Laskavo zvanje koje su neki ljudi stekli na isti način kao što je i stonoga dobila ime.
Ne zato što ima 100 nogu, već zato što veliki broj ljudi ne ume da broji preko 16.

Glavni argument narko dilera kojim vas ubeđuje da treba samo da probate njegov proizvod.

Vreme pre pišanja, rano ujutro .Kad je kita najtvrđa, a želja za seksom najveća.
Vreme kada se u sekundi morate odlučiti dali zaskočiti ili preskočiti ženu (ako spavate do zida) i otrčati u kupatilo i pišati pre nego što se upišate.
Kako čovek urinira želja za seksom prolazi.

Prepraviti, popraviti i zakrpiti tako da se u najboljem slučaju raspadne ili zabaguje pri prvom sledećem korišćenju. Prvi sledeći profesionalac koji dođe u susret sa rezultatom skarabudženja će se pitati kako je to ikada radilo, ili ako se radi o električnom uređaju, kako nikog još nije udarila struja.

Par reči koje tražimo po etiketama i pakovanjima da donesemo pretpostavku o kvalitetu proizvoda.
Ujedno potvrđuju sve moguće stereotipe.

Особа чије бивствовање на овом свету је некада значило свима много, док данас би сви да га мећу на гиљотину. Некада веома успешан младић, што у животу, што међ женама, трансформисао се у окорелог пензоса, коме је драже рећи не, но бацити један осмех, макар кисели. Омражен је код нових станара зграде, док сви из његовог доба се окупљају код њега на поподневној кафици, уз "Београдску хронику" и надметање са једнако подлим и досадним пензо-комшама у ТВ Музичкој слагалици.

Препознатљив по свом пурпурно-изшараним баде-мантилу у ком се креће по стану, по силажењу сваки дан у подрум, доле до мајстор Жилета да га напуши јер, којкурац је нестало светло у лифту, који је прављен још док је Тито био у Африци и зашто забога и побогу, опет блеје шприцеви и кисела вода на првом спрату.

Вечити контраш, одбија све. Жена му је умрла још кад је Ћосић био председник. Вечити комуниста, поносно држи слику Тита на миљеу на ЕИ Ниш телевизору. На њему никада није пребацио на Пинк или у скорије време Прву тур... српску телевизију, јер то је комерц. Иако је завршио економију, давне шесетпрве, радио цео живот у Црвеној Звезди као контролор радника. Из стана једино излази кад је ванредно стање, да би купио Политику, јер само Милан Џаврић може лепо да напише разлог зашто је доврага Геј парада одржана.

Zakržljali ogranak porodičnog stabla

Партибрејкерско питање које ти следи, ако још ниси постао човек, а планираш да се упустиш у нешто велико, или направиш неку глупост. Није све у љубави, има нешто и у лови.

Ljudi koji imaju težak život. Imaju tonu iskustva, koje ih je nateralo da budu obazrivi. Žive socijalno i nestabilno, zavise od mnogih faktora. Poseduju izuzetnu količinu upakovanog straha, ponekad sasvim neopravdanog. To su osobe koje će se pre nasmejati nego one koje je život mazio, koje su site, ali taj smeh neće biti od srca. Taj smeh će skrivati sivilo, prekrivati tugu. Neće dati vihoru zla da odvuče i preostalu snagu kojom te osobe raspolažu. A te snage je malo.

Gledaju da nikoga ne uvrede, da se ne mešaju u tuđe živote. I svoj im je veoma komplikovan i nimalo lak. Predstavlja nerešivu enigmu. Ne nameću se, zatvorene su u sebe, izjedaju se iznutra. Ne žele nikome da govore svoju muku. Niko i ne zna šta ih muči. Mada se mogu prepoznati na prvi pogled kao osobe koje imaju određene nedostatke za sreću, niko ih neće gledati sa razumevanjem, neće nuditi pomoć. Sklanjaće se od njih kao od neke bolesti. Želeće da ih što pre prođu, preskoče, da ne stupe u kontakt s njima.

Mnogo brige obuzima takve ljude, ali se ipak oni zadovolje i najmanjim stvarčicama. Nisu halapljive, štaviše, sasvim malo im treba za sreću. Ali to *malo*, nikada ne dobiju. Brižljivo čuvaju ono što imaju, ne želeći da izgube ni delić onoga što poseduju. A poseduju veoma malo. Zbog toga su i obazrivi.

Kupuju crni hleb, gledaju po radnjama gde je šećer najjeftiniji, preračunavajući se koliko im je ostalo, ne bi li deci kupili bar litru mleka. Uvek jedu posle dece, i to ono što ostane. Nekada su bili zadovoljni svojim životom, a danas se sa velikom dozom sete sećaju tih dana, kada su umesto sebi pomagali drugima. Kada su imali mnogo više nego danas. Kada su bili srećni.

Danas, krišom kupe novčić na ulici, zgazeći ga i gledajući da ih niko ne vidi. Pre se tako odlučuju da skrpe za život, nego tražeći milostinju od drugih.
Ljudi koji rado pomognu, bar koliko je u njihovoj moći.