Last In First Out. Generalni princip po kome funkcioniše zaboravljanje matematike, programiranja, i ostalih naprednih vještina koje steknemo u životu, a često se odnosi i na naša generalna sjećanja iz života.
Ono što smo zadnje naučili (npr. neku ultra naprednu matematiku, ili tehniku programiranja, ili neki moderan frejmvork), to prvo zaboravimo (ukoliko ne koristimo). A ono što smo učili na početku, ono najosnovnije, to najduže pamtimo.
Evo na primjer ja sad nemam pojma integrale, koje sam učio u četvrtom gimnazije, nešto bolje znam polinome i kvadratne jednačine, limese i logaritme koji se uče početkom srednje škole, a recimo većine osnovnoškolskog gradiva se jako dobro sjećam.
Nešto slično se dešava i kad ljudi ostare, pa popodne ne mogu da se sjete šta su jutros radili, ali zato savršeno dobro pamte neke događaje iz djetinjstva i mladosti.
- Milutine, i tako sam ti ja, znaš, uvijek bio neki kao bundžija, disident, nisu ti mogli proći oni protesti '68. bez mene, ja sam ti, čoveče bio tamo u prvim redovima, i da nije nam Tito izašao u susret, ma mi bismo ti bre, ko zna koliko bismo mi tamo stajali, al znam da ne bismo odustali... nego Milutine, sećeš li se ti, jesmo mi krenuli na pijacu ili u poštu?
Pajdo. Kad narkomančinama zafali keša, često startuju ljude po ulici pričama da im fali stotinak dinara da kupe kartu za prevoz i vrate se kući u Banjaluku. Nemam pojma, valjda misle da se svima po Beogradu srce slama kad čuju za Republiku Srpsku.
-Izvini, bato, imaš sto dinara? Treba mi za kartu do Banjaluke. -A što ti nosiš perjanu jaknu usred leta?
- Pa rekla je da joj nisu plodni dani. - A ti se odma' zalećeš k'o Švaba na Staljingrad četrdeset druge, e moj sinko... Pa ništa, čestitam! Kad si ono rekao da je svadba?
Nizak i jako kurčevit lik. Za razliku od stip pandana nema snagu da se na nju vadi, pa često dobija preko pičke lajave.
-...i tu ti on uzme i istrese me k'o perut iz kose. Išutirao me brate jurio sam zube k'o klikere po ulici. Glava mi zuji evo šesti dan k'o kineska mašinica za šišanje. -I treba, kad si Asteriks jebeni.
rucak koji se pravi u kuci pokojnika nakon sahrane
svi dolaze sedaju za sto govore greota ,steta mlad covek,pa kako tako iznenada.....nakon pola sata i par rakija cujes....jeli mali ko je solio meso svaka cast
Starinski sleng za ljude koji su držali radnju, jer dok su se naši bavili proizvodnjom agrarnih proizvoda i klanjem osmanlijskih/mađarskih/mletačkih/austrijskih trupa, Grci su uglavnom otvarali trgovine po gradovima, te se naziv preneo i na naše ljude koji su se bavili time.
(Nikola Altomanović i Sanko Miltenović piju vino u "Taverni Vojinović" u predvečernje sate)
Nikola: I tako, moj dobri Sanko, sad kad pobedismo Goislavu (Nikolina strina od koje je on oteo posede pošto joj je umro moži koji je posede oduzeo Nikoli dok je još bio maloletan, kobjasn autora), šta ćemo dalje da osvajamo? Sanko: Dubrovnik. Nikola: Ja čoveka, šta si zapeo za taj Dubrovnik više, k'o da je jedini grad na ovom svetu! Sanko: Ja kažem, ako mene pitaš, idemo na Dubrovnik. Nikola: Aman čoveče, zbog jednog grada u kom ljudi moraju da pređu granicu kad im uplove brodovi da bi gosti stali unutra ti 'oćeš da nas uvališ u rat protiv Mađara, Venecije i bog zna još koga! Sanko: Ama ja ti kažem, ja l' idemo na Dubrovnik, ja l' me ne pitaj. Nikola: Ma id' u kurac, naš'o sam i ja koga ću da pitam za savet. Nego k'o je ona pičoka tamo na ulici? Sanko: Auf, na gadnu si se ribu namerio, njen je ćale grk, ima radnje od Dubrovnika do Zvečana, a velik k'o Srđ-brdo. Nikola: Reci ti meni, je l' ti sanjaš taj Dubrovnik noću, jeb'o te on? Sanko: Jašta. Nikola: E do kurca, i ja sam naš'o koga ću uzeti za vazala. Nego 'de je taj Grk, 'de mu je radnja? Sanko: Ma kakva radnja, eno ti ga čovek na ulici, onaj s bundom od međeda. Nikola: Pajsad kako Nikola uspostavlja korektne odnose s braćom Grcima. Sanko: Ali, kad kažem "grk", ne mislim na.... Nikola: Ma ćut' tu i gledaj. (Nikola prilazi grku) Nikola: Ooo, kalimera, kalimera, adelfi, serbi ke elini adelfia ortodoksia, Paralija, Olimpik bič, PAOKARA, PAOKARA! grk: A? Sanko: (sebi u bradu) Jaooo kakav je dunđer ovaj Nikola, majko moja, je l' ovo moguće? Nikola: Ee, Tesaloniki, Egeja, ♫ oOoO PAOKARA, eho trela me sto mjalo, opu kena pezis pada ta sa kolutooo, jasena ta petano ke ja sena ♫ grk: Je li, mali, ti to mene malo podjebavaš, a? Nikola: Ooo, vi govorite srpski? Kako dole kod Vas u Solunu, je l' još PAOK dere, a? grk: Slušaj ti mene, mali, kao prvo ja sam član uprave Olimpijakosa, kao drugo ako li mi budeš još reč rek'o na grčkom, ima da te u'vatim za te tvoje nožice, odnesem te gore uz Leutar, pa da te odatle bačim pravo na Gradsku vijećnicu u Dubrovniku, ščuo? Ajd' sad kuš tamo! (Nikola se vraća za sto) Sanko: Je l' ja tebi reko' lepo da to nije taj grk na kog ti misliš? Nikola: Ma ćut' tu. Sanko: A i da te bacio u Vijećnicu, vidiš to ne bi bilo loše, onda bi proglasili unutrašnju uzbunu u Dubrovniku, taman bi ih mi sjebali spolja. Nikola: MORE DA SE JEBETE VIŠE I TI I DUBROVNIK, MARŠ ODAVLEN DOK TE NISAM SARANIO NA LICU MESTA!
Jedan od najuspešnijih trikova koji zapovest pretvara u molbu. Da sam rekao ženi: Daj pivo, ispao bih lenja buba, alkoholičar, bla bla bla... Ako se poslužim trikom iz naslova i dodam još par reči iz slenga, izgledaću kao umorni mučenik koji je posle napornog dana to pivo itekako zaslužio. Dakle "sigurica". Možeš biti umoran koliko hoćeš, ali nijedna rečenica ne može biti predugačka kada je pivo u pitanju.
Deder, donesi mi `ladno pivo iz frižidera ne bilo ti zapoveđeno, živ ti ja.
