koje gledaš svakog dana i koje izbaciš iz sobe tek kada i one počnu da gledaju tebe.

   

Dozvoli komšijama da čuju i moju verziju priče

Elegantan način da obavestite devojku/ženu da je preterala sa galamom te da bi mogla i vama napokon dati reč.

Još elegantniji način je da bez reči odete u kafanu.

   

Sok STEP

Sok od 20 dinara koji se kupi u kesici čiji se prah pospe u vodu i napravi 2 litre osvežavajuće 100% hemije. Kupuje se u slučaju kad želiš da otruješ druga koji ti se smuvao sa bivšom ili u pokušaju da od njegovog radioaktivnog sastava postaneš mutant.

A: Desi Riki brate, vidim doneo si soka.
B: Da brate doneo sam, 4 litre Stepa
A. Marš iz moje kuće, pa mamu truj.

   

Restart

Trenutak nakon ispiranja želuca prirodnim putem uz obavezni peting sa WC šoljom. Nakon toga ide glavobolja, griža savjesti, NIKAD VIŠE (za)misao... i nova tura u roku 5 minuta.

- Gde ode Fluks?
- Silovao se sa sa bocom Balantajna, eno ga zagrlio šolju i urliče ko ratni heroj.
- Neka ga,nek se restartuje... opet će on flajku...

   

Aspida

Biće iz porodice žena a reda zmija sposobno da, zbog svojih kompleksa i nesigurnosti vama uništi ceo dan, često, jednom jedinom rečenicom. Biće koje se hrani jadom, bedom i depresijom a svoje lice farba Oriflejmovim ratničkim bojama u stilu žena lovaca plemena Zulu misleći da je tako "trendi".

-Položio sam Sociologiju, dobio 9.
-Izem ti fakultet kad si ti dobio devet!
-!?!?!?!?!?...

   

Narodne izreke

Rečenice bez ikakvog smisla i prave istine, izgovaraju ih prazni i glupi ljudi.

ĐURO NA ŠALTERU:

Đuro: Dobro jutro, evo ja poranio malo...
Službenica: Poranio, zoru prevario!
Đuro: Dobro.Ja sam hteo da izvadim rodni list, ako može.
Službnica: Naše gore list!
Đuro: Ovaj... Da, ako može, treba mi za školarinu.
Službenica: Školarina đavolova trošarina.
Đuro: Pa, je l može?
Službenica: Sve se može kad se hoće!
Đuro: Dobro, daj!
Službenica: Ko žurio, vrat slomio.
Đuro: UMRI KRAVO!
Službenica: Ko drugom jamu kopa, sam u nju pada...

(nastavlja se...)

   

Katatonija

Stanje posle ekstremno dobrog zajedničkog roštiljanja kad smo svi toliko siti da više ne možemo ni progovoriti. Poneki među nama još pokušavaju da dopiju poslednje pivo, ali im je grlo stisnuto kao začepljen sifon na sudoperi i ne propušta više ni tečnost. Svi ćute i miruju dok želučani sokovi rade prekovremeno pokušavajući da savladaju pola stočnog fonda Srbije. Jedini zvukovi koji prekidaju blaženu tišinu su povremeni tihi prdeži i uzdasi.

- Buuuuuurrrrppp!
- Blago tebi pederu, ti možeš da podrigneš...

?
+20
2
definicija